Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Sreten zeković
Sekularizacija, kosmopolitomorfizam, antropokratomorfizam i oprirođeno-ljudski oljuđeno prirodni fideizam

Између човекобога и Богочовека

Вера у човека не само да прожима него и детерминише целокупно стваралаштво европског човека. Сва европска култура и цивилизација испилила се из те вере. И засновала на њој као на камену станцу. Тип европског човека развио се и формирао на тој вери. Природно је и логично што се вера у човека извила у обожавање човека које у човекоманији добија своју завршну форму. Прогласи ли се човек за центар света, он се ма кад мора прогласити за центар бића. Антропоцентризам се неминовно завршава антрополатријом. Вера у човека има своје законе. Основни је овај: човек је једино што треба уважавати, једино што треба обожавати, стога – немој имати других богова осим човека! (…)

Самоусавршавање Христом и по Христу јесте једини пут не само за правилно и беспрекорно решење проблема личности него и проблема заједнице, друштва, народа, братства. Достојевски тврди: самоусавршавање у Христовом духу јесте основ свему; лично усавршавање је не само почетак свега, него и наставак свега, и исход. То је пут Христа Богочовека и православља, пут старе хришћанске Цркве. Само тај пут не завршава прашумским беспућем. Идући њиме и човек и човечанство иду путем богочовечанске бесмртности и вечности. Зато се Достојевски држи тога богочовечанског пута. По њему: све моралне идеје и идеали, све социјалне идеје и идеали оснивају се на идеји личног апсолутног самоусавршавања. А та идеја моралног самоусавршавања исходила је увек, и исходи, из мистичких идеја, из убеђења да је човек вечан, да није просто земаљска животиња, него да је везан са другим световима и са вечношћу.

Свети Јустин Ћелијски, Достојевски о Европи и Словенству
Sreten Zeković (Cetinje, 15. veljače 1943.) je crnogorski filozof, povjesničar, pisac i publicist.

Bavi se crnogorskom povjesnicom, crnogorskim nacionalnim pitanjem i crnogorskim jezikom. Studirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu,[1] na kojemu je, po preporuci metropolita Danila dobivao i stipendiju,[2] ali nikad nije diplomirao.

Bio je predsjednikom Crnogorskog konfederalističkog zelenaškog pokreta i supotpisnikom pisma dubrovačkoj gradonačelnici Dubravci Šuici.[3]

Piše za crnogorski znanstveni časopis Lingua Montenegrina.

Djela
Filozofija nacije: (dijalektičko-naturalistički humanizam ili dijalektičko-humanistički naturalizam), 1985.
Tradicionalizam i kriticizam u nauci o Crnogorcima: kritika osnovnih nekorektnih interpretacija nauke o samobitnosti Crnogoraca, 1988.
Etnogenezofobija (suautor sa Savom Brkovićem), 1988.
Razlaz politike i pedagogije - Pedagoška legalizacija nacionalizma, Naši dani, br. 26/1988.
Hrestomatija: crnogorski narod i srpska politika genocida nad njim (autor i urednik), 1991.
Muzika Anankinog vretena, 1991.
Crnogorska jeres - humanitas heroica liberalis montenegrinae, 1994.
Razur crnogorskoga jezika i njegova revitalizacija
Crnogorska pravoslavna Crkva
Naučno krijumčarenje i dograđivanje krivotvorst(a)va, podlistak u Publici od 20. do 24. lipnja 2002.
Podśetnik o Crnoj Gori i crnogorstvu
Nacrt prolegomene za hašku i domaću optužnicu protiv duhovnijeh tvoraca i huškača rata za veliku (nebesku) Srbiju
Rovačka Republika, podlistak u Publici od 9. do 27. lipnja 2003.
Vrijedonosni sud u pravosudju, 2015.
Knjige Tradicionalizam i kriticizam u nauci o Crnogorcima, Etnogenozofobija i etnogenezofobizam i dr. su dijelom tetralogije "Nauk(a) o samobitnosti Crnogoraca" – Crnogorska hrestomatija.

Suautor je zbornika zbornik radova s međunarodnog znanstvenog skupa Da se više nikad ne ponovi posvećenog stradanju Cetinja, Vukovara i Srebrenice u njihovom povijesnom trajanju. Skup je bio održan na Cetinju 30. lipnja 2007. godine.

Suautor je zbornika iz 2007. – Hrvatsko-crnogorski dodiri/Crnogorsko-hrvatski dodiri: identitet povijesne i kulturne baštine Crnogorskog primorja, objavljenog na hrvatskom i crnogorskom, urednice Lovorke Čoralić.[4]

Izvori
Zeković, Sreten. 6. listopada 1966. ВАШЕ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО… [Časni sude…]. in4s.net. Cetinje, SR Crna Gora, SFRJ. Pristupljeno 24. prosinca 2023.
Metropolit Danilo. 25. listopada 1966. ПРАВОСЛВНОМ БОПОСЛОВСКОМ ФАКУЛТЕТУ СПРСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЧРКВЕ [Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Srpske pravoslavne Crkve]. in4s.net. Pristupljeno 24. prosinca 2023.
Akcija crnogorskih nevladinih udruga i političkih stranaka "Oprosti nam, Dubrovniče". arhiv.slobodnadalmacija.hr. Pristupljeno 24. prosinca 2023.
Jezgra hrvatskog i crnogorskog jezika. Hrvatska radiotelevizija. 14. siječnja 2010. Pristupljeno 1. listopada 2010.
(crnog.) Montenegrina – digitalna biblioteka crnogorske kulture  Arhivirana inačica izvorne stranice od 29. listopada 2010. (Wayback Machine) Razur crnogorskoga jezika i njegova revitalizacija, pristupljeno 1. listopada 2010.
Librarything
Open Library
Digitalni arhiv Sarajevo
Montenegrin Ethnic Association of Australia Podsjetnik o Crnoj Gori i crnogorstvu
Montenegrin Ethnic Association of Australia Crnogorska pravoslavna Crkva
Kategorije: Crnogorski povjesničariCrnogorski publicisti