Detalji predmeta

• Stanje Polovno

OTO VAJNINGER

O KRAJNJIM ŽIVOTNIM SVRHAMA

Predgovor - Moris Rapaport

Pogovor - Vladeta Jerotić

Prevod - Branimir Živojinović

Izdavač - Paideia, Beograd

Godina - 1997

218 strana

22 cm

Edicija - Biblioteka Eseji

ISBN - 86-82499-33-9

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
MORIS RAPAPORT - Predgovor

"Per Gint" i Ibzen (sadrži ponešto o erotici, o mržnji i ljubavi, o zločinu, o idejama oca i sina)

Beleške ostale u vidu aforizama (sadrže psihologiju sadizma i mazohizma, psihologiju ubistva, misli o etici, praroditeljskom grehu itd.)

O karakterologiji (sadrži O tragaocima i sveštenicima, O Šileru, Odlomke o Rihardu Vagneru i "Parsifalu")

O jednosmernosti vremena i njenom etičkom značaju, pored spekulacija o vremenu prostoru, volji uopšte
-O retrogradnim kretanjima
-Problem vremena
-Dodatak

Metafizika (sadrži ideju univerzalne simbolike, psihologiju životinjua - sa prilično potpunom psihologijom zločinca - itd.)
-Metafizika
-Psihologija životinja
--Pas
--Konj
-Opšte primedbe
-Biljke
-Anorganska priroda

Kultura i njen odnos prema veri, strahu i znanju

Poslednji aforizmi

VLADETA JEROTIĆ - Pogovor


"Integralni tekst knjige O krajnjim životnim svrhama austrijskog mislioca Ota Vajningera (1880-1903), koji je preveo Branimir Živojinović, prvi put je objavljen na srpskom jeziku 1997. godine u izdanju PAIDEIE.

Dok je njegova prva knjiga Pol i karakter doživela do 1923. dvadeset i šest izdanja, njegova druga, posthumno objavljena, knjiga O krajnjim životnim svrhama, u mnogo čemu dublja i originalnija, doživela je do 1918. svega četiri izdanja.

Vera u Isusa Hristosa, po Vajningeru je centralna tema ljudskog života. "Čovek iznutra ni od čega ne može da propadne kao od nedostatka vere"

Razlozi njegovog samoubistva u 23. godini života ostaju prekriveni velom tajne. Zašto je tako tragično završio život ovaj neobični čovek, duboko prožet verom u Hrista kao Bogočoveka, kome su uzori u filozofiji bili Platon i Kant, Plotin i Avgustin, a u muzici Bah, Betoven, Vagner, Mocart? Ako nije dovoljno tumačenje nekih psihijatara da je reč o duševnoj bolesti od koje je patio, još manje je prihvatljivo objašnjenje koje je sam dao: pristojan čovek ide u smrt kada oseti da je konačno zao; prostak mora da bude prisiljen na smrt sudskim postupkom."



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Otto Weininger Über die letzten Dinge Avgustin Aurelius Augustinus Ludwig Van Beethoven Ludvig Betoven Dante Dekart Rene Descartes Don Žuan Gustav Teodor Fehner Theodor Fechner Johann Gottlieb Fichte Johan Gotlib Fihte Johan Volfgang Fon Gete Johann Wolfgang Von Goethe Grilparcer Franz Grillparzer Franc Knut Hamsun Friedrich Hebbel Fridrih Hebel Henrik Ibzen Ibsen Isus Hrist Imanuel Kant Immanuel Wilhelm Von Gottfried Leibniz Gotfrid Vilhelm Lajbnic Mikelanđelo Buonaroti Michelangelo Buonarotti Napoleon Bonaparta Fridrih Niče Friedrich Nietzsche Platon Sokrat Baruh De Spinoza Baruch De Spinoza William Shakespeare Viljem Vilijam Vilijem Šekspir Fšiler Schiller Arthur Schopenhauer Artur Šopenhauer Richard Wagner Rihard Vagner Emil Zola Emile