Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Шредингер, Ервин
Наслов Šta je život ? : fizički pristup živoj ćeliji ; Um i materija / Ervin Šredinger ; [predgovor Petar Grujić ; prevod Dušan Koledin]
Врста грађе књига
Језик српски
Година 1980
Издање [1. izd.]
Издавање и производња Beograd : "Vuk Karadžić", 1980
Физички опис 189 str. ; 20 cm
Други аутори - особа Грујић, Петар
Коледин, Душан
Збирка Biblioteka Zodijak ; knj. 47
Напомене Prevodi dela:1.What is life? ; 2.Mind and matter / Erwin Schrödinger
Str. 5-21: Život i misao.
COBISS.SR-ID 84379404

Šta je život? je nefiktivna naučna knjiga iz 1944. koju je za laičkog čitaoca napisao fizičar Ervin Šredinger. Knjiga je zasnovana na kursu javnih predavanja koje je Šredinger održao u februaru 1943. na Triniti koledžu u Dablinu. Šredingerovo predavanje se fokusiralo na jedno važno pitanje: „ kako se događaji u prostoru i vremenu koji se dešavaju unutar prostornih granica živog organizma mogu objasniti fizikom i hemijom? “ U knjizi, Šredinger je predstavio ideju o „ aperiodičnom kristalu“ koji sadrži genetske informacije u svojoj konfiguraciji kovalentnih hemijskih veza. Tokom 1950-ih, ova ideja je podstakla entuzijazam za otkrivanje genetskog molekula i dala je i Frensisu Kriku i Džejmsu Votsonu početnu inspiraciju u njihovim istraživanjima. .. .





Ervin Rudolf Jozef Aleksander Šredinger (nem. Erwin Rudolf Josef Alexander Schrö dinger; Beč, 12. avgust 1887 — Beč, 4. januar 1961) bio je austrijski teorijski fizičar.



Rođen je kao sin jedinac dobro obrazovanih roditelja. Do 11. godine obrazovao se kod kuće, a nakon toga je pohađao školu kako bi se pripremio za Bečki univerzitet.



Tamo je diplomirao fiziku a na Univerzitetu je ostao do Prvog svetskog rata, u kojem je učestvovao na italijanskom frontu. Nakon rata se vratio u Beč gde se oženio i 1921. dobio poziciju teorijskog fizičara na univerzitetu u Cirihu. Šest godina koje je tu proveo bile su među najproduktivnijim u njegovoj karijeri, iako je na mehanici talasa počeo da radi tek 1925. Već 1926. objavio je svoj rad gde kretanje elektrona u atomu opisuje kao talasnu funkciju. Godine 1927. dobio je veliko priznanje, kada su ga pozvali na Berlinski univerzitet gde je trebalo da zameni Maksa Planka. Tamo je ostao do 1933. kada je zbog dolaska nacista na vlast otišao na Oksford. Iste godine je podelio Nobelovu nagradu za fiziku sa Polom Dirakom.



Godine 1938. vratio se u Austriju, ali pošto je nacistička Nemačka izvršila pripajanje Austrije, otišao je u Dablin gde se bavio filozofijom fizike. Godine 1960. se vratio u Beč gde je godinu dana kasnije umro.