Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Илић, Драгослав, 1889-1973 = Ilić, Dragoslav, 1889-1973
Наслов Станоје Главаш / Драгослав Илић
Врста грађе књига
Језик српски
Година 1954
Издавање и производња Београд : Просвета, 1954 (Београд : Просвета)
Физички опис 62 стр. ; 17 cm
Збирка ǂБиблиотека ǂИз српске прошлости : ликови и догађаји из српске прошлости ; 18
ISBN (Брош.)
Предметне одреднице Главаш, Станоје, 1763-1815
УДК 323.269.6(497.11):929 Главаш С.

Stanoje Stamatović, poznatiji kao Stanoje Glavaš (Glibovac, 21. februar 1763 — Baničina, 15. februar 1815)[1][a] bio je hajduk pre ustanka, vojvoda u Smederevskoj nahiji, jedan od mogućih kandidata za vođu ustanka[2] i jedan od najistaknutijih starešina i junaka u Prvom srpskom ustanku. Bio je predviđen za vođu Prvog srpskog ustanka (1804), ali je na njegov predlog izabran Karađorđe Petrović. Njegovo junaštvo opevano je u narodnim pesmama, a Đura Jakšić je o njemu napisao istoimenu dramu.

Biografija
Rođen je u selu Glibovcu, kod Smederevske Palanke, od oca Dimitrija i majke Marice, koji su se u taj kraj doselili iz jednog planinskog sela u blizini Debra, bežeći od turskog zuluma i sukoba sa njima. Posle Stanoja su rođeni brat Đoka i sestra Stana. Kada je Stanoje imao svega 14 godina, oko jeseni 1777. godine, pri skupljanju harača, Turci su pretukli oca, pred celom porodicom, posle čega je ovaj pao u postelju, a zatim umro. Posle očeve sahrane, da bi ga sačuvala od teških poslova na selu, majka je Stanoja dala na abadžijski zanat kod očevog poznanika Sreje u Palanci. Majka se posle toga preudala za Petra Stanića, udovca sa dvoje dece, pa je otišla sa Đokom i Stanom da živi u Selevcu. Sa Petrom je posle toga dobila još jednog sina i ćerku.[1]

Stanoju je zanat išao dobro. Kod Sreje je osim zanata, naučio da čita i piše. Sreja mu je zatim pomogao da otvori sopstvenu radnju i predao mu deo klijenata. U kuću mu je posle toga došao dunđer Borisav Petrović iz Negotinske Krajine, pa su oni posle zajedno otvorili i dunđersku radnju. Kako su mu oba posla dobro išla i imanje se uvećalo, Stanoje ubrzo doveo kod sebe brata Đoku i sestru Stanu da mu pomažu.[1]

Prvi srpski ustanak
Na poziv Karađorđa da se pridruže borbi protiv Turaka, Stanoje se odazvao videvši da su se pridružili i njegovi zemljaci iz Glibovca. Njegovo prvo učešće počelo je prilikom osvajanja tvrđave Rudnik. Karađorđe ga je brzo zavoleo, Stanoje ga je svuda pratio i postao njegova desna ruka.[1] U borbama kod Batočine je ranjen.[3]

Istakao se u boju na Deligradu i opsadi Beograda. Stanoje Glavaš je sa 2.500 pešaka, 500 konjanika i jednim drvenim okovanim topom početkom septembra 1806. godine oslobodio Prokuplje od Turaka, a već sutradan ustanici su oslobodili i Kuršumliju.[4]

[ikona]
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja.
Posle ustanka
Glavaš je zbog svoje hajdučke prošlosti, učešća u Prvom srpskom ustanku i popularnosti među rajom bio stalno pod pratnjom ljudi Sulejman-paše Skopljaka.[5] Turci su ga ubili na Sretenje 15. februara 1815. godine po nalogu Sulejman paše[1], posle propasti Hadži-Prodanove bune, iskasapivši celo njegovo telo i odsekavši mu glavu, u selu Baničina[1] pored Smederevske Palanke. U blizini mesta pogibije, u jednoj jaruzi pored puta, prvobitno je bio i sahranjen. Glavu su Turci odneli Sulejman-paši na uvid, posle čega je dugo stajala okačena na čengel ispred Stambol kapije, a zatim je nestala, da bi se kasnije pojavila sahranjena sa telom. Postoje dve verzije priče o tome kako je glava dospela do groba[1]:

glavu je krišom noću skinula njegova polusestra Marija iz Dubone
glavu je otkupila njegova sestra Stana od jednog Turčina, kradom, od dela Stanojevog blaga
Baničanci su 1902. godine osnovali Odbor za podizanje spomenika Stanoju Glavašu. Podigli su mu kamenu grobnicu, u dvorištu crkve Svetog Arhangela Gavrila (podignute 1892. godine), u kojoj su ga ponovo sahranili 26. maja 1902. Spomenik je dobro očuvan i na njemu piše:[1]

СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
војвода
Рођен у Глибовцу
Погинуо 1815 год. у Бањичине
Кости пренете и сахрањене 26. маја 1902. године.

Овај споменик је подигнут прилозима племенитих Срба.
U pismu iz 1816. godine Hristifor Obrenović pišući svom stricu knezu Milošu navodi da je „Karađorđe bio sluga kod Glavaša Stanoja“.[6]

Potomci
Jedini Stanojevi potomci su po liniji njegovog brata Petra, prezime su promenili u Petrovići, po starom srpskom običaju kada najstariji sin uzima prezime po očevom imenu, i žive u Smederevu. Stanojeva porodična loza povezana je još sa lozom Hajduk Veljka Petrovića, pošto je Stanoje za njega udao Petrovu ćerku. Potomci Hajduk Veljka (Hajdukveljkovići), danas žive u Smederevu.[7]

1930-ih je u Kruševcu živela Persida Radojković-Glavašević, unuka Stanojevog brata Milosava koji je bio oborknez u Bivolju. Njena tri sina Milan, Milivoje i Ljubomir su poginuli u Prvom svetskom ratu.[8]

Sećanje na Stanoja Glavaša
Đura Jakšić je napisao dramu „Stanoje Glavaš“, ova istorijska drama je jedna od tri Jakšićeve drame i prikazuje se u mnogim pozorištima.
Miladin Stevanović je 2005. objavio knjigu „Stanoje Glavaš“ na 404 strane. ISBN 978-86-7712-065-8. (izdavač „Knjiga komerc“, Beograd).
Spomenik Stanoju Glavašu u Glibovcu
OŠ „Stanoje Glavaš” Glibovac
Napomene
datumi po gregorgijanskom kalendaru u izvoru[1]: stoji datum rođenja 10. februar „po starom kalendaru“ i datum smrti 15. februar - Sretenje
Reference
Stevanović 2005
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture - Beograd: Teodosijev grob, Nadežda katanić, Saopštenje XV 1983 27. 10. 2012, Pristupljeno 20. 11. 2012, (pp. 343-347)[mrtva veza], Pristupljeno 25. 4. 2013.
Stanojević & Vulićević 2023, str. 23.
„Stanoje Glavaš”. Srpska enciklopedija (na jeziku: srpski). 2018-02-07. Pristupljeno 2023-01-28.
Stevanović 1990, str. 73.
Nepravda Miloša Obrenovića prema sinovcima: Dalje od Srbije dalje od vlasti („Večernje novosti“, 5. jul 2015)
Arhivirano iz originala 07. 12. 2023. g. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
Babović, S. (5. 11. 2022). „BOLNA ISPOVEST UNUKE JUNAKA STANOJA GLAVAŠA U KRUŠEVCU: Sva tri sina sam dala sam u rat, zato dobijam mesečno 40 dinara”. Večernje novosti. Pristupljeno 6. 11. 2022.
Literatura
Stevanović, Miladin (1990). Drugi srpski ustanak. Dečje novine.
Stevanović, Miladin (2005). Stanoje Glavaš. Beograd: Knjiga-komerc. ISBN 978-86-7712-065-8.
Stanojević, Marko; Vulićević, Danijela (2023). Milosav Lapovac : između knjaza i naroda. Lapovo: Opštinska biblioteka „Slovo”. ISBN 978-86-81710-05-0. COBISS.SR 133800713
Spoljašnje veze

Vikicitat ima citate vezane za članak Stanoje Glavaš.
Potraga za blagom – zlatna lobanja Stanoja Glavaša, Politikin Zabavnik, broj 3305, Miodrag Milanović, 2015.
Đura Jakšić: Stanoje Glavaš (tekst drame)
Stanoje Glavaš, Treće oko Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. oktobar 2020)
Baština ratnika: Boj na Deligradu (4.9.2012)
Poreklo, Potomci
Dan online - Ljudi i događaji: Mlade podsjećati na djela Stanoja Glavaša (23.10.2016)
pru
Vojskovođe Srpske revolucije