Stvara se novi totalizujući poredak potrošačkog društva u kome svi oni koji ne žele da kroz političke stranke ili multinacionalne kompanije učestvuju u uništenju svoje zemlje i svog naroda, ili tuđe zemlje i tuđih naroda, ne mogu da obezbeđuju egzistenciju svoje porodice sopstvenim poštenim radom.
Zbog tako ogromnog pritiska sve više ljudi izbjegava da stvara (potomstvo, umjetnička djela...) i nalazi utjehu u sve većoj potrošnji. Stoička škola pruža otpor stvaranjem novog životvornog, stvaralačkog, asketskog društva, koje predstavlja zdravu alternativu konzumerizmu i imperijalizmu.
Možda stoici neće moći bitno uticati na neracionalnu destrukciju (zagađenje, ratove, zaduživanje) života na Zemlji, ali neće u njoj učestvovati (neće biti saučesnici), te ih neće gristi savjest kada kriza kulminira.