Detalji predmeta

• Stanje Polovno

TOMAS DE KVINSI

POSLEDNJI DANI IMANUELA KANTA

Prevod - Jovica Aćin

Izdavač - Gradac, Čačak

Godina - 1999

54 strana

23 cm

Edicija - Biblioteka Alef

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja


"Opis poslednjih trenutaka Imanuela Kanta, zasnovan na sećanjima sekretara i prijatelja tog čudesnog mislioca iz Kenigsberga, tvorca transcendentalne filozofije, u ovom neobičnom spisu nošen je podjednako ironijom i divljenjem. Bizarne slike i dvosmislene senzacije prepliću se u De Kvinsijevoj povesti o svakodnevnom životu čoveka moćnog intelekta koji stari i degeneriše se. Ono što bi u izvesnim prilikama bilo shvaćeno kao anegdota, ovde se odjednom, u tananim odlukama autora o izboru ove ili one crte iz neizbežnog obrušavanja u smrt, prikazuje kao silovita drama u kontekstu neke transcendentalne i apsurdne fikcije.

Rođen 1785. godine u Mančesteru, Tomas de Kvinsi mnogima je poznat kao opioman, upravo zato što je u književnosti najčuveniji po autentičnom i odličnom delu Ispovesti engleskog uživaoca opijuma (1821), objavljenom i u srpskom prevodu. Francuskim čitaocima otkrio ga je Bodler, koji će u njemu videti sabrata; španskim i hispanoameričkim – Borhes, koji će se na njega, kao pretka, pozivati kao na svoj uzor. Prijateljevao je s jezerskim pesnicima, Vordsvortom i Kolridžom, i autor je njihovih književnih portreta, nezaboravnih po duhu sugestivnosti. Uprkos svojoj spisateljskoj plodnosti, bio je zatvaran zbog dugova. Upoznao je bedu kojoj se, zatim, pridružio i jad kad mu je umro sin Džulijus u svojoj petnaestoj godini, a ubrzo za njim i žena Margareta. Potkraj života, na zahtev izdavača, otpočeo je prikupljanje i pregledanje svojih radova (koji svedoče ne samo o njegovim enciklopedijskim znanjima nego i o heteroklitnim i multiformnim književnim darovima) radi njihovog objavljivanja u sabranim delima. Prvi tom se pojavio 1853. godine, a poslednji, četrnaesti, godinu dana posle autorove smrti. Umro je 1859. godine.

Poslednje dane Imanuela Kanda De Kvinsi je najpre objavio u febrarskom broju, 1827, časopisa Blackwood's Magazine. Za ponovno izdanje, posle bezmalo četvrt stoleća, izvršio je znatne popravke, i ta je verzija konačna.

Uočiti da Vordsvort za doručkom izrezuje stranice knjige tek pristigle iz štamparije nožem na kome su još podebeli sloevi maslaca, nije samo znak duhovitog opažanja nego i veštine u isticanju važnosti detalja koji u trenutku dočarava atmosferu celog života. Tu De Kvinsijevu umetnost, koja kao da najavljuje značaj koji će framentarno pisanje poprimiti tek u sledećem stoleću, u njenoj izvanrednoj raskoši otkrivamo i u ovom portretu umirućeg Kanta. Zahvaljujući tom retkom daru, kapricioznom i oplemenjenom neuporedivom erudicijom, saznaćemo da je pravi izumitelja haltera i žabica za čarape niko drugi nego autor Kritike čistog uma (s tim što je dalje usavršavanje izuma navodno prepustio svom sekretaru)! I ne možemo ada se, uprkos nepriličnost, ne nasmejemo kada Vasjanski, ovde u liku pripovedača, u neprestanom naporu da bude što skronmiji, doslovno iznosi svakojake Kantove muke, sve vreme naglašavajući kako je on lično, eto, uvek uspevao da donosi bolje i dalekovidnije odluke od bolesnog starca o kome je kao plaćeni sekretar brinuo do kraja. Kako god bilo, čitaćete u jednom dahu delo po mnogo čemu srodno drugom remek-delcetu crnog humora, napisanom i obelodanjenom iste godine, De Kvinsijevom sastavu O ubistvu posmatranom kao umetnost... Jovica Aćin"


Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Thomas de Quincey The Last Days of Immanuel Kant