Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Katunarić, Vjeran, 1949- = Катунарић, Вјеран, 1949-
Наслов Teorija društva u Frankfurtskoj školi / Vjeran Katunarić
Врста грађе извешт.о истраж
Језик хрватски
Година 1990
Издавање и производња Zagreb : Naprijed, 1990 (Zagreb : "Ognjen Prica")
Физички опис 641 str. ; 20 cm
Збирка Sociološka hrestomanija ; 7
ISBN 86-349-0259-5 (karton s omotom)
Напомене Registri.
Предметне одреднице Horkheimer, Max, 1895-1793
Adorno, Theodor W., 1903-1969
Marcuse, Herbert, 1898-1979
Fromm, Erich, 1900-1980
Habermas, Jürgen, 1929-
Društvo -- Teorije -- Frankfurtska škola
TEORIJA DRUŠTVA U FRANKFURTSKOJ ŠKOLI , Vjeran Katunarić , Napijed Zagreb 1990 , edicija Sociološka hrestomatja, odlično očuvano, tvrd povez, format 13 x 20 cm , zaštitni omot, latinica,642 strane ,iz sadržaja :
I: Uvod u teoriju društva frankfurtske škole : Vjeran Katunarić
II: Odabrani tekstovi
Max Horckheimer , Theodor W. Adorno , Herbert Marcuse , Erich Fromm , Franz L. Neumann , Jurgen Habermas , maks horkhajmer, teodor adorno, herbert markuze, erih from, franc nojman, jirgen habermas
Frankfurtska škola

Zgrada Instituta za društvena istraživanja u Frankfurtu
Frankfurtska škola је naziv koji se koristi za grupu njemačkih neomarksističkih filozofa okupljenih oko Instituta za društvena istraživanja (Institut für Sozialforschung) iz Frankfurta na Majni.

Povijest Instituta za društvena istraživanja
Institut za društvena istraživanja utemeljio je kao podružnicu Frankfurtskog sveučilišta - Carl Grünberg 1923. To je bio prvi takav Institut u Njemačkoj, po uzoru na njega kasnije su i druga Sveučilišta osnivala slične istraživalačke odjele, kod nas je ta moda došla 1960-ih, tako je utemeljen 1964. i u Zagrebu Institut za društvena istraživanja, slijednik kojeg je današnji Institut društvenih znanosti Ivo Pilar.

Institut für Sozialforschung okupio je oko sebe većinom lijeve intelektualce marksističkog usmjerenja, koji su se uglavnom kritički odnosili prema praksi u kapitalističkim društvima, ali su isto tako bili kritički nastrojeni i prema praksi prve zemlje socijalizma SSSR-a. Taj njihov interdisciplinarni pristup, u kojem su koristili razne društvene znanosti; filozofiju, sociologiju, politiku, estetiku ii brojene druge znanosti, dobio je kasnije i svoj naziv - kritička teorija.

Veliki skok napravljen je kad je direktor Instituta postao filozof Max Horkheimer 1930. koji je uspio okupiti tada vrlo talentirane mlade istraživače: Theodora Adorna, Ericha Fromma, Herberta Marcusea, Waltera Benjamina i druge. Insitut je pod njegovom upravom radio svega tri godine, već 1933. zatvoren je od strane Nacista. Kako je većina njegovih članova uspjela prebjeći u Sjedinjene Američke Države, već 1934. nanovo je startao s radom, ovaj put na Sveučilištu Kolumbija u New Yorku. Od 1950-ih Institut ponovno djeluje u okviru Sveučilišta Johann Wolfgang Goethe u Frankfurtu na Majni a 1960-ih doživljava svjetsku slavu.

Glavni protagonisti Frankfurtske škole
Theodor Adorno
Walter Benjamin
Erich Fromm
Jürgen Habermas
Axel Honneth
Max Horkheimer
Siegfried Kracauer
Otto Kirchheimer
Leo Löwenthal
Herbert Marcuse
Oskar Negt
Franz L. Neumann
Franz Oppenheimer
Friedrich Pollock
Alfred Schmidt
Alfred Sohn-Rethel
Karl A. Wittfogel
Eksterni linkovi
Povijest Frankfurtske škole na portalu Instituta za društvena istraživanja, Frankfurt Arhivirano 2006-01-09 na Wayback Machine-u (de)
pru
Filozofija
Historija
Antička
Budistička • Kineska • Grčka • Indijska
Srednjovjekovna
Hrišćanska • Islamska • Jevrejska
Novovjekovna
Empirizam • Racionalizam
Savremena
Analitička • Kontinentalna
Pojmovi
Apsolut • Beskonačnost • Bit • Biće • Večnost • Vreme • Vrlina • Dobro • Duh • Duša • Zlo • Znanje • Ideja • Iskustvo • Istina • Karma • Kretanje • Lepota • Logos • Misao • Mudrost • Nebiće • Nedelanje • Nesopstvo • Opažanje • Otuđenje • Postojanje • Pravda • Prostor • Razum • Saznanje • Svest • Sloboda • Slobodna volja • Sopstvo • Spokoj • Stvarnost • Sudbina • Tvar • Uzročnost • Um
Oblasti
Estetika • Etika • Epistemologija • Logika • Metafizika
Grane
Bića • Duha • Društva • Društvenih nauka • Ekonomije • Informacije • Istorije • Jezika • Matematike • Muzike • Nauke • Obrazovanja • Politike • Prava • Psihologije • Prirode • Religije • Umetnosti • Fizike • Čoveka
Filozofi
Zaratustra • Tales • Anaksimandar • Anaksimen • Pitagora • Buda • Ksenofan • Konfučije • Lao Ce • Heraklit • Parmenid • Anaksagora • Zenon • Empedokle • Protagora • Sokrat • Leukip • Demokrit • Platon • Diogen • Aristotel • Čuang Ce • Piron • Zenon iz Kitijuma • Epikur • Filon • Epiktet • Nagarđuna • Plotin • Avgustin • Boetije • Eriugena • Al-Farabi • Ibn Sina • Al-Gazali • Abelar • Averoes • Majmonides • Dogen • Toma Akvinski • Skot • Okam • Bejkon • Dekart • Hobs • Paskal • Spinoza • Lajbnic • Berkli • Hjum • Volter • Didro • Ruso • Kant • Fihte • Šeling • Hegel • Šopenhauer • Kjerkegor • Marks • Mil • Niče • Huserl • Suzuki • Rasel • Hajdeger • Krišnamurti • Sartr • Jaspers • Vitgenštajn • Adorno • Markuze • Derida • Fuko • Žižek • Kripke