Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Радојевић, Милоје М.
Наслов Дучина : хроника села / Милоје М. Радојевић
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2001
Издавање и производња Сопот : Градска општина : Библиотека "Милован Видаковић", 2001 (Сопот : Биграф)
Физички опис 191 стр. : илустр. ; 22 цм
Други аутори - особа Шобот, Боро
Сарић, Весна
Напомене Слика аутора
Тираж 1000
Стр. 3-4: Светло Космаја / Боро Шобот
Стр. 186-187: Дучина, хроника села / Весна Сарић
Белешка о аутору: стр. 187-188
Библиографија: стр. 184-185.
Предметне одреднице Неменикуће
УДК 908(497.11 Неменикуће)
COBISS.SR-ID 88842252
Dučina
Dučina
Osnovni podaci
Država Srbija
Grad Beograd
Gradska opština Sopot
Stanovništvo
Stanovništvo (2022) 736
Geografija
Koordinate 44°29′11″N 20°29′26″E / 44.4865°N 20.4905°E
Dučina na karti SrbijeDučinaDučina
Dučina na karti Srbije
Ostali podaci
Pozivni broj 011
Registarska oznaka BG

Koordinate: 44° 29′ 11" SGŠ, 20° 29′ 26" IGD
Dučina je naselje u Gradskoj opštini Sopot u Gradu Beogradu. Prema popisu iz 2002. bilo je 736 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 845 stanovnika).


Sadržaj
1 Istorija
2 Demografija
3 Reference
4 Literatura
5 Spoljašnje veze
Istorija
Dučina se nalazi jugozapadno od Sopota. Dučina je starije naselje. Po predanju selo je nekada bilo u Selištu, u izvorištu potoka Dučanica. Predanje veli da je u selu živeo neki vojvoda Duč, i da je on odveo na Kosovo osamdeset konjanika, od kojih se ni jedan nije vratio. Po pvome vojvodi je, vele, prozvan potok Dučanac, a po potoku selo se premestilo severnije, i danas uglavnom zauzima te iste položaje.

Prve pisane podatke imamo iz doba austrijske vladavine (1718-1739.g) na karti iz toga doba zabeleženo je ovo mesto pod imenom Tutcina. Od toga doba selo je sve više raslo pridolaskom novih doseljenika. Godine 1818. ulazilo je u sastav Katićeve knežine i imalo je 17, a 1822.g. 20 kuća.

Za najstarije porodice smatraju se: Milijanovići, Živanovići, Mišići i Ostojići. Milijanovići ne znaju otkuda su njihovi stari došli, ali znaju da su bežali „preko“ (Banat) i da su neko vreme probavili u okolini Pančeva. Isti slučaj je i sa Živanovićima. Gaja, predak Ostojića, došao je iz Tule u doba oslobođenja Šumadije. I.t.d. (podaci krajem 1921. godine).[1] [2]
Reference
Podaci su uzeti iz: „Naselja“ knj.26.dr. B. M. Drobnjaković Kosmaj ) i iz „Letopisa“ dučinske opštine Br. 9.
Literatura „Letopis Podunavskih mesta“(Beč 1998) period 1812 – 1935 g. Letopisa, po predanju, Podunavskih mesta i običaji nastanak sela ko su bili Dosenjenici čime se bavili meštani
Knjiga 9, Stanovništvo, uporedni pregled broja stanovnika 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, podaci po naseljima, Republički zavod za statistiku, Beograd, maj 2004, ISBN 86-84433-14-9
Knjiga 2, Stanovništvo, pol i starost, podaci po naseljima, Republički zavod za statistiku, Beograd, februar 2003, ISBN 86-84433-01-7
Literatura
Izvor Monografija Podunavske oblasti 1812-1927 objavjeno (1927 g.)„Napredak Pančevo,,
„Letopis“: Podunavska mesta i običaji Marina (Beč 1999 g.). Letopis period 1812 – 2009 g. Sastavio od Pisanih tragova, Letopisa, po predanju mesta u Južnoj Srbiji, mesta i običaji nastanak sela ko su bili Doseljenici čime se bavili meštani
Napomena
U uvodnom delu autor je dao kratak istorijski pregled ovog područja od praistorijskih vremena do stvaranje države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Najveći prilog u ovom delu čine ,»Letopisi« i trudio se da ne propusti nijednu važnu činjenicu u prošlosti opisivanih mesta.

Spoljašnje veze