Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Odlično očuvano
Green Building and remodeling for Dummies
A practical guide to the top trend in construction today.

"Green building" involves designing and constructing buildings and homes to reduce energy use, conserve water, improve indoor air quality, and reduce reliance on nonrenewable natural resources. Green Building & Remodeling For Dummies provides an introduction to every facet of green building, from start to finish, including the materials, architecture, and construction methods of green building and remodeling for both homeowners and professionals such as architects, interior designers, and contractors.

Registar. ekološke kuće zgrade, ekološka arhitektura, ekologija
Предметне одреднице Održiva arhitektura -- SAD -- Studije slučaja
Zgrade -- Konzervacija -- Energetski efikasna gradnja -- SAD -- Studije slučaja
УДК 721.025.4:502.131.1(73)
69.059:620.9(73) zelena arhitektura, green architecture
Аrhitektura bez poziva ulazi u svačiji život -Brent C. Brolin

Novi urbanizam s kraja XX veka teži da gradovi dobiju sve više humaniji karakter. Opšti trend ka racionalnom projektovanju, koje polazi od precizno definisanih kriterijuma, doživljava u poslednje vreme značajne promene. Od perioda 60-ih godina prošlog veka, kada je dostignut vrhunac u krilu logističke tradicije parametarskog projektovanja (Cristopher Alexander je postavio čak 33-trideset tri parametara, koji su bitni za svaku kuču), u novije vreme dolazi do preispitivanja broja i značaja pojedinih uticajnih faktora. Uz nesumnjivu važnost funkcionalnosti i ekonomičnosti, kao osnovnih kriterijuma, sve veći značaj se pridaje energetskim, a posebno ekološkim aspektima gradnje. (Glavna poruka Svetskog bijenala arhitekture 2000 u Veneciji glasila je Manje estetike, više etike. Nažalost „Nova arhitektura“ (staklena, aluminijumska, PVC-arhitektura)ulaze nekontrolisano i u naše gradove, njihove najlepše, najstarije i najvrednije delove. Da li je to zaista trijumf arhitekture: globalizacija, internacionalizacija, vreme zavođenja – intelektualni Mc Donald?

Moderna arhitektura se sve više okreće novim pokušajima da se ozelene gradovi, da se napravi održivi spoj prirode i čoveka. Jedan od ciljeva današnjice je očuvanje prirodnih uslova i stvaranja zdravije i humanije urbane klime, što izneđu ostalog podrazumeva vraćanje prirode u gradove tj. formiranje novog fonda zelenih površina, jer se kvalitet života u gradu sve više vezuje za količinu zelenih površina u njemu. Međutim, poseban problem u savremenim urbanističkim uslovima izgradnje predstavlja gustina naseljenosti po gradovima i njena uzajamna povezanost sa ostalim prirodnim i urbanim faktorima. Ona je ta koja utiče na higijenske uslove grada, veličinu zelenih površina, uopšte određuje ekspluataciju gradske površine. To dovodi do ograničenih mogućnosti uvođenja novih horizontalnih zelenih površina.

Zelena arhitektura – ekološka i ekonomska budućnost gradnje


Urbani život današnjice, industrija, dizajn, gradnja objekata u kojima živimo - sve ovo pokazuje da je čovek direktno odgovoran za potrošnju mnogih prirodnih resursa naše planete. Rast i razvoj društvenih zajednica je nažalost negativno uticao na životnu sredinu. To je razlog zbog kog se poslednjih godina, pa i decenija, posebno govori o neophodnosti podizanja ekološke svesti kod čoveka.

Da bi došlo ne samo do ekološke, već i ekonomske i društvene koristi u svakoj državi neophodna su trajna i održiva rešenja, a tu u prvi plan dolazi upravo zelena arhitektura. Čak i ako niste arhitekta, izvođač radova, projektant ili vlasnik nekretnine, velike su šanse da ste čuli za pojam zelena ili održiva zgrada. U ovom tekstu govorićemo o tome šta je zelena arhitektura i u čemu se ogleda njen značaj.

Šta je to zelena arhitektura?
Zelena arhitektura je održiva metoda projektovanja zgrada, gde dizajniranje i građevinski materijali odgovaraju životnoj sredini. Sve se odnosi na izgradnju energetski efikasnih i ekološki prihvatljivih domova i fasada. Počev od nacrta projekta, preko lokacije i izbora materijala koji će se koristiti, izgradnja zelene zgrade treba da bude u skladu sa ekosistemom i u njegovu korist.

Zelena zgrada nije novost u svetu arhtekture i građevinarstva. Zapravo, ljudi su od pamtiveka koristili materijale kao što su blato, slama, drvo i kamen za gradnju. Isto važi i za obnovljivu energiju Sunca, vetra i vode.

Danas zelena arhitektura podrazumeva projektovanje, izgradnju i upravljanje zgradama uz minimalnu upotrebu resursa i što manje negativnih uticaja na životnu sredinu. Na taj način zelena zgrada efikasno koristi zemljište, materijale, energiju i vodu i stvara minimalan (ili nikakav) otpad. Uz to, ona obezbeđuje zdravo okruženje u zatvorenom prostoru i obnavlja ili poboljšava prirodno okruženje.

Zašto održiva arhitektura?

Još 1987.g definisan je pojam održivosti kao proces koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja budućih generacija u realizaciji njihovih potreba. Pojam je definisan od strane Svetske komisije za životnu sredinu i razvoj.

Od tog momenta, iako društvo postaje svesno da nema budućnosti bez održivosti, svedoci smo da sporo napredujemo u primeni.

Arhitektura je oblast koja nema budućnosti bez održivosti jer je veliki uticaj koji ona vrši kroz razna polja njene primene.

Ekonomski razvoj prouzrokovao je veću proizvodnju građevinskog materijala, intenzivniju izgradnju stambenih, poslovnih, industrijskih objekata… a ujedno su se ove aktivnosti reflektovale na veću potražnju građevinskog zemljišta, a sve navedene aktivnosti negativno utiču na globalni ekosistem.

Zato je izuzetno važno preuzeti odgovornost za uticaj koji arhitektura vrši na životnu sredinu, kako bi i buduće generacije mogle da realizuju svoje potrebe.



Od samoga početka gradnje objekat vrši uticaj na životnu sredinu kroz različite aktivnosti i procese (proizvodnja građevinskog materijala, transport, izgradnja, ugradnja materijala…) sve ove aktivnosti mogu prouzrokovati ekološku štetu.

Takođe tokom samog procesa gradnje, gradilište proizvodi otpad i buku koji takođe imaju veliki uticaj na životnu sredinu.

Nije zanemarljiv i uticaj koji se dešava i nakon izgradnje objekta, jer u toku ekspolatacije takođe dolazi do posledica po ekosistem.

Vrlo je važno napomenuti da objekat kada izgubi svoju funkciju (nije više u upotrebi ili je sticajem okolnosti ostao ne završen i nije priveden nameni) izuzetno je visok njegov negativan uticaj na životnu sredinu.

Zašto? Ako ovakav objekat ne recikliramo (izvršimo rekonstrukciju/promenu namene, ili kompletno srušimo i recikliramo otpad) sve što je uloženo u proizvodnju, transport, ugradnju i održavanje ovakvog objekta može se smatrati gubitkom i konstantnim negativnim uticajem po životnu sredinu.