Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Ђаја, Иван, 1884-1957 = Đaja, Ivan, 1884-1957
Наслов Трагом живота и науке / Иван Ђаја
Врста грађе есеј
Језик српски
Година 1931
Издавање и производња Београд : Г. Кон, 1931 (Београд : Привредник)
Физички опис 120 стр. ; 19 cm


Nastojanje Ivana Đaje za odgonetanjem kompleksnog funkcijskog spleta u prirodi uopšte. Baveći se naučnim radom iz oblasti fiziologije, biološke discipline koja sintetiše sva znanja nauke o životu, akademik Đaja je nastojao da prezentuje i adekvatna filozofska tumačenja o prirodi nauke, njenim osnovama, kriterijumima, principima i putevima razvoja. Već početkom 1930-ih godina, Đaja je izneo svoje filozofske poglede o nauci i vrednosti znanja u knjizi „Tragom života i nauke“.

Ivan Đaja – Rođen u Normandiji (21. jul 18841.- 1.oktobar 1957 Beograd); otac Božidar mu je bio Dubrovčanin (po zanimanju pomorski kapetan), a majka Delfina Francuskinja. Osnovnu školu je završio u Beogradu, a studije u Sorboni, u Francuskoj. Na Sorboni je doktorirao 1909. godine. U Srbiji je proveo najveći deo svog života, baveći se istraživanjem, predavanjem i akademskim radom. Bio je poznat kao govornik koji je umeo da zanese stručnjake i široku publiku, sa žarom je pozivao na higijenu i zdravu ishranu uz voće i povrće. Ponašao se učtivo i otmeno.
Akademik Ivan Đaja je jedan od najvećih srpskih fiziologa i biologa, čija je neprocenjiva zasluga u utemeljivanju naučne fiziologije u Srbiji, zasnovane na eksperimentalnom radu. Ovaj izuzetno darovit naučnik, filozof i književnik, još početkom 20. veka je postavio temelje eksperimentalne fiziologije i fiziološke hemije (kasnije biohemije) ne samo u Srbiji, već i u jugoistočnoj Evropi. Godine 1910. Ivan Đaja je na ondašnjem Filozofskom fakultetu osnovao prvu Katedru za fiziologiju u okviru Fiziološkog zavoda. To je bila prva katedra za fiziologiju, ne samo u Srbiji, već i prva te vrste među Južnim Slovenima. Akademik Ivan Đaja, svojim radom u nastavi, a naročito rezultatima koje je postigao u oblasti termoregulacije i bioenergetike, doprineo je ugledu Srbije u svetu tako da se Fiziološki zavod počeo pominjati kao „Beogradska fiziološka škola“. Bilo je to zlatno razdoblje za fiziologiju kao nauku u Srbiji.