Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Вучић, Новица
Наслов Водни, ваздушни и топлотни режим земљишта / Новица Вучић
Остали наслови Water, Air and Thermal Regime of Soil
Врста грађе књига
Језик српски
Година 1987
Издавање и производња Нови Сад : Војвођанска академија наука и уметности, 1987 (Нови Сад : Будућност)
Физички опис 320 стр. : илустр. ; 25 cm
Збирка Радови / Војвођанска академија наука и уметности ; ǂкњ. ǂ7. Одељење природних наука ; ǂкњ. ǂ1
ISBN 86-81125-03-6
Напомене На спор. насл. стр.: Water, Air and Thermal Regime of Soil
Тираж 1.500.
Библиографија уз свако поглавље
Регистар.
Предметне одреднице Земљиште – Физичке особине
УДК 631.43

Svi vidovi korišćenja zemljišta, bez obzira da li se radi o poljoprivredi, šumarstvu, poljoprivrednim i hidrotehničkim melioracijama, građevinarstvu…susreću se na prvom koraku sa njegovim fizičkim svojstvima. Stoga je poznavanje fizičkih svojstava zemljišta svakako od podjednakog značaja za ratara, voćara, povrtara, vinogradara, mehanizatora, šumara, meliorativca, mikrobiologa, agrohemičara, delimično za građevinara, entomologa, botaničara, zoologa i ostale brojne specijaliste čija je aktivnost vezana za zemljište. Za pedologa je to deo nauke o zemljištu i osnova za različite primenjene klasifikacije zemljišta, za proučavanje i objašnjenje određenih procesa pedogeneze.

U tom smislu razvile su se i oformile posebne naučne discipline ili njihovi samostalni delovi – kao meliorativna pedologija, hidropedologija, mehanika zemljišta, inženjerska pedologija i stabilizacija zemljišta (kod izrade puteva)…, ali je svima u osnovi fizika zemljišta, dinamika i promene njenih svojstava.

Iako se fizika zemljišta ne može sasvim izdvojiti iz opšte nauke o zemljištu i čini celinu sa hemijom zemljišta, agrohemijom, mineralogijom zemljišta, agrogeologijom, pedogenezom, sistematikom-klasifikacijom zemljišta, biologijom i mikrobiologijom zemljišta itd., ipak brzi razvoj ovih naučnih disciplina zahtevao je njihovo izdvajanje i posebno proučavanje. Slično je postupljeno i u mnogim drugim naukama, sa ciljem da se stvore mogućnosti za šira i dublja proučavanja u pojedinim naučnim disciplinama i sagledavanja njihovog mesta, doprinosa i uloge u razvoju i progresu nauke, određenih delatnosti i privrednih grana u kojima se one primenjuju.

Primena u praksi uslovljava drugačiji pristup izlaganja osnove pojedinih naučnih disciplina pri čemu se teorija i praksa isprepliću: teorija otkriva i objašnjava suštinu praktičnih rešenja, a praksa za rešenje svojih problema traži oslonac u teoriji.

I ova nastojanja usmerena su u tom pravcu – da zainteresovanim stručnjacima pruži osnove primenjene fizike zemljišta, izbegavajući udžbenički i školski ton i stil, kako bi vodno-vazdušni i toplotni režim zemljišta, njihova dinamika i njihovo usmeravanje u željenom pravcu bili jasniji svakom projektantu i praktičaru. To podrazumeva da su čitaocu poznate osnove naučnih disciplina na koje se fizika zemljišta oslanja, a mestimično povezivanje sa odgovarajućom disciplinom bilo je neizbežno, kako bi izložena materija dobila u jasnoći i celini.

Autor zahvaljuje recenzentima, prof. dr Budimiru Milojiću, red. profesoru Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i prof. dr Zoltanu Raczu, red. profesoru Fakulteta poljoprivrednih znanosti u Zagrebu, na izuzetnom trudu oko pregleda rukopisa i veoma korisnim savetima koji su doprineli da knjiga dobije harmoničnu celinu.

Dr Novica V. Vučić

Sadržaj
PREDGOVOR
UVOD

I. Zemljište kao disperzni sistem i stanište za biljke

Mehanički sastav zemljišta
Sekundarni glineni minerali
Određivanje granulometrijskog sastava zemljišta
Tekstura zemljišta
Posebni pokazatelji granulometrijskog sastava
Literatura

II. Osnovna fizička svojstva zemljišta

Uzimanje uzoraka zemljišta
a) uzimanje uzoraka u poremećenom stanju
b) uzimanje uzoraka u neporemećenom stanju
e) vreme uzimanja uzoraka
d) broj ponavljanja
transport i čuvanje uzoraka
Specifična masa zemljišta
Zapreminska masa zemljišta (zbijenost zemljišta)
Poroznost zemljišta
Ukupna poroznost
Diferencijalna poroznost
Poroznost strukturnih agregata – inter i intraagregatna poroznost
Specifična površina zemljišta
Tvrdoća (čvrstina) zemljišta
Plastičnost zemljišta
Lepljivost zemljišta
Koherencija – vezanost zemljišta
Ispucalost zemljišta
Literatura

III. Struktura zemljišta

O strukturi uopšte
Stvaranje strukturnih agregata u zemljištu
Dimenzije strukturnih agregata u zemljištu
Oblici strukturnih agregata i tipovi strukture zemljišta
Analiza strukturnog sastava zemljišta
Analiza strukturnih agregata
Laboratorijski metod
Poljski (terenski) metod
Analiza mikrostrukture
Stabilnost strukturnih agregata prema rasplinjavanju u vodi
Stabilnost mikrostrukturnih agregata
Stabilnost makrostrukturnih agregata
Poroznost strukturnih agregata
Struktura kao činilac plodnosti zemljišta
Uzroci pogoršanja strukture zemljišta
Putevi poboljšanja strukture zemljišta
Literatura

IV. Vodni režim zemljišta

Voda u zemljištu
Određivanje vlažnosti zemljišta
Termo – gravimetrijski metodi:
a) Metod sušenja uzoraka u sušnici
b) Sušenje infracrvenim zracima
c) Ubrzano sušenje u vrelom parafinu
d) Sušenje na plameniku
e) Sušenje uzoraka spaljivanjem alkohola
f) Sušenje uzoraka karbidnom metodom
Posebni metodi: alkoholni metod, metod specifične mase, metod I.A.Čuprinija,
metod F.E.Koljaseva
Elektrometrijski metod
Tenziometar
Obračun količine vode u zemljištu
Kategorije vode u zemljištu
Vodne konstante zemljišta ili vodna svojstva zemljišta
Retencija vode u zemljištu
Vlažnost venjenja
Lentokapilarna vlažnost
Kapilarni potencijal
Kretanje vode u zemljištu
Infiltracija
Brzina vodosprovodljivosti
Kapilarno penjanje vode
Zemljište-voda-biljka
Pristupačnost vode biljkama
Vodni režim žemljišta
Pogoršanje vodnog režima zemljišta
Poboljšanje vodnog režima zemljišta
Fizička zrelost zemljišta za obradu
Valjanje i kultiviranje zemljišta
Obrada zemljišta
Poljozaštitni pojasevi
Odvodnjavanje
„Opeskavanje“ zemljišta
Hidrofilna i hidrofobna struktura
Vodni bilans zemljišta
Promene u vodnom bilansu primenom navodnjavanja
Vodni režim zemljišta i vodni bilans kao osnove prognoze i planiranja prinosa
Vodni bilans i rejonizacija
Literatura

V. Vazdušni režim zemljišta

Vazduh u zemljištu
Kretanje gasova kroz zemljište
Analiza zemljišnog vazduha
Određivanje „vazduhosprovodljivosti“
Kapacitet za vazduh
Poroznost aeracije
Vazdušni režim zemljišta i biljna proizvodnja
Aeracija zemljišta absorpcija vode
Aeracija zemljišta i usvajanje hranivih elemenata
Pogoršanje vazdušnog režima zemljišta
Poboljšanje vazdušnog režima zemljišta
Navodnjavanje i vazdušni režim zemljišta
Vazdušni režim i biogenost zemljišta
Struktura zemljišta i vazdušni režim
Literatura

VI Toplotni režim zemljišta

Temperatura zemljišta
Zavisnost toplotnih uslova zemljišta od njegovih svojstava
Odnos vodnog i toplotnog režima zemljišta
Temperatura zemljišta u zimskim uslovima
Toplotn: režim zemljišta i biljka
Toplotm režim zemljišta i mikrobiološka aktivnost
Uticaj agrotehničkih mera na toplotni režim zemljišta
Navodnjavanje i temperatura zemljišta
Spaljivanje žetvenih ostataka i temperatura zemljišta
Toplotni bilans zemljišta

Anex: S.I jedinice mera koje se upotrebljavaju u primenjenoj fizici zemljišta

Uvod
Dugo je trajao period u kome se na visinu prinosa gajenih biljaka gledalo uglavnom sa pozicija plodnosti zemljišta i vremenskih uslova u toku vegetacije. Aktivnost zemljoradnika bila je usmerena u pravcu povećanja bogatstva i plodnosti zemljišta i obezbeđenja biljaka potrebnim hranivima. To je bilo posebno olakšano od pojave mineralnih đubriva, koja su u različitim oblicima nudila gotovu, kompleksnu ishranu biljaka. Do naših dana industrija, udružena sa naukom, dala je brojna rešenja proizvodnje i primene đubriva, u granuliranom i tečnom vidu, sa različitim formulama sadržaja osnovnih hranivih elemenata − azota, fosfora i kalijuma, zatim đubriva obogaćena mikroelementima, đubriva posebne namene za folijarno prihranjivanje itd.

To je bio jedan veliki korak u povećanju prinosa, ali je šira primena đubriva dovela i do saznanja da je fizika zemljišta „ključ njegove plodnosti“, jer efekat đubriva nije uvek na svim zemljištima isti i zavisi od njihovog vodnog, vazdušnog i toplotnog režima. A taj režim nije na svim zemljištima povoljan za biljke i vrlo često zahteva mere poboljšanja. Međutim, da bi se nešto poboljšalo potrebno je da se predhodno dobro prouči i upozna.

Obrada ima za cilj stvaranja povoljnih fizičkih uslova za biljke u orničnom sloju zemljišta, naročito na zemljištima gde takvih prirodnih uslova nema. To znači da postoje zemljišta sa povoljnim fizičkim svojstvima, koja je lakše obrađivati i koristiti, nasuprot zemljištima koja su u procesu pedogeneze stekla vrlo nepovoljna fizička svojstva i zahtevaju poseban pristup pri obradi, a često i određene meliorativne mere. Takva zemljišta su očigledan primer u kome je plodnost u velikoj zavisnosti od fizičkog stanja ornice, jer su ova zemljišta obično bogata u hranivima, ali taj potencijal ostaje nedovoljno iskorišćen usled loših fizičkih karakteristika orničnog i podorničkog sloja. S druge strane i povoljna fizička svojstva zemljišta podložna su degradaciji, kvarenju i to prvenstveno udelom čoveka u procesu iskorišćavanja zemljišta, pa je od podjednake važnosti za biljnu proizvodnju očuvanje povoljnih i popravljanje nepovoljnih fizičkih svojstava zemljišta. Ovo su kompleksniji problemi i zahtevaju šire poznavanje, ne samo osnova fizike zemljišta, već i većeg broja dodirnih naučnih disciplina.

Zabarena i podbarna zemljišta zahtevaju regulisanje vodno-vazdušnog režima, ali odvodnjavanje nije u svim slučajevima jednostavno i zavisi od brojnih faktora. Kada se prouče uslovi ove pojave, pojave suvišne vode u zemljištu, onda se traži rešenje za njenu evakuaciju iz zemljišta. A rešenja prvenstveno zavise od fizičkih svojstava zemljišta koja uslovljavaju i tehnološki i tehnički pristup u rešavanju problema suvišne vode u zemljištu. Ponekad je dovoljna samo melioraciona obrada da se vodno-vazdušni režim ovakvih ze