Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Лазић, Радојица
Наслов 150 година школе у Селевцу : 1837-1987 / Радојица Лазић, Мирко Зивгаревић
Врста грађе књига
Језик српски
Година [1987]
Издавање и производња Селевац [тј.] Смедеревска Паланка : Туристички Савез општине, [1987] (Смедеревска Паланка : "10 октобар")
Физички опис 45 стр. : илустр. ; 24 X 21 цм
Други аутори - особа Живанчевић, Радомир
Напомене Тираж 2000
Стр. 3-4: Предговор/ Радомир Живанчевић.
Предметне одреднице Основна школа "Ђорђе Јовановић" (Селевац)
УДК 373.3/.4(497.11)(091)
COBISS.SR-ID 43568140
Selevac je naseljeno mesto u Srbiji, u opštini Smederevska Palanka, u Podunavskom okrugu. Prema popisu iz 2011. godine, u selu je bilo 3.406 stanovnika, a broj žitelja je u konstantnom padu.

Selevac
Crkva-brvnara-u-Selevcu-(1) 1386096085.jpg
Crkva brvnara Svete Trojice
Administrativni podaci
Država
Srbija
Upravni okrug
Podunavski
Opština
Smederevska Palanka
Stanovništvo
— 2011.
Pad 3.406
Geografske karakteristike
Koordinate
44° 29′ 50″ SGŠ; 20° 52′ 19″ IGD
Vremenska zona
UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST)
Aps. visina
174 m
Selevac na mapi SrbijeSelevacSelevac
Selevac na mapi Srbije
Ostali podaci
Poštanski broj
11407
Pozivni broj
026
Registarska oznaka
SP
Selevac leži severozapadno od Smederevske Palanke, na pinosavskoj površini koja je izbrazdana potocima, od kojih je glavni Velevac. Na stranama i kosama između ovih potoka, nalaze se seoske kuće. Selevac je naselje razbijenog tipa, šumadijske vrste. Ima više zaselaka. Deli se na Mangulski i Donji kraj, zaseoke Ćiće i Gaj i naselja Lunjevac, Brdnjak i Bačinac. Ima selevačkih porodica koje su se odselile na svoja imanja u selo Dobri Do.

U selu postoji pošta, policijska stanica, mesna kancelarija, dom kulture, a pored osnovne škole, u Selevcu postoji i vrtić. Selo se nalazi na pretežno jednakoj udaljenosti od Smederevske Palanke, Smedereva i Mladenovca, te je dobro povezano saobraćajnicama sa ovim opštinama. Najbliža železnička stanica selu je u Kolarima, a posle toga u Smederevskoj Palanci.

Selevački atar je prostorom velik. On zauzima površinu od oko 5.700 hektara celokupnog zemljišta. Imanja ovog sela graniče se sa imanjima atara: Azanje, Dobrodola, Mihajlovca, Badljevice, Drugovca, Suvodola i Velike Krsne.

Sadržaj
Istorija
Uredi
Selevac spada među stara sela. Pominje se u prvim desetinama 18. veka, a za vreme austrijske vladavine (1718—1739) pominje se kao naseljeno mesto pod imenom Selliwaz.

Usled teških prilika za vreme Turaka, stanovništvo je bilo prisiljeno da se pomera, da traži sigurnije mesto, da se skloni što dalje od turskih prebivališta. Posle Kočine krajine i Svištovskog mira, novo stanovništvo je dolazilo u velikom broju i ovo se nastavilo sve do Prvog srpskog ustanka. Novi doseljenici pripajali su se starima u selu i izvan njega, pa su tako stvoreni novi krajevi. Osnivana su i nova naselja. Prve kuće su bile kod Ladne Vode, a prve kućice građene u Selevcu zvale su se burdelji. Tu je bila i prva, najstarija crkva, koja je izgorela 1813. (spaljena od strane Turaka). To se mesto danas zove Staro selo i to je osnova Selevca, odakle su se raselili na današnja mesta po selu i po zaseocima.[1]

Prvi i Drugi srpski ustanak
Uredi
Najveće selo u Smederevskom okrugu u doba Prvog i Drugog srpskog ustanka bio je Selevac. Milan Milićević, prvi sekretar Ministarstva prosvete i član Srpskog učenog društva, pribeležio je da je Selevac u tom periodu imao 711 poreskih glava.[2] On pominje da se u Prvom srpskom ustanku sa Vujicom Vulićevićem borio protiv Turaka neki Radojica iz Selevca, kao obor-knez, i Janko iz Konjske, kao savetnik. Prema navodima Milićevića:

Kad Karađorđe (1804) razbi na Drlupi (selo u Beogradskoj nahiji) Aganliju i prinudi ga da se vrati u Beograd, on ode u selo Selevac, Smedrevske nahije, da i ovu nahiju odmeće. Tu naiđe na skupu dosta ljudi, koji su već bili ustali i izabrali za starešinu Đušu Vulićevića, iz Azanje.

Nezadovoljni stanovnici Smederevske nahije, zbog traženja i nepravde kneza Miloša Obrenovića, pošli su u bunu, sa predvodnikom Milojem Đakom (Đakova buna — 1825. godine). Posle razbijanja Đakove vojske, Jevrem Obrenović, brat kneza Miloša, upao je u Selevac s jednim većim odredom vojske, palio kuće i opljačkao imovinu pobunjenika, oterao njihovu stoku i ubio dosta ljudi za koje je doznao da su učestvovali u pobuni. Mnogi su se na vreme sklonili iz sela i pobegli u šumu. Prošlo je duže vremena da ljudi nisu smeli da se vrate svojim kućama. Vratili su se tek kada je to knez Miloš javno objavio, rekavši da to nije njegovo delo, već njegovog brata, Jevrema. Posle ovog stradanja Selevca, građani nisu nikako bili privrženi knezu Milošu. Knez Miloš se i kasnije zamerio sa Selevčanima iz Starog kraja, gde je bila crkva koja je izgorela.[1]

Kad se postavilo pitanje izgradnje nove crkve, došlo je do neslaganja među građanima, jer se nikako nisu mogli dogovoriti oko mesta. Pozvan je i sam knez Miloš da svojim prisustvom i autoritetom odluči da gde će se crkva sagraditi. Prema njegovoj odluci, crkvu je trebalo sagraditi u Mangulskom kraju, na mestu gde se dan-danas nalazi. Crkva brvnara Svete Trojice je sagrađena od hrastovih brvana i ima dva krova. Stari krov je od šindre, a posle po njemu je postavljen drugi krov od crepa. Osveštana je 1838. godine i posvećena Silasku Svetog duha.[3]

Prema popisu iz 1846. godine, Selevac je imao 249 kuća.

Familije
Uredi
Po popisu iz 1921. godine Selevac je imao, sa svima zaseocima, 1.090 kuća sa 6.616 stanovnika. U tom periodu je B. Drobnjaković sačinio popis selevačkih familija, zajedno sa njihovom istorijom i poreklom.[7][8] Prema tim podacima, u Selevcu su postojale sledeće porodice:

Išići (Radišići) — najstarija doseljena porodica, koja se prva doselila u Selevcu. Kuće su im najpre bile podignute kod Ladne vode.
Mitrovci — danas jako rasprostranjena porodica. Njihov čukundeda Stoša, sa dva brata, došao je sa Kosova, odakle je pobegao od Turaka. Imaju više prezimena i to su: Madžići, Icići, Radojkovići, Karići, Lazići, Nikoličići, Uroševići, Jevtići, Petronijevići, Ignjatovići, Kedžići, Redžići, Vasiljevići, Sarmandići. Slava im je Mitrovdan (Sv. Dimitrije), pa se zato zovu opštim imenom Mitrovci.
Jovanci — Stara, velika porodica. Tako se zovu po slavi Sv. Jovanu. Starinom su od Kosova. Oni imaju razna prezimena: Nenadovići, Jovičići, Pantići, Tagići, Milovanovići, Budimkići, Maričići, Novakovići, Jeremići (Jeremijići), Živančevići, Đorđevići. Ima ih oko 250 kuća. Prilikom seobe sa Kosova, zajedno su došli deda, sin i unuk. Kako je deda bio star i nemoćan, te nije mogao da putuje, ostao je u Jagodini. Otac i sin su došli u selo i od njih je cela ova porodica. Ranije su se prezivali Mangulovići, radi čega je i ceo ovaj kraj dobio naziv Mangulski kraj.
Đurđevci — takođe se doselili od Kosova. To su porodice: Stojići, Živanovići, Jakšići, Miloševići, Milojevići, Dačići. Ima ih preko 150 domova.
Jovanovići (Bugarčići) — nepoznatog su porekla; ima ih svega sedam domova
Vlastići — ima ih svega osam domova; njihovi stari su se doselili od Leskovca
Saranovci — ima ih šezdeset domova. Pre oko 200 godina doselila su se dva brata, Nikola i Stoka iz Saranova (Jasenica-kragujevački). Rod su im Kuzmići u Mramorcu (Jasenica). Od ove su porodice Gitarići u Dobrodolu otišli na svoja imanja. Saranovci su sledeće porodice: Živanovići, Krkići, Jeremijići, Binići, Backići, Vitorovići, Mitrašinovići, Senići.
Ranćići — ima ih oko 10 porodica; majka ih je dovela iz Stari Adžibegovca
Bajčići — došli sa Rudnika; imaju rod u Lozoviku
Glavaševići — to su Petrovići i Brkići. Rod su sa Đokićima iz Glibovca. Ima ih oko dvadeset i pet kuća.
Mišići — ima ih oko 5 kuća; doselili se iz Krajine
Šepšinci — deset kuća; deda Jovan došao je iz Šepšina (gročanski), četvrto su koleno od doseljavanja.
Romi (Grbići i drugi) — bilo ih je oko 30 kuća, a danas preko 60. Kuće su im u Ciganskom kraju. Ranije su stanovali pod čergama u Šljivanju (između Azanje i Selevca).
Vučići — šest kuća; nepoznatog su porekla
Simakovići — njihovi stari su se doselili ovamo iz Malog Orašja
Terzići — ima ih oko 10 kuća; poreklo im je nepoznato
Pirivatrići — došli su iz Ćirilovca (požarevački)
Prvulovići — Pavići i Markovići; Vlasi iz požarevačkog okruga
Stižani — Romi, doselili se iz Stiga. Otprilike 4-5 kuća.
Miljkovići — rasprostranjena porodica, uglavnom u Kaćilanskom kraju. (Kaćilani) Smatra se da su poreklom sa Kosova, a dosta porodica ima i po južnom delu Srbije, uglavnom okolina Niša.
Arsići — dve kuće; došli iz Preka
Vučkovići — Nikolići i Šutići, dvanaest kuća. Doselili se iz Crne Gore. Otac ove porodice je tada imao 65 godina. Bio je pandur.
Jovanovići — šest kuća; doseljeni sa Kosova
Ristići (Tatomirovići) — pet kuća; nepoznato poreklo
Madžići — doselili se od Soskića iz Kovačevca
Atanasijevići — došao otac 1869. godine, iz Zelengrada, Bugarska
Cvetkovići — otac Vasa doselio se 1877. iz okoline Vidina
Čolići (Ilići) — nepoznato poreklo; oko 5 kuća
Popovići (Janikići) — Osam kuća. Pop Toma došao je iz Jošanice
Skrelići — doselili se iz Sabante (kragujevački)
Erići — Četiri kuće Ere
Kusački (Stefanovići) — doselili se iz Kusatka.
Bratuljevići — jedna kuća. Doselio se iz Deretina (moravički-užički).
Religija
Uredi
Glavni članak: Crkva brvnara u Selevcu
Stanovništvo Selevca je pretežno pravoslavne veroispovesti. U selu se, u zaseoku Ladne Vode, nalazila prvobitna crkva koja je 1813. godine spaljena od strane Turaka. To se mesto danas zove Staro selo i to je osnova Selevca, odakle su se raselili na današnja mesta po selu i po zaseocima.[1]

Nova crkva građena je u periodu 1827—1832. godine, na inicijativu Stanoja Glavaša. Zbog neslaganja među građanima oko mesta na kom bi trebalo da bude nova crkva, pozvan je i sam knez Miloš da svojim prisustvom i autoritetom odluči da gde će se crkva sagraditi. Prema njegovoj odluci, crkvu je trebalo sagraditi u Mangulskom kraju, na mestu gde se dan-danas nalazi.[9]

Crkva brvnara Svete Trojice je sagrađena od hrastovih brvana, a sam knez Miloš je priložio 500 groša za njeno građenje.[9]