Detalji predmeta

• Stanje Polovno

RUMUNSKA DOSTIGNUĆA I PERSPEKTIVE – Čaušesku - francuski jezik
Tvrd povez - 1115 strana
BUCAREST 1969
Stanje kao na slikama
21

Knjiga napravljena u Rumuniji, 1969. u izdanju Editions Meridiane i napravljena na francuskom jeziku. Naslov knjige glasi: „Rumunska dostignuća i perspektive“, autora Nikolaea Čaušeskua.
Nikolae Čaušesku (1918-1989) je bio rumunski komunistički političar. Bio je generalni sekretar Komunističke partije Rumunije od 1965. do 1989. i drugi i poslednji komunistički lider Rumunije. Bio je i šef države od 1967. godine, obavljajući funkciju predsednika Državnog saveta, a od 1974. istovremeno i predsednik Republike, sve do njegovog svrgavanja i pogubljenja u Rumunskoj revoluciji u decembru 1989. godine, deo niza antikomunističkih ustanaka. te godine u istočnoj Evropi.
U početku je Čaušesku postao popularna ličnost, kako u Rumuniji tako i na Zapadu, zbog svoje nezavisne spoljne politike, koja je dovela u pitanje autoritet Sovjetskog Saveza. Šezdesetih godina prošlog veka on je ublažio cenzuru štampe i okončao aktivno učešće Rumunije u Varšavskom paktu, ali je Rumunija formalno ostala članica. Odbio je da učestvuje u invaziji snaga Varšavskog pakta 1968. na Čehoslovačku i čak je aktivno i otvoreno osudio tu akciju u svom govoru od 21. avgusta 1968. godine. Iako je Sovjetski Savez uglavnom tolerisao Čaušeskuovu neposlušnost, njegova prividna nezavisnost od Moskve donela je Rumuniji maverički status u okviru Istočnog bloka.
Tokom narednih godina Čaušesku je vodio otvorenu politiku prema Sjedinjenim Državama i zapadnoj Evropi. Rumunija je bila prva zemlja Varšavskog pakta koja je priznala Zapadnu Nemačku, prva koja se pridružila Međunarodnom monetarnom fondu i prva koja je primila predsednika SAD Ričarda Niksona. 1971. Rumunija je postala članica Opšteg sporazuma o carinama i trgovini. Rumunija i Jugoslavija su takođe bile jedine istočnoevropske zemlje koje su sklopile trgovinske sporazume sa Evropskom ekonomskom zajednicom pre pada Istočnog bloka.
Nakon protesta i masovne pobune, Čaušesku je suđeno na Božić 25. decembra 1989. pred sudom koji se sastao u maloj prostoriji po nalogu Fronta nacionalnog spasa, privremene vlade Rumunije. Oni su se suočili sa optužbama uključujući nezakonito skupljanje bogatstva i genocid. Čaušesku je u više navrata negirao ovlašćenje suda da mu sudi, i tvrdio da je još uvek legalno predsednik Rumunije. Na kraju suđenja, Čaušesku je proglašen krivim i osuđen na smrt.