Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Петровић, Растислав В., 1928-2003 = Petrović, Rastislav V., 1928-2003
Наслов Адам Богосављевић / Растислав В. Петровић
Врста грађе књига
Језик српски
Година 1998
Издање 2. изд.
Издавање и производња Београд : Службени лист СРЈ, 1998 (Приштина : "Грачаница")
Физички опис 183 стр. : илустр. ; 21 cm.
Други аутори - особа Милићевић, Јован
ISBN 86-355-0404-6
Напомене Тираж 500
Предговор / Јован Милићевић: стр. 9-11
Белешке уз текст.
Предметне одреднице Богосављевић, Адам, 1843-1880
УДК 32(497.11):929 Богосављевић, А.
886.1-94
COBISS.SR-ID 141119495
Adam Bogosavljević (Koprivnica kod Zaječara, 1843 – 1880) bio je srpski političar, predstavnik radikala i pristalica ideja Svetozara Markovića. U Narodnoj skupštini zastupao je seljake i tražio smanjenje činovničkih plata i demontažu birokratskoga sistema.

Biografija
Rođen je u Koprivnici kod Zaječara u krajinskom okrugu. Upisao se na Filozofski fakultet Velike škole u Beogradu, ali se pred sam kraj studija vratio rodnome mestu ne bi li se posvetio zemljoradnji kao i prosvećivanju naroda. Za vreme svog školovanja delovao je u radu studentskog društva „Srbadija“, ogranka Ujedinjene omladine srpske, gde se nalazio među najuspešnijim studentima generacije.

Vrativši se rodnome mestu, biva izabran za člana Društva za poljsku privredu, a postaje i saradnik lista Težak, u kojem je iznosio svoje ideje o unapređenju zemljoradnje i obrazovanju naroda. Dužnost predsednika Koprivničke opštine vršio je do kraja svoga života.

Bogosavljević je 1874. izabran u Narodnu skupštinu i ubrzo je postao vođa male grupe radikalsko-socijalističkih poslanika.[1] Na izborima 1875. radikali-socijalisti su značajno uvećali svoj broj u skupštini, ali su ostali manjinska grupa. Oni su usvojili program Prve internacionale i zagovarali su slobodne socijalističke zajednice koje su među srpskim seljaštvom nalazili veću podršku nego vladine činovničke institucije. Bogosavljevićeve pobede u skupštini su bile malobrojne, ali su mu uvećavale podršku među seljaštvom.[2]

Poslanik
Po prvi put izabran je za poslanika 1874. zajedno sa Milijom Milovanovićem. Pored liberala i konzervativaca oni su treća stranka, ali tada samo sa dva člana u skupštini. Na Narodnoj skupštini podneli su 1874. nekoliko predloga sa ciljem da naruše birokratski sistem. Tražili su da se smanje plate činovnika i da maksimalna plata iznosi 1.000 talira, a maksimalna penzija 500 talira. Kada je Skupština 1875. raspuštena počelo je ganjanje opozicionih poslanika. Adama su zatvorili zbog nekakvoga govora, ali među seljacima su se raširile glasine da su ga ubili, pa je vlast morala da seljacima dokaže da je Adam živ. Seljaci su ga onda odvukli u selo, a posle toga su najpre kapetan, a onda i ministar pravde neuspešno pokušavali da pored buntovnih seljaka sprovedu Adama ponovo u zatvor.

Delimično usvajanje Adamovih mera
Izabran je 1875. ponovo za poslanika. Na sastanku Skupštine na kome se odlučivalo o pomaganju Srpskog ustanka u Hercegovini i Bosni Adamovi radikali su pristajali da pomažu ustanak pod uslovom da ratom upravlja skupština, a ne vlada. Taj predlog nije usvojen, ali usvojeno je da jedan skupštinski odbor nadzire vladu za vreme rata. Adam je smatrao da se ne sme dozvoliti da se činovnici i bogataši okoriste ratom, a da sav ratni teret prebace na seljaka. Pokušao je da ratno stanje iskoristi za uništenje birokratskoga sistema, pa je tražio da se činovnici podele na grupu, koja ide u rat i grupu, koja ostaje, ali da nijedna grupa činovnika za vreme rata ne dobija novac. Ipak neke Adamove ideje su bile delomično prihvaćene, pa je činovnicima plata ograničena na 300 talira, a onima ispod odbijalo se još 20%. Maksimalna mesečna plata za vreme rata bila je 120 dinara ili deset dukata. Zbog toga je Adam prihvatio da glasa za odluke vlade o zajmu i o ratu.

Ideje
Adamove ideje i pokret su težili tome da se kompletna uprava temlje poveri seljačkoj populaciji, kao najmnogoljudnijem društvenom sloju u Srbiji, iako ona nije bila ni intelektualno ni materijalno osposobljena za jednu takvu misiju.[3]

Mada je kao i Svetozar Marković, dobro uočio da su žitelji Srbije teško disali pod stegom krutog birokratskog aparata, u nastojanju da ga obuzda i subzije, otišao je u drugu krajnost, smatrajući kako činovnici obavljaju najlakši, najprostiji i najmanje odgovoran posao, namera je bila da upravu preterano uprosti. Međutim, ovo uprošćavanje ne bi moglo da garantuje uvođenje istinske samuprave i postizanje finansijske uštede, već bi naprotiv, smanjilo njen autoritet i efikasnost.[4]

I pored svih slabosti, ovakvog programa ne može se umanjiti istorijski značaj njegovog seljačkog pokreta. Svojom ideologijom i veoma zapaženom poslaničkom aktivnošću u Skupštini Adam i njegovi narodnjaci su uspeli da probude učmalo selo i načine ga pravim političkim činiocem parlamentarne borbe, pripremivši ga za mnogo krupnije političke ciljeve. Zahvaljujući toj borbi, ideja o lokalnoj samoupravi je prerasla u ideju o odgovornoj vladi, koja se brzo širila po narodu. Nakon Adamove zagonetne smrti formirana je Narodna radikalna stranka.[4]

Smrt i sumnje
Kasnije nakon Prvog srpsko-turskog rata ponovo je tražio smanjenje činovničkih plata, ali njegova reč više nije značila mnogo, jer je on tokom rata, kao član skupštinskoga odbora primao za dnevnice duplo više od maksimalne plate.[5]

Po zaključenju drugog saziva Narodne skupštine u Nišu, sa znanjem ministra unutrašnjih dela (Jakov Tucaković) je bio uhapšen u Zaječaru 17/29. marta 1880. pod optužbom da je je zajedno sa stricem Radisavom Bogosavljevićem samovoljno uzeo oko 150 oka kukuruza iz opštinskog koša, za gladne stanovnike njegovog sela,[6][4] koje je bilo opustošeno tokom Srpsko-turskog rata.[4] Iako je delo počinio još 1876.[7] policija je to delo proglasila razbojništvom i zatvorila Adama. Kako je bolovao od zapaljenja pluća, dan nakon toga su ga prebacili u bolnicu, gde je umro 19/31. marta.[8] U narodu se govorilo da je vlast otrovala Adama, pa se tražila obdukcija. Obdukciju su izvršila dva lekara po izboru Adamovih prijatelja i oni su 24. marta/5. aprila 1880. potvrdili da je umro od upale pluća, ali opozicija je i nakon toga optuživala vladu da je otrovala Adama.[9]

Reference
McClellan 2015, str. 254.
McClellan 2015, str. 255.
Svirčević 2011, str. 254.
Svirčević 2011, str. 255.
Jov.Vlada Milana & Obr.2, str. 138.
Jov.Vlada Milana & Obr.2, str. 291.
Živan Živanović 2 1924, str. 74.
Jov.Vlada Milana & Obr.2, str. 292.
Jov.Vlada Milana & Obr.2, str. 293.
Literatura

Српска породична енциклопедија. Књ. 4, Народна књига & Политика НМ, Београд, 2006, 65-6
Stokes, Gale (1990). Politics as Development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth Century Serbia. Duke University Press.
McClellan, Woodford (2015). Svetozar Markovic and the Origins of Balkan Socialism. Princeton University Press. str. 1. ISBN 978-1-4008-7585-6.
Svirčević, Miroslav (2011). Lokalna uprava i razvoj moderne srpske države od kneževine i opštinske samouprave (PDF). Beograd: Balkanoliški institut SANU. ISBN 978-86-7179-072-7.