Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Лазић, Живорад
Наслов Аркане, Србине! / Живорад Лазић ; [фотографија Миле Јелесијевић]
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2001
Издавање и производња Београд : Графипроф, 2001 (Београд : Графипроф)
Физички опис 173 стр.,[15] стр. с таблама : фотогр. ; 23 cm
Други аутори - особа Јелесијевић, Миле
Ражнатвић-Аркан, Жељко
Напомене Тираж 1 000
На пресвијеном делу кор. листа слика аутора и белешка о њему.
Предметне одреднице Ражнатовић-Аркан, Жељко, 1952-2000
УДК 929:3-055.1 Ражнатовић-Аркан Ж.

Iz Sadržaja:

Na dan ubistva
Kazino
Poslastičarnica Ari
Slavonija
Bosna
Dalmacija

Knjiga je obogaćena brojnim fotografijama u boji.

Srpska dobrovoljačka garda je bila srpska nacionalistička paravojna formacija koju je za vreme Jugoslovenskih ratova osnovao i predvodio Željko Ražnatović Arkan, usled čega je bila poznata i pod imenom Arkanovi tigrovi ili Arkanovci.

Srpska dobrovoljačka garda je bila osuđivana za ratne zločine za koje se veruje da su njezini pripadnici počinili u ratu u Bosni i Hercegovini i ratu u Hrvatskoj.

Istorijat
Srpsku dobrovoljačku gardu je 11. oktobra 1990. u okolini manastira Pokajnica kod Velike Plane,[1] a na konsternaciju monaha, osnovao Željko Ražnatović zvani Arkan, uglavnom regrutujući navijače FK Crvena Zvezda. Ova paravojna formacija je od početka delovala uz podršku službe državne bezbednosti.[2] Štab Garde i Centar za obuku, su se nalazili u Erdutu, u istočnoj Slavoniji, Hrvatska. Jedinica je bila operativno aktivna za vrijeme rata u Hrvatskoj kao i tokom rata u Bosni i Hercegovini.

Arkan i njegova postrojba se prvi put pojavila na ratištu u Tenji pored Osijeka u lipnju 1991. Postrojba potom djeluje u razbojstvima diljem Hrvatske, uglavnom po Lici, Baniji, Kordunu i Dalmaciji. Stacioniran u Erdutu sa svojom jedinicom izvršio je ubojstva većeg broja mještana civila u Dalju, Aljmašu i Erdutu, hrvatske i mađarske nacionalnosti. Postrojba je nasilno mobilizirala veliki broj izbjeglih u Srbiju i slala u njihovu bazu u Erdutu. Kao dio programa "obuke" njegove postrojbe je bilo i ubijanje hrvatskih civila na okupiranom području, na način da bi hrvatski civil bio doveden u kamp za obuku, gdje bi ga pripadnici Arkanove garde smaknuli.[nedostaje referenca]


Arkanovci u Bijeljini u aprilu 1992; fotografija Rona Haviva
Paravojne jedinice su odgovorne za neke od najbrutalnijih aspekata «etničkog čišćenja». Dve jedinice koje su odigrale glavnu ulogu u kampanji «etničkog čišćenja» u BiH, «Četnici» povezani sa Vojislavom Šešeljem i «Tigrovi» povezani sa Željkom Raznatovićem (Arkanom), su takođe bile aktivne u Republici Srbiji ... Arkanovi «Tigrovi» su izvodili vojne vežbe navodno osmišljene da zaplaše albanske stanovnike Kosova.[3]

– Izveštaj Ujedinjenih Nacija
31. ožujka 1992. godine paravojne snage pod rukovodstvom Arkana i po naređenju Jovice Stanišića prelaza srbijansko-bosanskohercegovačku granicu i napadaju grad Bijeljinu, što se često uzima kao početak rata u BiH. Arkanovi "Tigrovi" su razmešteni u više naselja sa značajnim brojem nesrpskog stanovništva, među kojima su Bijeljina i Zvornik. U svim tim mestima je silom ostvarena dominacija Srba, a veliki deo muslimanskog stanovništva ubijen je ili proteran.[4] U tom razdoblju Arkanovcima se priključio i Milorad Ulemek, kasnije osuđen kao organizator ubojstva Zorana Đinđića. Arkanovci će u Bosni i Hercegovini djelovati sve do kraja rata.

Oko 15. septembra 1995, na poziv lokalnog srpskog rukovodstva, Arkanovi "Tigrovi" su ušli na područje Sanskog Mosta (Bosna i Hercegovina) sa ciljem da zadrže napredovanje Armije BiH. Arkan se smestio u kancelariji direktora hotela i sa tog mesta je upravljao aktivnostima pripadnika svoje paravojne jedinice koji su svuda postavili kontrolne punktove i počeli silom regrutovati Srbe za borbu protiv Armije BiH.[4] Vojnici pod njegovom komandom su sistematski patrolirali gradom i zatvarali, tukli, silovali i pogubljivali lica nesrpske nacionalnosti.[4] Oni su otimali vredne predmete od nesrpskih porodica i isterivali ne-Srbe iz kuća, kako bi ih dali na korišćenje srpskim izbeglicama.[4] Nakon Dejtonskog sporazuma i okončanja rata u BiH, vodio je FK Obilić do titule prvaka SR Jugoslavije 1998. godine.

Sa početkom NATO intervencije u Jugoslaviji, Arkanovi "Tigrovi" se ponovo aktiviraju na Kosovu, čime svedoče razni izveštaji iz Kosovskog rata.[5][6]

Luiz Arbur, glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, obelodanila je 31. marta 1999. optužnicu protiv Ražnatovića, napisanu septembra 1997. Optužnica ga tereti za zločine protiv čovečnosti (ubistva i druga nehumana dela), teške povrede ženevskih konvencija (hotimično nanošenje velikih patnji) i kršenja zakona i običaja ratovanja (okrutno postupanje).

Željko Ražnatović je likvidiran 15. januara 2000. u Beogradu. Mnogi smatraju da je njegovo ubistvo politički motivisano jer je navodno pregovarao s Haškim tribunalom o dokazima protiv Miloševića u zamenu za oslobađanje od optužnice.[7] Poslije njegove smrti niko od pripadnika jedinice nije optužen za ratne zločine.

Izvori

Od ratnih heroja do poslijeratnih antijunaka
„The policy of ethnic cleansing (Final report of the United Nations Commission of Experts)”. Arhivirano iz originala na datum 2012-05-04. Pristupljeno 2010-01-17.
„Optužnica protiv Ražnatovića”. Arhivirano iz originala na datum 2008-06-28. Pristupljeno 2008-06-28.
Kosovo: kako viđeno, tako rečeno Arhivirano 2010-11-14 na Wayback Machine-u (Izveštaj OEBS-a)
Po naređenju: ratni zločini na Kosovu (Izveštaj Human Right Watch-a)
Smrt kriminalca ili smrt svedoka?
Povezano
Jovica Stanišić - zapovjednik svih srpskih paravojnih formacija
Udruženi zločinački poduhvat

Kategorije: Srbija Rat u Hrvatskoj Rat u Bosni i HercegoviniRatni zločini Paravojne formacije