Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Зорић, Милан Н.
Наслов Drvar u ustanku četrdeset prve / Milan N. Zorić
Врста грађе књига ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 1963
Издавање и производња Beograd : Vojno delo, 1963 (Trebinje : Kultura)
Физички опис 407 str., [1] presavijen list s geogr. kartom : ilustr. ; 20 cm
Збирка Iz ratne prošlosti naših naroda ; ǂknj. ǂ51. Redovna izdanja ; ǂknj. ǂ29
ISBN (Karton)
Напомене Pregled skica i fotografija: str. 404-405
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Registar.
Предметне одреднице Народноослободилачка борба 1941-1945 – Дрвар – 1941 – Историјски извори
УДК 94(497.15 Дрвар)"1941"(093)
COBISS.SR-ID 125115399
Дрвар
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Дрвар (вишезначна одредница).
Дрвар
Drvar Total View.jpg
Поглед на Дрвар
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација БиХ
Кантон Кантон 10
Општина Дрвар
Становништво
— 2013. Пад 3.730
Географске карактеристике
Координате 44°22′31″ СГШ; 16°23′01″ ИГД / 44.37521° СГШ; 16.38358° ИГДКоординате: 44°22′31″ СГШ; 16°23′01″ ИГД / 44.37521° СГШ; 16.38358° ИГД
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина 490 м
Површина 7,3 км2
Дрвар на мапи Босне и ХерцеговинеДрварДрвар
Дрвар на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број 80260
Позивни број 034
Дрвар је градић и сједиште истоимене општине у западном дијелу Федерације БиХ, тј. у Кантону 10 (област Босанска Крајина), недалеко од границе са Хрватском (од Босанског Грахова је удаљен око 30 км, а од Книна око 60 км). Налази се на ријеци Унац. Према подацима пописа становништва 2013. године, у Дрвару је укупно пописано 3.730 лица.[1]

У периоду од 1981. до 1991. године носио је назив Титов Дрвар, а маја 1974. године је проглашен за један од градова-хероја у СФР Југославији.


Садржај
1 Историја
1.1 Други свјетски рат
1.2 Рат у Босни и Херцеговини
2 Становништво
3 Познате личности
4 Референце
5 Спољашње везе
Историја
[икона]
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.
Дрвар jе још прије Другог свјетског рата био важан индустријски центар, са великом "Шипадовом" стругаром.[2] Постојала је и фабрика целулозе, али пошто није радила неколико година, држава је 1935. откупила приватне акције,[3] поново је отворена у јануару 1937.[4]

Други свјетски рат

Титова пећина у Дрвару
Детаљније: Дрвар у Народноослободилачкој борби
У мају 1941. Хрвати усташе су у Дрвару ухапсиле 18 Срба и дотерали их у Босански Петровац. Ту су их хтели одмах побити, али нису смели од Италијана. Италијане су обавестили да те похапшене Србе воде у Бању Луку, па су их једне ноћи извели из затвора, али уместо у Бању Луку одвели су их у шуму „Рисовац“, 20 км удаљену од Босанског Петровца. Тамо су их код једне дубоке провалије, све побили а неке преживеле у њу гурнули.[5]

За вријеме Другог свјетског рата Дрвар је био снажно партизанско упориште и био је 2/3 времена слободан. Немачке снаге су, 25. маја 1944. године, извеле операцију Коњићев скок, познату и као десант на Дрвар, у којој су имале циљ хватање Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита, који је у то вријеме боравио у Дрвару.

Рат у Босни и Херцеговини
Детаљније: Рат у Босни и Херцеговини
По проглашењу САО, Дрвар је припао „САО Босанска Крајина“.

Служио је као средиште 2. Крајишком корпусу војске Републике Српске. За време рата било је 99% већинског српског становништва. Дрвар је један од градова који је највише страдао у хрватско–муслиманској злочиначким операцијама „Олуја“ и „Маестрал“. Хрватска војска је тешко гранатирала цео град. Становништво града је било принуђено да напусти Дрвар. Дрвар су затим дјелимично населиле хрватске избеглице из средње Босне. Послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио општине Дрвар, укључујући и град Дрвар, ушао је у састав Федерације БиХ.

Године 2008. у граду је живело око 8.000 Срба повратника, тако да су по незваничним информацијама они чинили више од 94% становника града (општине).

Становништво

Храм Српске православне цркве у Дрвару
На попису становништва 2013. године, Дрвар је имао 3.730 становника, следећег националног састава:

Национални састав према попису из 2013. године[6]‍
Срби
 
3.160 84,72 %
Хрвати
 
527 14,13 %
Бошњаци
 
10 0,26 %
остали
 
33 0,88 %
укупно: 3.730
Демографија[7]
Година Становника
1961. 3.646
1971. 6.417
1981. 7.063
1991. 8.046
2013. 3.730
Познате личности
Саша и Дејан Матић, српски пјевачи
Андреа Арсовић, српска репрезентативка у стрељаштву
Вукашин Марић, историчар
Голуб Бабић, српски устаник и хајдучки харамбаша
Милка Боснић, народни херој Југославије
Урош Богуновић Роца, војно лице и народни херој Југославије
Тамара Милетић, српска глумица
Бране Богуновић, четнички борац
Милан Родић, српски фудбалер
Мирко Алвировић, аутор и водитељ емисије САТ
Јован Родић, предсједник Скупштине Коморе овлашћених ревизора Републике Србије и први декан Економског факултета у Бања Луци
Референце
„Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 12. 06. 2015.
"Време", 1. нов. 1936
"Политика", 22. окт. 1936
"Политика", 24. јан. 1937
Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 253
„KNJIGA 2 – ETNIČKANACIONALNA PRIPADNOST,VJEROISPOVJEST, MATERNJI JEZIK”. Приступљено 21. 12. 2017.
Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
Дрвар на Викимедијиној остави.
Званична интернет презентација општине Дрвар
РТС: Квадратура круга — Дрвар
Град прославила Титова пећина, али и дрењине („Политика”, 6. децембар 2019)
пру
Општина Дрвар
пру
Градови-хероји СФР Југославије
Категорије: Општина ДрварНасељена мјеста у Федерацији Босне и ХерцеговинеСрпска насеља у Федерацији Босне и Херцеговине