Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Димић, Жарко, 1962- = Dimić, Žarko, 1962-
Лазовић, Мишко, 1960- = Lazović, Miško, 1960-
Наслов Фатално бомбардовање Новог Сада 1849. / Жарко Димић, Мишко Лазовић
Врста грађе стручна монографија
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 2020
Издање 1. изд.
Издавање и производња Нови Сад : Архив Војводине : Прометеј, 2020 (Београд : Службени гласник)
Физички опис 130 стр. : илустр. (делимично у бојама) ; 16 cm
Други аутори - особа Гавриловић, Владан, 1970- = Gavrilović, Vladan, 1970-
Србуловић, Ђорђе, 1963- = Srbulović, Đorđe, 1963-
Марковић, Предраг, 1965- = Marković, Predrag, 1965-
ISBN 978-86-81930-01-4 (АВ)
978-86-515-1726-9 (Прометеј; брош.)
Напомене "... на основу фељтона изашлих у новосадском листу Дневник..." --> рецензије
Тираж 300
Стр. 115-121: Рецензије / Владан Гавриловић, Ђорђе Србуловић, Предраг Ј. Марковић
Биографије аутора: стр. 126-130
Библиографија: стр. 123-125.
Предметне одреднице Bombardovanje -- Novi Sad -- 1849
Novi Sad -- 1849
УДК 355.441(497.113 Novi Sad)"1849"
94(497.113 Novi Sad)"1849"

Fatalno bombardovanje Novog Sada 1849. - Žarko Dimić

Godina izdanja: 2021
Broj strana: 130
Povez: Tvrd
Pred nama je neveliki obimom, ali bogat sadržajem, rukopis o bombardovanju, a može se slobodno reći – o uništenju Novog Sada, 12. juna 1849. godine. Publikacija je delo dvojice potvrđenih autora više značajnih dela iz prošlosti Novog Sada i Sremskih Karlovaca, ali i potvrđenih kao priređivača i izdavača dela drugih autora, bilo da je reč o radovima savremenih istraživača, bilo da je reč o pomalo zaboravljenim, a važnim delima nastalim u nekim ranijim vremenima.

Veoma ubedljivo, i sa gotovo dramskim nabojem, autori prikazuju i kako je do bombardovanja došlo: potpuno nepotrebna i očito je – vojnički nepromišljena i neosmišljena akcija austrijskog generala i hrvatskog bana Josipa Jelačića (kog je, to bi valjalo istaći u banski tron uveo srpski patrijarh Josif Rajačić). Ušavši u Novi Sad sa svojim trupama, već zahvaćenim kolerom, sa namerom da preko Mostobrana i pontona zauzme Petrovaradinsku tvrđavu – prepunu dobro opremljenim i Košutu odanim trupama, bila je dugo traženi povod da se najvećem srpskom opštestvu na svetu – kako je govorio Vuk, ili centru srpskog naroda, u vreme kada on državu nije imao – kako je govorio i pisao Vasa Stajić, Novom Sadu, jednom zauvek slomi kičma i da se na taj način reši „srpsko pitanje“. Istovremeno, Jelačić nije našao za shodno da naredi evakuaciju civila, ostavivši ih na liniji vatre, čak i kad se sam povukao sa vojskom. Ostavivši srpsko stanovništvo – pre svega na liniji vatre – jer se nesrpsko, izuzev jednog malog broja – pojavom Jelačićevih trupa, sklonilo u Piroš, ili bliži Mostobran.

– Đorđe Srbulović

Фатално бомбардовање – највеће разарање у историји Новог Сада
Пред нама је невелики обимом, али богат садржајем, рукопис о бомбардовању, а може се слободно рећи – о уништењу Новог Сада, 12. јуна 1849. године. Публикација је дело двојице потврђених аутора више значајних дела из прошлости Новог Сада и Сремских Карловаца, али и потврђених као приређивачa и издавачa дела других аутора, било да је реч о радовима савремених истраживача, било да је реч о помало заборављеним, а важним делима насталим у неким ранијим временима.

Веома убедљиво, и са готово драмским набојем, аутори приказују и како је до бомбардовања дошло: потпуно непотребна и очито је – војнички непромишљена и неосмишљена акција аустријског генерала и хрватског бана Јосипа Јелачића (ког је, то би ваљало истаћи у бански трон увео српски патријарх Јосиф Рајачић). Ушавши у Нови Сад са својим трупама, већ захваћеним колером, са намером да преко Мостобрана и понтона заузме Петроварадинску тврђаву – препуну добро опремљеним и Кошуту оданим трупама, била је дуго тражени повод да се највећем српском општеству на свету – како је говорио Вук, или центру српског народа, у време када он државу није имао – како је говорио и писао Васа Стајић, Новом Саду, једном заувек сломи кичма и да се на тај начин реши „српско питање”. Истовремено, Јелачић није нашао за сходно да нареди евакуацију цивила, оставивши их на линији ватре, чак и кад се сам повукао са војском. Оставивши српско становништво – пре свега на линији ватре – јер се несрпско, изузев једног малог броја – појавом Јелачићевих трупа, склонило у Пирош, или ближи Мостобран.
Pred nama je neveliki obimom, ali bogat sadržajem, rukopis o bombardovanju, a može se slobodno reći – o uništenju Novog Sada, 12. juna 1849. godine. Publikacija je delo dvojice potvrđenih autora više značajnih dela iz prošlosti Novog Sada i Sremskih Karlovaca, ali i potvrđenih kao priređivača i izdavača dela drugih autora, bilo da je reč o radovima savremenih istraživača, bilo da je reč o pomalo zaboravljenim, a važnim delima nastalim u nekim ranijim vremenima.Veoma ubedljivo, i sa gotovo dramskim nabojem, autori prikazuju i kako je do bombardovanja došlo: potpuno nepotrebna i očito je – vojnički nepromišljena i neosmišljena akcija austrijskog generala i hrvatskog bana Josipa Jelačića (kog je, to bi valjalo istaći u banski tron uveo srpski patrijarh Josif Rajačić). Ušavši u Novi Sad sa svojim trupama, već zahvaćenim kolerom, sa namerom da preko Mostobrana i pontona zauzme Petrovaradinsku tvrđavu – prepunu dobro opremljenim i Košutu odanim trupama, bila je dugo traženi povod da se najvećem srpskom opštestvu na svetu – kako je govorio Vuk, ili centru srpskog naroda, u vreme kada on državu nije imao – kako je govorio i pisao Vasa Stajić, Novom Sadu, jednom zauvek slomi kičma i da se na taj način reši „srpsko pitanje”. Istovremeno, Jelačić nije našao za shodno da naredi evakuaciju civila, ostavivši ih na liniji vatre, čak i kad se sam povukao sa vojskom. Ostavivši srpsko stanovništvo – pre svega na liniji vatre – jer se nesrpsko, izuzev jednog malog broja – pojavom Jelačićevih trupa,
sklonilo u Piroš, ili bliži Mostobran.