Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Autori Jakov Radovčić
Opis Krapinskog pračovjeka otkrio je 1899. g. Dragutin Gorjanović-Kramberger. Tim je otkrićem, a osobito proučavanjem i interpretacijom nalaza uzdignuo ugled naše znanosti, muzejskih institucija i sveučilišta na europsku razinu. Njegov cjelovit i originalan pristup, sustavnost i intuicija kojom je krenuo u istraživanje kauzalnosti, postojanja nekoć drukčijih ljudskih bića, ostali su i danas mjerom paleoantropološke znanosti. Knjiga je tiskana na hrvatskom i engleskom jeziku, u prijevodu Ellen Elias-Bursać.
- počeci suvremene paleoantropologije paleoantropologija
Šifra 060527
Izdavač Školska knjiga
Uvez tvrdi
Broj stranica 176
Godina izdanja 1988
ISBN 978-953-0-60527-5
Format 20.5 x 28.5

Драгутин Горјановић-Крамбергер
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
Драгутин Горјановић-Крамбергер
Gorjanovic-Kramberger.jpg
Драгутин Горјановић-Крамбергер
Датум рођења 25. октобар 1856.
Место рођења Загреб
Аустријско царство
Датум смрти 22. децембар 1936. (80 год.)
Место смрти Загреб
Краљевина Југославија
Школа Универзитет у Тибингену
Драгутин Горјановић-Крамбергер (Загреб, 25. октобар 1856 — Загреб, 22. децембар 1936) је био хрватски геолог, палеонтолог и археолог, који је 1899. године на локалитету Хушњаково поред Крапине у Хрватској открио фосилне остатке неандерталца. Укупно је пронађено 884 кости (око 75 различитих индивидуа, старости од 16 до 24 године), по чему се овај локалитет сматра »најспектакуларнијим неандерталским налазиштем« .[1]


Садржај
1 Крапински човек
2 Види још
3 Референце
4 Литература
5 Спољашње везе
Крапински човек
Детаљније: Крапински прачовек

Реконструкција породице Крапинског човека

Реконструкција Крапинског човека
Током ископавања која су трајала од 1899. до 1905. године, у културном слоју дебљине 8 метара ископано је више од 5.000 предмета. Окривене су четири зоне и подељене према налазима:

Castor fiber (европски дабар)
Homo sapiens (човек)
Rhinocerus merckii (носорог)
Ursus spelaeus (пећински медвед).
Krapina - Dragutin Gorjanovic Kramberger.jpg
Осим ових, откривени су и остаци других плеистоценских животиња.

Од 876 налаза људских костију, 196 су зуби, а није пронађен ни један потпуно очуван скелет. Откривено је камено оруђе и оружје које припада мустеријанској култури, као и остаци огњишта, по чему се закључује да је крапински прачовек познавао ватру.

Види још
Крапински прачовек
Неандерталац
Референце
„Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 13. 08. 2004. Приступљено 18. 01. 2010.
Литература
Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929.
Спољашње везе
P vip.svg Портал Биографија
P Moai.png Портал Археологија
Биографија на сајту САНУ
Крапински човек
Локалитет Крапина

Нормативна контрола Уреди на Википодацима
WorldCatVIAF: 77096451LCCN: n88206367ISNI: 0000 0001 2018 3500GND: 117549894SELIBR: 207990SUDOC: 120853582BNF: cb12093272f (подаци)
Икона за клице Овај чланак везан за археологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.
Категорије: Рођени 1856.Умрли 1936.Хрватски археолозиХрватски геолозиЗагрепчаниДописни чланови САНУПочасни грађани ЗагребаСахрањени на гробљу Мирогој у Загребу
Мени за навигацију
Нисте пријављени
Разговор
Доприноси
Отвори налог
Пријави ме
ЧланакРазговорЋирилица
ЧитајУредиУреди изворИсторијаПретрага
Претрага
Главна страна
Садржај
Радионица
Скорашње измене
Случајна страница
Интеракција
Помоћ
Трг
Актуелности
Контакт
Донације
Алатке
Шта води овамо
Сродне измене
Отпреми датотеку
Посебне странице
Трајна веза
Подаци о страници
Цитирај страницу
Ставка на Википодацима
Штампање/извоз
Преузми (PDF)
Одштампај
На другим пројектима
Викиостава
Викиврсте

Други језици
Deutsch
English
Español
Français
Hrvatski
日本語
Русский
Svenska
Українська
Још 10 језика
Уреди везе
Ова страница је најкасније уређена на датум 26. септембар 2019., у 14:42.
Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.
Политика приватностиО ВикипедијиОдрицање одговорностиМобилни приказЗа програмереСтатистикаИзјава о колачићима

Dragutin Gorjanović-Kramberger
Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigacijuIdi na pretragu

Dragutin Gorjanović Kramberger
Krapina - Hruskovo 01.jpg
Krapina - Hruskovo 02.jpg
Dragutin Gorjanović-Kramberger (Zagreb, 25. listopada 1856. - Zagreb, 22. prosinca 1936.), hrvatski prirodoslovac.

Rođen je u Zagrebu 25. listopada 1856. Tu je završio osnovno školovanje, zatim četiri razreda velike realke, te dio preparandije. Tada upisuje studij prirodnih znanosti u Zürichu, no ubrzo prelazi na sveučilište u München k znamenitom anatomu i paleontologu profesoru Karlu Zittelu. Godine 1879. doktorirao je disertacijom o fosilnim ribama u Tübingenu. 1880. godine vratio se u Zagreb, primljen je u Narodni muzej k prof. Pilaru. Dvije godine potom kao dobar hrvatski rodoljub, sukladno cjelokupnom tadašnjem ozračju, promijenio je svoje njemačko prezime u Gorjanović. Uz karijeru muzealca, od 1883. godine započeo je i karijeru sveučilišnog nastavnika predajući najprije paleontologiju kralješnjaka, a od 1886. godine cijelu paleontologiju. Vrlo mlad, 1891. godine izabran je za dopisnog člana Jugoslavensku akademije znanosti i umjetnosti. Baveći se poglavito paleontologijom, već u tom razdoblju, do kraja 90-ih godina, objavio je više od 50 radova u uglednim europskim časopisima. Otkrio je, opisao i sistematizirao velik broj novih vrsta, rodova i porodica fosilnih riba, odredivši njihovu starost, životni okoliš i filogenetske odnose. Proučavao je i druge skupine organizama, fosilne guštere, sisavce, i dr. Već tada, smiono i razložno ulazio je u raspre sa starijim i tada poznatijim autoritetima iz poznatih znanstvenih središta, o čemu govore i mnoga sačuvana pisma. Ona ujedno svjedoče o uvažavanju na koje je nailazio već kao mlad znanstvenik.

Slava i zasluge D. Gorjanovića-Krambergera ipak su najviše vezane uz otkriće i obradu praljudi iz Krapine. Potkraj kolovoza 1899. godine on je, naime, otkrio u Krapini znanstveno vrlo važno pretpovijesno nalazište ljudskih kostiju, pepela, oruđa, kamenog krša, i sl. Bitno je pri tom da se našao stručnjak koji je otprve osjetio o čemu je riječ i kako nalazištu pristupiti. Iscrtani geološki profili i crteži u njegovu radnom notesu svjedoče o pristupu koji je daleko iznad ondašnjih europskih postupaka pri iskopavanju sličnih nalazišta. Već 1899. vijest o otkriću brzo se iz Zagreba proširila europskim središtima. Gorjanović je odmah među ostacima kostiju uočio veliku morfološku raznolikost, ustanovio da tu ima kosti djece, odraslih, robustnih i gracilnih oblika. Ta varijabilnost oblika pružila mu je uporište za tumačenje evolucijskih promjena do kojih je došlo na kostima fosilnih i današnjih ljudi. Njegov nalaz bio je odlučujuća potpora da se napokon odbaci mišljenje prema kojem je anatomija dotad poznatih kostiju fosilnih ljudi u Europi bila posljedica raznih koštanih oboljenja. Isto tako, opovrgao je tvrdnju velikog G. Cuviera da fosilni čovjek nije uopće postojao. Gorjanovićevo nalaziše postalo je svjetski poznato i bilo je znanstveni dokaz o postojanju tzv. Homo primigeniusa o kojem je Gorjanović pisao.

Gorjanović je u znanosti o čovjeku bio pridošlica i mnogi su izrazili sumnju u njegove tvrdnje. Zato je on odmah pristupio vrlo zamršenom poredbenom proučavanju kostura današnjih ljudskih oblika u muzejima Beča i Budimpešte. U tu svrhu, u istraživanju fosilnih kostiju, na samom pragu 20. stoljeća, uveo je i primijenio neke posve nove, izvorne metode. Da bi dokazao arhaičnost i istodobnost ljudskih i životinjskih ostataka, određivao im je starost po sadržaju fluora. U proučavanju unutrašnje građe okamenjenih kostiju prvi se poslužio tek otkrivenim (1895) rendgenskim zrakama. Ubrzo su mu se javljali vodeći antropolozi i anatomi tog doba zanimajući se za mnoge pojedinosti. Neki su, dapače, htjeli da im kosti ustupi, arogantno pomišljajući da je otkrivač ignorant koji i ne razumije važnost nalaza. U Zagreb je smjesta dohrlio veliki njemački autoritet u anatomiji i paleoantropologiji H. Klaatsch koji se lako uvjerio u Gorjanovićevu kvalificiranost. Sljedećih desetljeća on će se, međutim, s Gorjanovićem često razići u objašnjenju mnogih pitanja oko ovog nalaza. No, i danas, Klaatsch se u literaturi spominje po zabludama i pogrešnim postavkama, a Gorjanović po ispravnom prosuđivanju.

Osim mnogobrojnih studija, članaka, prikaza, Gorjanović je rezultate svojih iskapanja i istraživanja krapinskog nalazišta iznio u velikoj monografiji o "diluvijalnom čovjeku iz Krapine", Der Diluviale Mensch von Krapina in Kroatien, Wiesbaden 1906. I po sudu najpozvanijih stručnjaka današnjice, bio je to dotad najiscrpniji prikaz fosilnog čovjeka, a Gorjanovićev opis fosilnih koštanih ostataka jedan je od najboljih ikad objavljenih o paleontologiji čovjeka. Uz osteologiju pračovjeka monografija sadrži geološke i stratigrafske podatke, te prethodnu raspravu o arheološkim i faunističkim ostacima. Gorjanović je zaključio da su fosilni ostaci u krapinskoj polušpilji istaloženi tijekom zadnjega velikog međuledenog razdoblja. Najnovijim analizama to je potvrđeno. O njegovim zaključcima glede relativne starosti neki su posumnjali, no najnovije analize određivanja apsolutne starosti pokazuju da je imao pravo. Gorjanović je od 1899. god. do 1929. god. o "svojim krapincima" objavio 53 znanstvene rasprave. Obradio je razne njihove značajke, ali i usporedbu tih neandertalaca sa svim poznatim mu nalazima. Začudno je kako je već dvadesetih godina uvelike dvojio o autentičnosti Piltdownskog čovjeka, za koji se kasnije jasno pokazalo da je riječ o vještoj krivotvorini.

U svojoj polustoljetnoj karijeri znanstvenika dvorski savjetnik, redovni sveučilišni profesor, neumorni muzealac i ravnatelj Geološko-paleontološkog muzeja, jedan od utemeljitelja Hrvatskoga naravoslovnog družtva akademik D. Gorjanović-Kramberger objelodanio je više od tri stotine radova. Najzaslužniji je i za utemel