Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Autor: Jurić Ivan

Šifra: 56469

Kategorija: Povijest

Izdavač: Matica hrvatska

Godina izdavanja: 2000

Mjesto izdavanja: Metković

Format: 17x24 cm

Broj stranica: 513

Uvez: Meki

Ivan Jurić: Gospodarski razvoj luke i trgovišta Metković 1850. - 1918.

Метковић је град у Хрватској у Дубровачко-неретванској жупанији.


Садржај
1 Географија
2 Историја
3 Становништво
3.1 Град Метковић
3.2 Метковић (насељено место)
3.3 Попис 1991.
4 Види још
5 Извори
6 Референце
7 Литература
8 Спољашње везе
8.1 Мапа
8.2 Фотографије
Географија
Отвореност долине Неретве према Јадранском мору, сврстава Метковић у медитеранске градове са свим утицајима које медитерански цивилизацијски и климатски круг доноси.

Делта Неретве од Метковића до ушћа са сјевера и сјевероистока омеђена је огранцима Динарских планина, а с југа подградинско-сливањским брдима. На западу Делта је отворена мору и налази се под његовим сталним утицајем. У јесен се море полагано хлади, ослобађа топлину и тиме продужује љето, а у прољеће је обрнуто, охлађено море спријечава загријавање ваздуха изнад копна. У горњем подручју Делта је отворена према продирању сувих вјетрова љети, а хладних зими и у прољеће. И ово је разлог стварању различитих микроклима, па у простору од Метковића скоро до Опузена зимске су температуре за један до два степена ниже, а што је одлучујуће да у том горњем дијелу теже успијевају агруми (зимско измрзавање). Љето је овдје дуго, топло и суво, а зима је блага и кишна.

Средња годишња температура износи 15,7 °C. Средње мјесечне и декадне температуре су позитивне. Најхладнији мјесеци су децембар, јануар и фебруар. Најхладнији период је према подацима опажања трећа декада јануара с 2,5 °C. Међутим, опажени су поједини дани с негативним температурама. У фебруару су забиљежене минималне температуре; 1947. г. чак -11 °C, а нешто се слично поновило и три пута: 1974., 1978. те 1985. што је врло опасно за суптропске културе као што су мандарине због смрзавања.

Најтоплије је у јулу и августу од задње декаде јуна до задње декаде августа. У августу скоро сваке године температура ваздуха досеже у појединим данима и до 35 °C, а 1946. и 2006. било је дана и са 40 °C. У јулу су забиљежени дани и до 35 °C. Мјесец јун је релативно хладнији, а у септембру се температуре могу забиљежити и до 35 °C. Годишња количина падавина у просјеку за цијелу Делту је око 1300 мм. У зимском раздобљу падне 65-75% годишње количине падавина. Углавном су то кише, а снијег је ријетка појава и кратко траје. Евидентан је проблем да кише падају када је најмање потребно вегетацији зато је интензивна пољопривреда зависна од љетнег наводњавања. Зими и у рано прољеће се могу појавити и мразеви као дио струјања хладног зрака због отворености према континенту и доста могу бити опасни пошто вегетација крене већ у рано прољеће.

Историја
Метковић први пут се спомиње 1422. у дубровачким документима и било је мало погранично насеље под управом Млечана. На млетачким картама Метковић је први пут означен 1570, а веће значење добива послије потписивања Пожаревачког мира 1718. између Турске царевине и Млетачке републике. Тим миром, уређује се граница и Млеци напуштају своју тврђаву у Габели (1,5 km северно од Метковића) и уређују нову луку те границу у Метковићу у пределу који се зове Унка.

Становништво
На попису становништва 2011. године, град Метковић је имао 16.788 становника, од чега у самом Метковићу 15.329.

Град Метковић
Број становника по пописима[1]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
1.476 1.694 1.931 2.230 2.571 3.014 3.271 3.941 4.658 5.301 6.358 8.810 11.097 13.370 15.384 16.788
Напомена: Настао из старе општине Метковић. Од 1857. до 1981. део података садржан је у општини Кула Норинска, а у 1857., 1869., 1921. и 1931. у општини Зажабље.

Метковић (насељено место)
Број становника по пописима[1]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
999 1.143 1.223 1.386 1.571 1.848 2.308 2.888 3.166 3.712 4.659 7.272 9.845 12.026 13.873 15.329
Напомена: У 1991. повећано за део подручја насеља Бијели Вир (општина Зажабље) и за делове насеља Вид, Видоње (општина Зажабље) и Крвавац II (општина Кула Норинска). За припојени део насеља Крвавац II део података садржан је у том насељу до 1981., док је за припојени део насеља Видоње (општина Зажабље) део података садржан у том насељу у 1857., 1869., 1921. и 1931. У 1981. том насељу је припојено насеље Дубравица које је 1991. опет постало самостално насеље. У 1857., 1869., 1921. и 1931. садржи податке за насеља Глушци и Дубравица.

Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Метковић је имало 12.026 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
 
11.053 91,90 %
Срби
 
484 4,02 %
Југословени
 
86 0,71 %
Муслимани
 
65 0,54 %
Албанци
 
19 0,15 %
Црногорци
 
16 0,13 %
Македонци
 
10 0,08 %
Словенци
 
9 0,07 %
Италијани
 
5 0,04 %
Чеси
 
3 0,02 %
Мађари
 
2 0,01 %
Немци
 
2 0,01 %
Роми
 
2 0,01 %
Јевреји
1 0,00 %
Румуни
1 0,00 %
Русини
1 0,00 %
Словаци
1 0,00 %
Украјинци
1 0,00 %
остали
 
2 0,01 %
неопредељени
 
77 0,64 %
регион. опр.
 
13 0,10 %
непознато
 
173 1,43 %
укупно: 12.026
Види још
Списак градова у Хрватској
Списак градова у Хрватској по жупанијама
Извори
[1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Референце
— Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.
Литература
Спољашње везе
Портал Хрватска
Метковић на Викимедијиној остави.
Званични веб-сајт
Мапа
[2]
Фотографије
[3]
пру
Град Метковић
Вид · Глушци · Дубравица · Метковић · Пруд

Coat of arms Metkovic.svg
пру
Градови и општине Дубровачко-неретванске жупаније
Категорије: Градови у ХрватскојМетковићНасељена места у ХрватскојНасељена места у Дубровачко-неретванској жупанији