Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Logo
What are you looking for?
Log in
Upload File
Most PopularArt & PhotosAutomotiveBusinessCareerDesignEducationHi-Tech
+ BROWSE FOR MORE
HomeDocumentsgradina, br. 6, 2004
Град Ниш ДИГИТАЛНА БИБЛИОТЕКА ГРАДИНА часопис за књижевност, уметност и културу Нова серија На основу уговора о пословној сарадњи између Нишког културног центра и Универзитетске библиотеке „Никола Тесла“ у Нишу, објављује се као електронско издање, према лиценци Редакције: Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Srbija (Creative Commons BY-NC-ND 3.0) Прво електронско издање Јул 2012. године

^asopis za kwi`evnost, umetnost i kulturunova serijabr. 6 /2004.1900.
prevnext
2
out of 185
GRADINA, BR. 6, 2004
DownloadReport
View
65

Download
15

Facebook
Twitter
E-Mail
LinkedIn
Pinterest
EMBED SIZE (PX)
599 x 487

< iframe src=" frameborder="0" marginwidth="0" marginheight="0" scrolling="no" style="border:1px solid #CCC; margin-bottom:5px;max-width: 100%; overflow: hidden; width: 599px; height: 487px;" allowfullscreen> < /iframe>
DESCRIPTION

s

TEXT OF GRADINA, BR. 6, 2004
,

, ,

: --

3.0 Srbija (Creative Commons BY-NC-ND 3.0)

2012.

^asopis za kwi`evnost, umetnost i kulturu

nova serijabr. 6 /2004.

1900.

2GRADINA^asopis za kwi`evnost, umetnost i kulturu

Pokrenuta 1900. godine

Godina XL

Dosada{wi glavni urednici:

(1900 - 1901) - Milan Bani}, Jeremija @ivanovi}(1966 - 1968) - Dragoqub Jankovi}, Dobrivoje Jevti},

Nikola Meqanicki (1968 - 1972) - Dobrivoje Jevti}(1972 - 1973) - Veselin Ili} (1973 - 1974) - Zoran Mili}, Luka Pro{i} (1974 - 1978) - Qubisav Stanojevi} (1978 - 1989) - Sa{a Haxi Tan~i} (1989 - 2000) - Goran Stankovi}

Prvi broj Gradine pojavio se u Ni{u, januara 1900. godine (urednik profesor Milan Bani}, ~lanovi Uredni{tva profesori Jeremija @i-vanovi} - glavni saradnik, Todor Kobli{ka, Milan Kosti} i Sveto-zar Obradovi} - vlasnik). Kao petnaestodnevni ~asopis za zabavu, po-uku i kwi`evnu kritiku stara Gradina je izlazila do oktobra 1901. go-dine (posledwa sveska je dvobroj 35 - 36). U woj su sara|ivali i poznati pisci, me|u kojima su A. [anti}, B. Stankovi}, S. or|evi}, S. Mata-vuq, L. Kosti}i drugi iz mnogih krajeva tada{we zemqe.

Sada{wa Gradina obnovqena je oktobra 1966. godine. Osniva~: Skup{tina grada Ni{a

Objavqivawe ove sveske omogu}ili su:

SKUP[TINA GRADA NI[AMINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE

GDE SU TEKSTOVI

GDE SU TEKSTOVI

3

RE^ UREDNIKAZoran Pe{i}SigmaRilkeov otvoreni prolaz

ODANOST ZAVI^AJU

Nedeqko Bogdanovi}^itaocima 11Gordana Todorovi}Qubavni poziv nepostoje}em 13Zoran Vu~i}Svrqi{ki kwi`evni krug 15

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

Radoslav Radenkovi}Letopis popa Vidaka 35Svetomir Jankovi}Trenutak savesti 58Dragan Ran|elovi}Slatka para 62

Damir Joci}Smrt o ramenu 70Blagica Zdravkovi}Podstanar Janko Kos 73

7

4ISTRA@IVAWE KORENA

Nedeqko Bogdanovi}Mesto pod brestom Qubinko Radenkovi}Tri decenije od izlaska kwige "Urok ide uz poqe" 87

NA ^ISTINI VETRILA: POEZIJA

Srba Mitrovi}Vetrila 95 Zlata Koci}Hod 98Zoran Vu~i}Ruka... 99

Radoslav Vu~kovi}Rodna ku}a 101Milen Milivojevi}Dva [ekspira i Hamlet 103Obren Risti}Soneti o tvorcu 105

Damir Joci}Romanti~ar 108Ivan Vi{evskiS druge strane 110

Maja Milo{evi}Opsada 114Milena Bogdanovi}Ne{to izme|u 116Danijel Lazi}[aputawe 118

DECI I O DECI

Nedeqko Bogdanovi}Dete 121Rusomir D. Arsi}Nigde nije ko u {koli 122

79

GDE SU TEKSTOVI

5

@iva Radowi}Zlatni zubi} Violeta Jovi}Nacrtana pesma 125Luna Savi}Odrastawe 127

LINKOVI

Nedeqko Bogdanovi}Svrqig i Svrqi`ani 131Razgovor: Sreten Petrovi}Od Svrqiga ka Svrqigu 137

Srba Igwatovi}Poezija Obrena Risti}a - bunt protiv okorelosti sveta 155Aleksandar Kostadinovi}Zavoji stradalne sedmice 158Ana Savi}Uzbudqivost obi~nih stvari 162

Du{an M AdskiSpokojna {etwa lavirintom 164Radomir Videnovi}RavidKroz vejavicu plama i dramatike 166Qubi{a Rajkovi}Kap mlade ki{e 167Nedeqko Bogdanovi}Raskorak narodnog i slu`benog jezika 169

Hronika 170

BIBLIOGRAFIJA 172

124

6

Zoran Pe{i} Sigma

Ko sam ja? Odakle dolazim i kuda }u na kraju da odem? Pitawa su na koja, iznureni svakodnevnom gu`vom, spletkarewem i odbranom u{e}erene nade, ne tra`imo odgovor. Ili bar ne tako ~esto, koliko ova pitawa u na{im ` ivotima to zaslu`uju. Ovo jesu pitawa, pateti~na i bolna, romanti~na u svojoj surovosti, pitawa o zavi~ajnosti srca i du{e. Mnogo je uzroka za{to neko ostane da ` ivi tamo gde ` ivi, za{to u ` ivotu skupqa ba{ te do`ivqaje, za{to mu ne{to pri~iwava patwu, a drugo radost. Reklo bi se, stvar je slu~ajna, izbor je nametnut istorij-skim okolnostima, genetikom, stihijom mikrosocijalnih i psiholo-{kih vrtloga... Ponekad se popnemo na vrh planine i gledamo dole u to zavi~ajno gnezdo. Planina smiruje. Bog je gore bli`i. Za{to ne ` ivim u Be~u, Parizu, Melburnu, Londonu, Rimu ili Riu de @aneiru? Za{to mi je tako va`na moja rodna Bela Crkva, Si}evo, Leskovac, Vrawe, Pirot, Vra`ogrnce, Svrqig...? Odgovor nije jednostavan. Ne ispuwava nas kao pogled na stenovite vrleti u kojima su svita na{a zavi~ajna gnezda. Tra`imo prolaz. U kwi`evnosti je prolaz vidqiviji.

U {estoj svesci Gradine za 2004. godinu donosimo sliku odanosti zavi~aju dostojnu divqewa. Profesor doktor Nedeqko Bogdanovi} je priredio sliku kwi`evnosti, reklo bi se malog predela Srbije, ali celovitog, samostalnog i autenti~nog, koja nas osvaja toplinom, nos-talgijom i tugom napu{tenih predela, ali i `estinom odbrane koju su spremili vitezovi pisane re~i. ^uvajmo svoj zavi~aj. Evropa }e nas prepoznati po qubavi prema zavi~aju. Blagi snovi koji proti~u s reka-ma, utvr|uju se u stewu, samuju u pe}inama, rastu s brestovima, na vetri-lu, pod snegom i pod suncem, nepresu{no su pesni~ko blago. I jezik koji u sebi krije sve neispri~ane pri~e i neispevane pesme. Ova Gradina vam pru`a ~udesan i mitski svet Svrqiga i wegovih najboqih ~uvara.

RE^ UREDNIKA

7

RILKEOV OTVORENI PROLAZ

Fotografije predela, stewa i pe}ina svrqi{kog kraja, kojim su ilustrovane stranice ove sveske Gradine, uhva}ene su okom majstora fotografije Zlatimira Mani}a Malkusa.

Na kraju pitawe i daqe uznemiruje:

Kako da du{u sputam, da se tvoje ne takne? Kako, mimo tebe, wom da grlim druge stvari i daqine? Ah, rado bih je sklonio na koje zaboravqeno mesto usred tmnine, u neki izgubqeni kut, u kom ne}e je tvoje wihati dubine...

8

1odanost zavi~aju

ODANOST ZAVI^AJU

Ova sveska Gradine donosi priloge iz stvarala{tva i kulture svrqi{kog kraja, jednog kulturolo{ki vrlo zanimqivog dela isto~ne Srbije. Starina~ko stanovni{tvo, koje potvrde svoga bitisawa na ovom terenu ima ve} skoro hiqadu godina, tokom vekova izgradilo je slo`ene sisteme verovawa, obi~aja i obreda, osoben jezi~ki sistem, bogatu mikrotoponimiju (sa preko 3000, naziva za imenovawe realija u prostoru), raznovrsne vidove usmenog stvarala{tva (sa stotinama narodnih pesama, pri~a, bajalica, legendi i predawa).

Takva narodna kultura bila je podsticajna i za formirawe kwi`evnih stvaralaca koji, vi{e ili mawe, otvoreno ili podsvesno, u svoje stvarala{tvo ispoqavaju i zavi~ajne vrednosti, ne samo u podsti-caju, no i u rezultatu. S wima, rame uz rame, izrastali su i nau~ni rad-nici, u oblasti filozofije, etnologije, sociologije, lingvistike, na-rodne kwi`evnosti... Makar delom svoga nau~nog programa (a kod nekih taj deo je vrlo zna~ajan) zahvatali su i stvarnost svoga zavi~aja, kao deo srpskog (i slovenskog) kulturnog prostora uop{te. I jedni i drugi (umetnici i nau~ni radnici) zna~ajno participiraju u savre-menoj srpskoj kwi`evnosti i nauci, obezbe|uju}i tamo mesta ne samo za sebe, ve} i za svoj zavi~aj, koji preko pojedina~nih dela ulazi u kultu-rnu i nau~nu ba{tinu srpskog naroda.

Vremenom su stvorene i neke institucije nau~nog i umetni~kog rada, sa zanimqivim oblicima delovawa: smotre, simpozijumi, publi-kacije (kwi`evne i nau~ne), koje iako nisu ograni~ene na svrqi{ki kraj, wegovu istoriju i kulturu, nikad ne ispu{taju da po|u upravo od Svrqiga i Svrqi`ana.

Ovaj broj Gradine, kao sre}na zamisao wene Redakcije, donosi je-dan deo aktuelnog kwi`evnog stvarala{tva Svrqi`ana, informacije o dosada{wim rezultatima, kao i jedan sloj informacija kulturo-

11

^ITAOCIMA

Nedeqko Bogdanovi}

12

lo{ke prirode, radi upotpuwavawa slike o jednom kulturno i stvara-la~ki dinami~nom podru~ju na krajwoj periferiji Srbije.

Broj se pojavquje u godini kada se bele`e dva veka od po~etka borbe za oslobo|ewe Srbije od Turaka i nastajawe Srbije kao moderne dr`ave. Ove godine ispunio se i jedan vek preimenovawa nekada{weg naseqa Derven u Svrqig, u ime koje je nosio drevni grad (stariji od jednog milenijuma) u okolini dana{wega grada i sredi{ta op{tine Svrqig, sme{tene ina~e u dolini Svrqi{kog Timoka, geografski po-znatoj kao Svrqi{ka kotlina.

Svrqig je podru~je na{e zemqe koje ima monografiju o svojim obredima, obi~ajima religiji i magiji, zatim o stanovni{tvu, jeziku, i svoju vi{etomnu Kulturnu istoriju (koja se nastavqa...), kwi`evni i nau~ni ~asopis.

Nadamo se da }e ovi redovi zainteresovati ~itaoce da se upute stranicama koje slede.

U Bu~umu, na Preobra`ewe 2004.

13

Do|i, da poku{amo.Ja znam da }u opet stajati negde, daleko izvan nas,naslowena na zid u najudaqenijem kutu sobe na ~etvrtom spratu.

Gleda}u velikim o~ima,sa jako ucrtanim ponorima na svom licu,sa dosta ironije,mo`da,i sa ne{to malo sa`aqewa: {ta rade ovi qudi?Svejedno.Ja sam najzad razumela da ono{to je u jorgovanu nije nimalo va`no.Za sawawe nisu posteqe potrebne.Pitawe je sasvim druk~ije postavqeno:da li }emo zatreperiti zajednokao one dve `ice na Rilkeovoj violini, iz kojih gudalo mami isti zvuk.Ali ni on nije znaona kakvom smo ludom instrumentu strune mii ko je majstor, koji nas dr`i u ruci.Svejedno.Nije mi potreban ~ovek da bih mogla sebe da la`em.Isuvi{e volim samo}u, a da bih mogla ostati sama.Isuvi{e mi smeta galama, a da bih mogla ostati sama.Lutala sam dovoqno.Luta}u jo{ dovoqno na svom putu izme|u dva drveta,

Gordana Todorovi} (1933 - 1979)

QUBAVNI POZIVNEPOSTOJE]EM

ODANOST Z