Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Nekorišćeno, tvrd povez, preko 1300 stranica

Аутор - особа Велаыати, Али Акбар, 1945-
Наслов Istorija kulture i civilizacije islama i Irana / Ali Akbar Velajati ; preveo s persijskog Muamer Halilović
Јединствени наслов Puyayi-ye farhang va tamaddon-e eslam va Iran. српски језик
Врста грађе књига
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 2016
Издање 1. izd.
Издавање и производња Beograd : Centar za religijske nauke "Kom", 2016 (Beograd : Službeni glasnik)
Физички опис 1313 str. ; 21 cm
Други аутори - особа Halilović, Muamer, 1987- (преводилац)
Халиловић, Муамер, 1987- (преводилац)
Збирка ǂBiblioteka ǂReligijska civilizacija / [Centar za religijske nauke "Kom"]
ISBN 978-86-89437-02-7 (karton)
Напомене Prevod dela: Puyayi-ye farhang va tamaddon-e eslam va Iran / Ali Akbar Velayati
Tiraž 1.000
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Bibliografija: str. 1159-1207
Registar.
Предметне одреднице Ислам -- Цивилизација
Исламска култура -- Историја
Ислам -- Наука
Иран -- Цивилизација
УДК 930.85::28

U ovom obuhvatnom pregledu hiljadu i četiristo godina razvoja kulture i civilizacije islama i Irana otkrićete:
pojmovne osnove i istorijske pozadine islamske civilizacije;
epohu javnog poziva i muslimanskih osvajanja;
istoriju pisma, Prevodilačkog pokreta i naučnih institucija u islamu;
plodove procvata raznih naučnih disciplina u islamu, poput matematike, astronomije, fizike, mehanike, medicine, alhemije, filozofije, logike, istoriografije i geografije, kao i periode arapske, persijske i turske književnosti i lingvistike;
rezultate razvoja tradicionalnih islamskih nauka, kao što su nauka o iščitavanju kuranskog teksta, egzegeza, nauka o predanjima, jurisprudencija, dogmatička teologija i sufizam;
način rada administrativnih i javnih ustanova, nadzornih organa i pravosudnih institucija u islamu, te razne modele prikupljanja zemljišnog poreza;
tokove umetnosti u islamskoj civilizaciji, uključujući arhitekturu, slikarstvo, kaligrafiju, muziku, tradicionalne dramske igrokaze, ilustrovano pripovedanje i modele melodičnog iščitavanja Kurana;
tragove viševekovnog uticaja islamske civilizacije na zapadna društva.

Orson Vels je jednom prilikom provokativno izrekao, pomalo, kompromitujuću misao da je lakše praviti istoriju nego je pisati. Ovo bi se odista moglo, makar donekle, primeniti i na pisanje svake značajne istorije civilizacije i kulture. Pa, ipak, mnogi autor se rado prihvata da se ponese sa civlizacijskim i kulturalnim činjenicama, ali kada ih treba fiksirati na papir oduševljenje može i da splasne.

Međutim, dr Ali Akbar Velajati, autor ove obimne i vredne knjige, hrabro se upustio da preplovi okeanom jedne bogate civilizacije i kulture kao što je islamska i da je uspešno pretoči u monumentalnu istoriju. Ne samo po broju strana, već i po činjenicama koje ostavljaju čitaoca često zadovoljnim, ali i zapanjenim.

U svojoj višetomnoj istorija svetskih civilizacija Vil Djurant je izrekao mnogo lepih reči na račun persijskog, iranskog mentalnog i moralnog sklopa, pa kada se te reči raščitaju i na jedan potvrdan način u ovoj knjizi, dodatno postaje svakome jasno pred kavom se civilizacijom i kulturom nalazi.

Stoga, pred takvim razuđenim i bogatim nasleđem, lako nije odustati od čitanja a pogotovo ne kada se postane svestan toga da je islamska civilizacija mnogo rasprostranjenija nego što bi moglo stati u ovu knjigu sa skoro hiljadu i četiristo strana i sa preko hiljadu fusnota (čemu je doprineo donekle i uspešni prevodilac dr Muamer Halilović svojim korisnim napomenama). Jer, mnoge regije, danas samostalne države u kojima je živela i danas živi islamska civilizacija (recimo Tadžikistan, Uzbekistan, Azerbejdžan, Avganistan, Pakistan pa i delovi Balkana i Indije) nužno se nisu mogle naći u ovoj monumentalnoj knjizi, opširnom i dostojanstvenom pregledu dostignuća i pregnuća islamske civilizacije i kulture, islamskog čoveka.

Izbor je razumno pao i usredsredio se na Arape i Persijance, odnosno Irance kao dva najuspešnija i najplodnija naroda i predstavnike islamske civilizacije.

prof. dr Rade Božović