Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Bernoville, Gaëtan, 1889-1960
Наслов Les Jésuites / Gaëtan Bernovilles [pseud., i.e. Gaston Bernouille]
Остали наслови Les Jesuites
Врста грађе књига
Језик француски
Година [1934]
Издавање и производња Paris : Dirigée par Edouard Schneider aux Éditions Bernard Grasset, [1934]
Физички опис 331 str. ; 19 cm
Збирка Collection "Les Grands Orders Monastoques et Instituts Religieux"
ISBN (Broš.)
Напомене Napomene i bibliografske reference uz tekst
Предметне одреднице Loyola, Íñigo López de, sanctus, 1491-1556
Jezuiti
УДК 272-789.5-75-9 Isusovci gaetan bernovil

Исусовци (Језуити; лат. Iesuitae), пуним називом Дружба Исусова (лат. Societas Jesu) су римокатолички мушки ред, који је основао Игнасио де Лојола (шп. Iñigo López de Loyola 1491—1556) у Паризу 1534. године и са још шесторицом његових другова студената на Сорбони положи редовничке завете с првобитном намером да мисионарски делују у Палестини.[1] Његове чланове звали су „Христовим војницима“.[2]

Овај црквени ред је данас најбројнији у свету с око 20.000 чланова који делују у више од 100 држава.[3] Функцију поглавара целе Дружбе, „генерала“ реда тренутно обавља Артуро Соса.[4][5]

Папа Фрања, први је поглавар Католичке цркве из реда исусоваца.[6][7]

Свеци, блаженици и слуге Божије из редова исусоваца:

Св. Игнације Лојолски
Св. Фрањо Ксаверски
Св. Станислав Костка
Св. Алојзије Гонзага
Св. Иван Берчманс
Критика
У Пожеги је 1871. одржан процес против њих, када су неколицина задужених за одгој сирочади у орфанотрофију били оптужени због злочина неприродног блуда извршеног на неколико поверених им ученика. Због сличних су ствари Исусовци бежали 1887. из Дубровника, а 1893. из Задра. Петар Прерадовић их је у једној својој песми назвао црним семеном Лојоловим, а Србобран је негодовао због поновног доласка Исусоваца у Загреб, приликом изградње језуитске цркве и самостана у Паломтићевој улици 1901. године, овим речима: У манастиру ће бити просторија за католичке конгресе и разне заводе за заглупљивање омладине. Долазак језуита сматрају семеном које је брзо стало поново клијати у овој, клерикализмом и реакционарством натопљеној земљи.[8][9]

Види још
Католичка црква
Dominus ac Redemptor
Референце
„isusovci | Hrvatska enciklopedija”. Приступљено 2021-01-17.
Gledhill, Ruth. „The Society of Jesuits: soldiers of Christ” (на језику: енглески). ISSN 0140-0460. Приступљено 2021-01-17.
„Jesuits Have Played Central Role In History Of The Church”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-17.
„Jesuits mourn passing of former Superior General - Vatican News”. (на језику: енглески). 2020-05-20. Приступљено 2021-01-17.
„Jesuit superior general: Satan is a 'symbolic reality'”. Catholic News Agency (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-17.
„Pope Francis wants the world to know about his Jesuit spiritual director”. America Magazine (на језику: енглески). 2019-12-16. Приступљено 2021-01-17.
„To understand Pope Francis, look to the Jesuits”. National Catholic Reporter (на језику: енглески). 2014-03-12. Приступљено 2021-01-17.
Вишњић, Чедомир (2013). Србобран 1901.-1914. - Српско коло 1903. - 1914. Загреб, Београд: СКД Просвјета, Службени Гласник. стр. 77, 80.
Србобран, бр. 177. и 211 од 17. (30.) августа и 27. септембра (10.) октобра. Загреб. 1901.
Спољашње везе

Исусовци на Викимедијиној остави.
Београдска надбискупија - Исусовци
Исусовци
Исусовци у хрватској
Dr Alberto Romero Rivera, Ispovest bivšeg jezuite
Икона за клице
Овај чланак везан за вере је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Међународне
ISNIVIAF
Државне
НорвешкаШпанијаФранцускаBnF подациКаталонијаНемачкаИзраелСједињене ДржавеШведскаЛетонијаЧешкаАустралијаПољскаПортугалија 2Ватикан
Академске
CiNii
Људи
Trove
Остале
Енциклопедија БританикаИсторијски речник ШвајцарскеIdRef
Категорије: ЈезуитиКатолички редовиКонтрареформација