Detalji predmeta

• Stanje Polovno

KONSTANTIN MIHAILOVIĆ IZ OSTROVICE

JANIČAROVE USPOMENE ili Turska hronika

Predgovor, prevod i napomene - Đorđe Živanović

Izdavač - Prosveta, Beograd

Godina - 1966

268 strana

19 cm

Edicija - Brazde. Posebna serija

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, na 10ak stranica je podvlačeno grafitnom olovkom



SADRŽAJ:
Preporuka ove hronike iz pera jednog njenog prepisivača

Predgovor
I. O različitim poganicima io Aliji Muhamedovom pomoćniku
ІІ. O Muhamedu i Aliji, njegovom pomoćniku
III. O njihovoj službi božjoj i o njihovim hramovima
IV. O drugome hramu imaret, što će reći zadušni, i otefsiru, to jest o njihovoj propovedi
V. O drugoj propovedi ili overi i o Muhamedu
VI. O njihovim poganičkim zborovima
VII. Kako Turci nazivaju anđele, proroke, raj i pakao
VIII. Oturskoj pravičnosti i o njihovoj nevernosti i lukavstvu
XI. O precima turskoga cara
X. O vladavini Osmanovoga sina po imenu Mustafe
XI. O Aladinu sinu Mustafinu
XII. O Muratu sinu Aladinovu
XIII. O Sultanu sinu Muratovu
XІV. Ogrčkome caru i o Muratu sinu Sultanovu
XV. Obožjoj kazni zbog grehova naših, šta se zbivalo kod Srba ili Rašana
XVІ. O onome što se zbivalo u srpskoj kraljevini
XVІІ. Šta je bilo sa Stevanom, prvim despotom raškim
XVIII. Održavi velikoga kana i o rimskim carevima
XIX. Ovelikom kanu io Muratu sinu Bajazitovu
XX. O vladavini cara Murata i o njegovoj sreći
XXІ. Kako je kralj Vladislav s despotom krenuo na Murata
XXII. O caru Muratu, šta je s njim posle bilo
XXIII. O kralju Vladislavu, šta mu se posle s Turcima desilo
XXІV. Kako je Janko vojvoda posle tri godine krenuo na Turke
XXV. O vladavini cara Muhameda, sina Muratova
XXVІ. Kako je car Muhamed prevario grčkoga cara
XXVII. Kako je Muhamed prevario despota pomoću primirja
XXVІІІ. Šta se despotu desilo ili dogodilo od gubernatora Janka
XXIX. Kako je car Muhamed zauzimao Beograd
XXX. Kako je Muhamed prevario despota Dimitrija morejskog ili ahajskog pomoću primirja
XXXI. Kako je krenuo na trapezuntskoga cara preko mora
XXX. Kako je Uzunhasan pobegao Muhamedu preko Eufrata, koji, kako o njemu pričaju, teče iz raja
XXXІІІ. O vlaškom vojvodi, gospodaru donje Moldavije
XXXІV. O primirju bosanskoga kralja
XXXV. Kako je posle godinu dana Muhamed ponovo došao u Bosnu
XXXVІ. O velikom turskom blagu i kako je car naredio da se prebroji
XXXVII. Kako su se ova dva brata posle smrti borila među sobom
XXXVII. O poretku koji vlada u turskoj zemlji
XXXIX. O uređenju carskoga dvora
XL. O boju i o turskoj pripremi
XLІ. Kakav bi morao biti pohod na Turke i kakvo uređenje
XLII. O turskim brzim konjanicima koje zovu akincije
XLIII. Osarahorima, kao što su kod nas najamnici
XLІV. O martolosima ili o vojnicima
XLV. O uređenju turskoga juriša
XLVI. O hrišćanima koji su pod Turcima
XLVII. O turskom razmnožavanju
XLVIII. Kako se car pokazuje svojim dvoranima na dvoru
XLIX. O jedinstvu poljskih kraljeva s ugarskim

DODATAK
I tako se završila poganička propoved
Jer nema onih koji bi veru branili i štitili
I mnogo gori postaju takvi hrišćani kad postanu poganici, nego pravi rođeni poganici
A uspomena na pokojnog kralja Matiju prošla je kao zvuk zvona
Jer si ti sve stvari stvorio, pakao, tamu, i svetlost
Onda ću ja, uzevši tvoga Boga u pomoć, zavojštiti na tebe, i odneću pobedu nad tobom, jer tvoj Bog voli pravdu
Onda se papa rasrdi velikim gnevom što je osramoćen od poganičkoga cara i tako bi se hrišćanska žalost i tuga pretvorila u radost i veselje, a poga-
nička pak radost i likovanje u tugu i žalost
A od vremena toga Osmana turski carevi se nazivaju Osmanovići i tako je on svoju veru najpre u Arabiji proširio
I tako se borbom vera Muhamedova proširila
I tada je Bajazit skupio vojsku protiv Marka, sveteći se za smrt svoga oca
Ovaj kan je bio rodom od Parćana, veoma borben, velike snage tela i duha
Imalo je tu šta da se vidi: zlata, srebra, bisera, dragog kamenja na sabljama, na opremi konjskoj, svilenih odela, zlatotkanih materija i dosta druge skupocene odeće
Tada je umro car Murat od velike srdžbe i žalosti
Crkva Sv. Sofija je najveća. Danas se u toj crkvi drže konji
Na koji način kralj ili gospodar treba da zametne boj s Turcima
Svuda je bilo i jeste naše gde je konj moj kopitom zgazio
U kakvom poretku i na kakav način turski car pušta svoje ljude na juriš o početku otomanskih careva i njihove porodice
O carevima koji su vladali posle Osmana
O kralju Vladislavu i njegovoj bici kod Varne (dodatak)
O osvajanju Trapezunta (Dodatak)
O vlaškom vojvodi (dodatak)
O primirju s kraljem bosanskim (dodatak)
Šta je radio Mehmed u Bosni (Dodatak)
O vojnom poretku (dodatak)
O primanju hrišćanskog poslanika, ceremonijama oko toga i oporetku na Divanu
Život Konstantinova dela
O ovoj knjizi
Napomene i objašnjenja


"Način pisanja Konstantina Mihailovića sasvim je drukčiji nego što je naših pisaca njegova vremena, ili malo ranijih. Kod nas će pisci XV veka, možda baš zbog svoje učenosti, kao što su Konstantin Filozof, Grigorije Camblak, Dimitrije Kantakuzin drugi pisati srednjovekovnim stilom naše crkvene literature. Kod Konstantina Mihailovića ni traga takvoga pisanja. On je skroz svetovnjak novoga kova, sav zemaljski čovek, pa će zato i njegovi pogledi i njegov način pisanja odgovarati sasvim takvome čoveku. On je po načinu pisanja beskrajno daleko od svojih jednoplemenih savremenika; nigde jedne dodirne tačke između njega i njih. On izgleda čitave stotine godina mlađi, i to svakako više služi njemu na čast nego njima. Njegovi pogledi su daleki od srednjeg veka, on je novi humanista, preteča a možda i začetnik renesansnih pogleda kako u poljskoj tako i u našoj književnosti toga vreme- na... Ovo delo Konstantina iz Ostrovice, našeg pisca XV veka, predstavlja u isto vreme u poljskoj varijanti u kojoj je tekst došao do nas, prvi veći svetovni književni tekst koji je u poljskoj književnosti sačuvan na poskom narodnom jeziku."



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Janičareve Janičarske