Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Наслов Лицеј 1838-1863 : зборник докумената / приредио Радош Љушић
Врста грађе годишњак
Језик српски
Година 1988
Издавање и производња Београд : Универзитет : Савремена администрација, 1988 (Београд : Београдски издавачко-графички завод)
Физички опис XXXIII, 713 стр., [2] пресавијена листа : илустр. ; 25 cm
Други аутори - особа Љушић, Радош, 1949- = Ljušić, Radoš, 1949-
Опсеница, Драгослав, 1949- = Opsenica, Dragoslav, 1949-
Збирка Архивска грађа о Универзитету у Београду ; ǂкњ. ǂ1
ISBN 86-387-0084-9 (кожа)
Напомене Тираж 1.500
Стр. [XXIX]-XXXIII: Предговор / Радош Љушић
Стр. [699]-713: Регистри / Драгослав Опсеница.
Предметне одреднице Licej (Beograd) -- 1838-1863 -- Arhivska građa
Beogradski Licej ustanovljen je kada je Liceum Knjažestva serbskog, kao prva Visoka škola u Srbiji,[1] premešten iz Kragujevca u Beograd. Liceum Knjažestva serbskog otvoren je oktobra 1838. u Kragujevcu, a kada je1841. prestonica preseljena u Beograd,[2] preseljen je i Liceum, postavši Beogradski Licej. Smešten je u Konak kneginje Ljubice, gde se nalazio do 1863. kada se seli u Kapetan-Mišino zdanje i prerasta u Veliku školu.

Istorijat

Algebra Atanasija Nikolića
Knez Miloš Obrenović je 1. jula 1838. Ukazom osnovao Licej i produžio gimnazijsko školovanje sa četiri na šest godina. Ministarstvo prosvete je naredilo da se prve godine u novoosnovanom Liceju predaju sledeći predmeti: filozofija, opšta istorija, čista matematika, statistika, nemački jezik i crtanje. Predlog nastavnog plana odobrio je knez Miloš 18. septembra 1838. i redovna nastava počela je 1. oktobra. Prvi nastavnici bili su profesori Kragujevačke gimnazije Petar Radovanović i Atanasije Todorović. Prve godine postojao je samo jedan — opšti smer. Druge godine je uveden i smer „filozofija“ i novi predmeti: fizika, praktična geometrija i francuski jezik. Sledeće, 1840. godine, uvedeno je i pravoslavno odeljenje. Kragujevačka gimnazija i Licej preseljeni su u nove zgradu tzv. „Gostinski ili Gospodar Jevremov konak“.

Prvi rektor Liceja bio je Atanasije Nikolić (1803—1882) koji je počeo sa radom 3. oktobra 1839. i predavao je matematiku na Liceju do kraja oktobra 1842. kada je došlo do smene dinastija na srpskom prestolu. Atanasije Nikolić je napisao prve udžbenike iz matematike za Licej i to:

„Algebra-ustrojena za upotrebljenjie slišatelja filosofije u Liceumu Knjaževstva Serbije“, 149 strana, pojavila se 26. septembra 1839.
„Elementarna geometrija-ustrojena za upotrebljenije slišatelja filosofije u Liceumu Knjaževstva Serbije“, izašla 1841. godine.
Preseljenje Liceja u Beograd

Konak kneginje Ljubice 1876.
Godine 1841, Licej dobija i pravno odeljenje. Iste godine se na molbu profesora seli u Beograd gde je u prvo vreme bio smešten u privatnoj kući, a od 1844. i Konaku kneginje Ljubice. Godine 1845. formirana je zbirka fizičkih instrumenata (učila), za to je zaslužan profesor Vuk Marinković (1807—1859).[3]

Među prvim profesorima bili su Isidor Stojanović (1808—1849), Konstantin Branković (1814—1865), Jovan Rajić (1805—1856), Đorđe Mušicki (1811—1887), Ignjat Stanimirović (1812—1878), Antonije Arnot (1808—1841), Jovan Sterija Popović (1806—1856).

Profesori Liceja bili su i Janko Šafarik (1814—1876), Đuro Daničić (1825—1882), Matija Ban (1818—1903), Đorđe Cenić (1825—1903), Kosta Cukić (1826—1879), Aleksa Vukomanović (1826—1859), Rajko Lešjanin (1825—1872), Josif Pančić (1814—1888), Panta Srećković (1834—1903), Kosta Jovanović (1832—1895).[traži se izvor] Prvi profesor hemije od 1853. bio je Mihailo Rašković (1827—1872).[4]

Zakonom od 1844. zaslugom Jovana Sterije Popovića reformisana je nastava u Srbiji, tada je utvrđen rang i mesto Liceja (ili „Velikog učilišta“) u školskom sistemu. Godine 1853. Licej je ponovo reorganizovan i dobija tri odseka — Pravni, Jestastveno-tehnički i Opšti (umesto prvobitnog Filozofskog).

Za 25 godina kroz Licej je prošlo 1216 slušalaca, uzrasta 17–22 godine. Broj licejaca kretao se ovako:

1843 — 24[5]
1847/48 — 60
1848/49 — 52
1849/50 — 34
1850/51 — 52
1857/58 — 40[5]
U okviru Liceja je na Vidovdan 1847. osnovana Družina mladeži srpske. Postojala je do 1851. kada je ukinuta jer je Ministarstvo prosvete na zahtev Državnog saveta zabranilo njen rad. Za to vreme kroz Družinu mladeži srpske prošlo je oko 60 licejaca. Zalagali su se za Vukovu reformu, objavljivali su svoje književne sastave u „Podunavki“, „Srbskim novinama“, „Vojvođanki“ i kalendaru „Šumadinac“.[6]


Atanasije Nikolić u krugu kampusa Univerziteta u Kragujevcu, fotograf Predrag Mihajlović Cile
Licej je 1863. godine smešten u Kapetan-Mišino zdanje i pretvoren u Veliku školu, nakon donošenja Zakona o ustrojstvu Velike škole (akademije). Ovim postupkom je dotadašnja funkcija Liceja, obrazovanje visokih činovnika, zamenjena novom — obrazovanjem naučnog kadra. 1905. godine je Velika škola prerasla u Beogradski univerzitet.

Rektori
Rektori Liceja u periodu 1838–1863. bili su:[7]

1839/40. — Atanasije Nikolić
1840/41. — Isidor Stojanović
1841/42. — Konstantin Branković
1842/43. — Gavrilo Popović
1843/44. — Ignjat Stanimirović
1844/45. — Sergije Nikolić
1845/46. — Isidor Stojanović (2. put)
1846/47. — Konstantin Branković (2. put)
1847/48. — Janko Šafarik
1848/49. — Sava Jovšić
1849/50. — Emilijan Josimović
1850/51. — Vuk Marinković
1851. (jul–avgust) — Kosta Cukić
1851/52. — 1852/53. — Konstantin Branković (3. put)
1853/54. — 1855/56. — Rajko Lešjanin
1856/57. — 1858/59. — Vuk Marinković (2. put)
1859/60. — 1862/63. — Konstantin Branković (4. put)
Galerija — profesori Liceja
Atanasije Nikolić
Atanasije Nikolić

Jovan Sterija Popović
Jovan Sterija Popović

Đuro Daničić
Đuro Daničić

Josif Pančić
Josif Pančić

Matija Ban
Matija Ban

Mihailo Rašković
Mihailo Rašković

Kosta Cukić
Kosta Cukić

Panta Srećković
Panta Srećković

Vladimir Jakšić
Vladimir Jakšić

Dimitrije Nešić
Dimitrije Nešić

Ljubomir Nenadović
Ljubomir Nenadović

Dimitrije Matić
Dimitrije Matić
Obeležavanje početka visokog školstva u Srbiji
Godine 2011, na Dan Univerziteta u Kragujevcu koji se obeležava 21. maja, otkriven je spomenik Atanasiju Nikoliću, prvom rektoru prve Visoke škole u Srbiji - Liceja u Kragujevcu. Delo je akademskog vajara Nikole Koke Jankovića, počasnog doktora nauka Univerziteta u Kragujevcu.[8]

Vidi još
Istorija školstva u Srbiji
Licej
Licejka (časopis)
Reference
„Slava i Dan Univerziteta u Kragujevcu, 21. maj 2011. godine”. Univerzitet u Kragujevcu. 24. 5. 2011. Pristupljeno 20. 5. 2024.
Jovanović, Radomir (2018-05-06). „Kragujevac – 200 godina prve prestonice moderne Srbije (1818-2018)”. CMJP (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-05-20.
y. „Formiranje Univerziteta u Beogradu i nastanak studija fizike i meteorologije”. Ff.bg.ac.rs. Arhivirano iz originala 22. 02. 2012. g. Pristupljeno 20. 09. 2011.
„Istorijat Hemijskog fakulteta”. Chem.bg.ac.rs. Arhivirano iz originala 31. 07. 2012. g. Pristupljeno 20. 09. 2011.
Škole u Beogradu pre sto godina 1860-1870, Pedagoški muzej, katalog izložbe, Beograd maj 1967.
Milorad Radević: Družina mladeži srbske (1847—1851), str. 133-138, Istorijski časopis knj. XXV-XXVI, Beograd 1979, ISSN 0350-0802
Branislava Jordanović: Rektori Liceja, Velike škole i Univerziteta u Beogradu, izd. Univerzitet u Beogradu, Savremena administracija. . Beograd. 1988. ISBN 978-86-387-0072-1. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
„Slava i Dan Univerziteta u Kragujevcu”. Univerzitet u Kragujevcu. Pristupljeno 22. 10. 2018.
Spoljašnje veze
Portal Beograd
Prvi srpski studenti Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. jun 2012)
Kategorije: Istorija obrazovanja u BeograduKneževina SrbijaSrbija u 1838.Visoke škole u BeograduObrazovanje na Starom gradu (Beograd)Istorija Starog grada (Beograd)