Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Латковић, Војислава, 1936- = Latković, Vojislava, 1936-
Наслов Марија Карађорђевић : краљица племенитог срца / Војислава Латковић
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2010
Издавање и производња Београд : Беокњига, 2010 (Београд : Беокњига)
Физички опис 302 стр. : фотогр. ; 20 cm
Други аутори - особа Игњатовић, Миодраг Д.
Збирка ǂЕдиција ǂЖене које су стварале историју
ISBN 978-86-7694-315-9 (Картон)
Напомене Ауторкина слика
Тираж 1.000
Стр. 293-297: Топла људска прича о последњој српској краљици : рецензија / Миодраг Д. Игњатовић
Белешка о писцу: стр. 301-302
Библиографија: стр. 299.
Предметне одреднице Карађорђевић, Марија, југословенска краљица, 1900-1961 -- У литератури
УДК 821.163.41-312.6

Edicija žene koje su stvarale istoriju ,
Život kraljice Marije Karađorđević, još od njenog detinjstva na rumunskom dvoru i kasnije u Beogradu ličio je na bajku sve do onog sudbonosnog, tragičnog 9.10.1934. godine.

Marija Karađorđević (9. januar 1900 — London, 22. jun 1961) bila je jugoslovenska kraljica, supruga kralja Aleksandra I Ujedinitelja i majka poslednjeg jugoslovenskog kralja, Petra II.

Druga je ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna (1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938), princeze od Velike Britanije i Irske, sinovice engleskog kralja Edvarda VII i unuke kraljice Viktorije.
Marijina baka po majci je bila velika kneginja Marija Aleksandrovna, sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci joj je bio Alfred, vojvoda od Edinburga — drugi sin britanske kraljice Viktorije.

Bila je veoma obrazovana. Pre udaje imala je titulu princeze od Rumunije. A kao praunuka kraljice Viktorije bila je u rodbinskim odnosima sa svim evropskim kraljevskim kućama. Za vreme Prvog svetskog rata radila je sa majkom u bolnici, negujući ranjenike. Pošto se zvala isto kao i svoja majka, bila je poznata i po nadimku Minjon.

Udala se za jugoslovenskog kralja Aleksandra I Karađorđevića dana 8. juna 1922. godine. Sve je vodilo tome da se ostvari i kao uzorna majka. Bračna bajka kralja i kraljice postala je bogatija za prinčeve Petra (1923-1970), Tomislava (1928-2000) i Andreja (1929-1990). Kraljica je postala čuvena i po tome što nije prihvatala dvorsku dojilju, nego je sama hranila svoju decu.

Srpske običaje je mnogo poštovala, trudila se sve da ih nauči. Volela je crkvu i bogosluženja, prestala je da se služi francuskim jezikom da bi bolje naučila srpski.