Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Zhou, Erliu, 1929- = Чу, Ерлију, 1929-
Наслов Moj stric Ču Enlaj / Ču Erliju ; s engleskog preveo Slobodan Damnjanović
Јединствени наслов My uncle Zhou Enlai. srpski jezik
Врста грађе роман
URL медијског објекта одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 2019
Издавање и производња Beograd : Albatros plus, 2019 (Beograd : Bubanj štampa)
Физички опис 439 str. : ilustr. ; 21 cm
Други аутори - особа Damnjanović, Slobodan, 1951- = Дамњановић, Слободан, 1951-
ISBN 978-86-6081-300-0 (broš.)
Напомене Prevod dela: My uncle Zhou Enlai / Zhou Erliu
Tiraž 1.000
Dodatni komentari: str. 427-438
O autoru: str. 439.
Предметне одреднице Ču, Enlaj, 1898-1976 -- Biografije

Autor: Ču Erliju
Žanr: Autobiografije i biografije
Pismo: Latinica
Broj strana: 441
Povez: Mek
Format: 21 cm
Godina izdanja: 2019.


„Ako ja ne prođem kroz pakao, ko će to učiniti umesto mene? Ako ja ne ispijem more gorčine, ko je u stanju to da učini.“Ovo su reči Ču Enlaja, čoveka koji je Kinu spasao sa ruba propasti na koji ju je dovelo ono što je nazivano Kulturnom revolucijom a po suštini je bilo eksplozija nasilja i divljaštva.U istoriji Kine i sveta ostaće zapamćeno da je duhovni otac savremenog „kineskog čuda“, kada je video kako gomila, kršeći kinesku tradiciju poštovanja staraca, zlostavlja vezanog i poniženog maršala Čen Jia, stao pred nju i rekao: „Pustite heroja Revolucije, vežite mene.“ Nasilnici se nisu usudili da i na velikana podignu ruku. Ču Enlaj je ostao premijer a Kina nije sasvim potonula u haos i beznađe. Naprotiv! O ovome i drugim detaljima iz života kineskog premijera Ču Enlaja istinito i nadahnuto svedoči njegov sinovac i biograf Ču Erliju.

žou Enlaj (ranija transkripcija Ču Enlaj) (uprošćeni kineski: 周恩来; tradicionalni kineski: 周恩來; pinjin: Zhōu Ēnlái; romanizovani mandarinski: Chou En-lai) (5. mart 1898 — 8. januar 1976) je bio kineski državnik, jedan od najistaknutijih rukovodilaca Kineske revolucije, premijer od 1949. godine do smrti i šef diplomatije od 1949. godine do 1958. godine.

Džou Enlaj
ZhouAndDeng.jpg
Džou Enlaj sa suprugom
Biografija
Datum rođenja 5. mart 1898.
Mesto rođenja Provincija Đangsu
Datum smrti 8. januar 1976. (77 god.)
Mesto smrti Peking
 Kina
Univerzitet Hankai univerzitet
Politička
stranka Komunistička partija Kine
Potpis Zhou Enlai Signature.svg
Mandati
1. Premijer državnog saveta Kine
1. oktobar 1949 — 8. januar 1976.
Prethodnik niko
Naslednik Hua Guofeng
Džou Enlaj je rođen 5. marta 1898. godine.[1] Tokom građanskog rata dvadesetih i tridesetih godina 20. veka bio je najbliži saradnik Mao Cedunga. Zaslužan je za uspostavljanje jedinstvenog fronta kineskih komunista i Kuomintanga u borbi protiv japanskih okupatora. Posle proglašenja Narodne Republike Kine postao je prvi predsednik vlade od oktobra 1949. do januaru 1976. godine.[2] Do 1971. godine SAD su sprečavale da NR Kina bude priznata u UN, a njeno mesto u UN do tada je zauzimala delegacija kuomintanške Kine, tj. Tajvan.[3] Zbog toga, Enlai je inicirao normalizaciju odnosa sa SAD, pa je Kina od oktobra 1971. godine postala član Saveta bezbednosti UN umesto Tajvana.[4][5] Njegovom zaslugom došlo je 1972. godine do istorijske posete Ričarda Niksona Kini.[6]

Pomogao je da se Kina nakon Kulturne revolucije oslobodi radikalnih elemenata. Od oko 1971. godine narušeno zdravlje Mao Cedunga dovelo je do uspona žene Mao Cedunga i trojice preostalih pripadnika Četvoročlane bande. Čou Enlaj ih je otvoreno kritikovao poslednjih godina svoga života. Poslednjih godina svog života podržao je uspon Deng Sjaopinga, kasnijeg pokretača modernizacije Kine. Zamislio je Denga kao svog naslednika na mestu predsednika vlade, pa je 1974. godine nagovorio Mao Ceduna, da Denga postavi na mesto potpredsednika vlade. Na samrti u januaru 1976. godine je okupio većinu vojnih komandanata i tražio da spreče smenjivanje Deng Sjaopinga koje pripremaju njegovi protivnici.[7]

Sadržaj
Mladost
Uredi

Džou Enlaj (1912)
Džou Enlaj je rođen u Huajanu, u provinciji Đangsu, 5. marta 1898. godine, kao prvi sin svog ogranka porodice Džou. Porodica Džou je poreklom iz Šaosinga u provinciji Džeđang. Tokom kasne dinastije King, Šaoksing je bio poznat kao dom porodica kao što je Džou, čiji su članovi radili kao vladini „činovnici“ (師爷, šije) generaciju za generacijom.[8] Da bi napredovali na lestvici u državnoj službi, muškarci u ovim porodicama često su morali da budu premešteni, a u kasnim godinama dinastije Ćing, ogranak porodice Džou Enlaja se preselio u Huajan. Čak i nakon preseljenja, međutim, porodica je nastavila da vidi Šaosing kao svoju pradomovinu.[9]

Džouov deda, Džou Panlong, i njegov rođak, Džou Đuenang, bili su prvi članovi porodice koji su se preselili u Huajan. Panlong je očigledno položio pokrajinske ispite, a Džou Enlaj je kasnije tvrdio da je Panlong služio kao sudija koji je upravljao okrugom Huajan.[10] Džouov otac, Džou Jineng, bio je drugi od četiri sina Džou Panlonga. Džouova majka, po prezimenu Van, bila je ćerka istaknutog zvaničnika Đangsua.[note 1]

Kao i mnogi drugi, ekonomsko bogatstvo Džouove velike porodice naučnika i zvaničnika je desetkovano velikom ekonomskom recesijom koju je Kina pretrpela krajem 19. veka. Džou Jineng je imao reputaciju poštenja, blagosti, inteligencije i brige za druge, ali je takođe smatran „slabim“ i sa „nedostatkom discipline i odlučnosti“. Bio je neuspešan u ličnom životu i lutao je po Kini radeći u razne poslove, boraveći u Pekingu, Šandongu, Anhueju, Šenjangu, Unutrašnjoj Mongoliji i Sečuanu. Džou Enlaj se kasnije sećao svog oca kako je uvek bio odsutan od kuće i generalno nesposoban da izdržava svoju porodicu.[12]

Ubrzo nakon rođenja, Džou Enlaja je usvojio najmlađi brat njegovog oca, Džou Jigan, koji je bio bolestan od tuberkuloze. Očigledno, usvojenje je dogovoreno zato što se porodica plašila da će Jigan umreti bez naslednika.[note 2] Džou Jigan je umro ubrzo nakon usvajanja, a Džou Enlaja je podigla Jiganova udovica, čije je prezime bilo Čen. Madam Čen je takođe bila iz naučničke porodice i stekla je tradicionalno književno obrazovanje. Prema Džouovom sopstvenom izveštaju, on je bio veoma blizak sa svojom usvojiteljskom majkom i od nje je stekao trajno interesovanje za kinesku književnost i operu. Gospođa Čen je naučila Džoa da čita i piše u ranom detinjstvu, a Džou je kasnije tvrdio da je sa šest godina pročitao čuveni narodni roman Putovanje na Zapad.[13] Sa osam godina je čitao druge tradicionalne kineske romane, uključujući „Vodena margina“, „Romansa o tri kraljevstva“ i „San o Crvenoj odaji“.[11]

Džouova majka Van umrla je 1907. kada je Džou imao 9 godina, a njegova usvojiteljica Čen 1908. kada je Džou imao 10 godina. Džouov otac je radio u Hubeju, daleko od Đangsua, tako da su se Džou i njegova dva mlađa brata vratili u Huajan i živeli sa očevim preostalim mlađim bratom Jikuj u naredne dve godine.[14] Godine 1910, Džouov ujak Jigeng, stariji brat njegovog oca, ponudio je da brine o Džou. Porodica u Huajanu se složila i Džou je poslat da ostane kod svog ujaka u Mandžuriji u Šenjangu, gde je Džou Jigeng radio u vladinoj kancelariji.

Obrazovanje
Uredi

Džou Enlaj kao student Nankajskoj srednjoj školi
U Šenjangu, Džou je pohađao Dongguansku modelnu akademiju, školu modernog stila. Njegovo prethodno obrazovanje se u potpunosti sastojalo od školovanja kod kuće. Pored novih predmeta kao što su engleski i nauka, Džou je takođe bio izložen spisima reformatora i radikala kao što su Lijang Ćičao, Kang Juvej, Čen Tijanhua, Cou Rong i Džang Binglin.[15][16] U uzrastu od četrnaest godina, Džou je izjavio da je njegova motivacija za obrazovanje bila da „postane veliki čovek koji će u budućnosti preuzeti teške odgovornosti u zemlji.“[17] Godine 1913, Džouov ujak je premešten u Tjenđin, gde je bio premešten u Tjenđin, gde je Džou je upisao u čuvenu srednju školu Nankaj.

Nankaj srednju školu je osnovao Jan Sju, istaknuti naučnik i filantrop, a na čelu sa Džhang Bolingom, jednim od najvažnijih kineskih prosvetnih radnika 20. veka.[18] Nankajeve metode podučavanja bile su neobične po savremenim kineskim standardima. U vreme kada je Džou počeo da pohađa, usvojio je obrazovni model koji se koristio na Filipsovoj akademiji u Sjedinjenim Državama.[19] Reputacija škole, sa „visoko disciplinovanom“ dnevnom rutinom i „strogim moralnim kodeksom“,[20] privukla je mnoge učenike koji su kasnije postali istaknuti u javnom životu. Džouovi prijatelji i drugovi iz razreda bili su od Ma Juna (ranog komunističkog vođe pogubljenog 1927) do K. C. Vua (kasnije gradonačelnika Šangaja i guvernera Tajvana pod Nacionalističkom partijom).[21] Džouovi talenti su takođe privukli pažnju Jan Sjua i Džanga Bolinga. Jan je posebno cenio Džoua, pomažući mu da plati studije u Japanu i kasnije Francuskoj.[22]

Jan je bio toliko impresioniran Džouom da je ohrabrio Džoua da oženi njegovu ćerku, ali je Džou odbio. Džou je kasnije izneo razloge za svoju odluku da ne oženi Janovu ćerku svom drugu iz razreda, Džangu Honghau. Džou je rekao da je odbio brak jer se plašio da njegovi finansijski izgledi neće biti obećavajući i da će Jan, kao njegov svekar, kasnije dominirati njegovim životom.[23]

Napomene
Uredi
Tokom Kulturne revolucije, kada je „crvena“ (siromašna) porodična pozadina postala esencijalna za sve, od prijema na fakultet do državne službe, Džou je morao da se vrati majci svoje majke za koju je tvrdio da je farmerova ćerka, da pronađe člana porodice koji se kvalifikovao kao „crven”.[11]
Ovo je razlog za usvajanje dato u Gao (23). Li (11) sugeriše da je to bilo zbog verovanja da bi rođenje sina moglo da izleči očevu bolest.
Reference
Uredi
Wenqian 2007, str. 21.
Arežina 2013, str. 37 i 48 sa napomenom 52.
Logos 2016, str. 747.
UN 1972, str. 2.
Wenqian 2007, str. 15-16.
Wenqian 2007, str. 16-19.
Arežina 2013, str. 48 i 52 sa napomenom 52.
Lee, str. 7
Lee, str. 6
Lee (180 n7) cites a recent study that claims Zhou Panlong did not actually serve as county magistrate.
Barnouin and Yu 11
Barnouin and Yu 9
Lee 17, 21
Lee, str. 16–17
L