Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Наслов Otmice i nestanci ne-Albanaca na Kosovu / [izveštaj pripremila Ljiljana Bogdanović]
Врста грађе књига
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 2001
Издавање и производња Beograd : Fond za humanitarno pravo, 2001 (Beograd : Publikum)
Физички опис 303 str. : fotogr. ; 24 cm
Други аутори - особа Bogdanović, Ljiljana, 1949- = Богдановић, Љиљана, 1949-
Збирка ǂEdicija ǂPod lupom ; ǂizveštaj br. ǂ30
ISBN 86-82599-25-2 (broš.)
Напомене Tiraž 1.000.
Предметне одреднице Срби -- Жртве -- Косово -- 1999
Националне мањине -- Жртве -- Косово -- 1999
Izveštaj belezi slučajeve nestalih ne-albanaca na Kosovu nakon dolaska KFOR-a do 31. decembra 2000. godine. Obraduju se slučajevi nestalih, otetih, ubijenih, pobeglih i oslobođenih lica uz navođenje izvora podataka za svaki poseban slučaj
Od dolaska međunarodnih snaga (KFOR) na Kosovo, 12. juna 1999. godine, do 31. decembra 2000. godine nestalo je pod nerazjašnjenim okolnostima ili je oteto najmanje 932 ne-Albanaca. Istraživanje FHP-a pokazuje da su se otmice i nestanci Srba, Roma, Crnogoraca i Bošnjaka svakodnevno događali u periodu od 12. juna do 1. septembra 1999. godine. U tom periodu oteto je ili nestalo 835 ne-Albanaca. Sudbina 593 osobe još uvek nije razjašnjena.
Nestale osobe uglavnom su civili.

OTMICE I NESTANCI NE-ALBANACA NA KOSOVU
24. mart 1999 – 31. decembar 2000. godine
Od dolaska međunarodnih snaga (KFOR) na Kosovo, 12. juna 1999. godine, do 31.
decembra 2000. godine nestalo je pod nerazjašnjenim okolnostima1
ili je oteto2
najmanje 932 ne-Albanaca. Istraživanje Fonda za humanitarno pravo (FHP) pokazuje
da su se otmice i nestanci Srba, Roma, Crnogoraca i Bošnjaka svakodnevno događali
u periodu od 12. juna do 1. septembra 1999. godine. U tom periodu oteto je ili nestalo
835 ne-Albanaca. Sudbina 593 osobe još uvek nije razjašnjena. Oslobodilačka vojska
Kosova (OVK) pustila je na slobodu 141 osobu iz zatvora pod njenom kontrolom, 24
osobe uspele su da pobegnu iz zatvora OVK-a, 13 nezakonito uhapšenih oslobodili su
pripadnici KFOR-a i 62 osobe su ubijene posle otmice.
Nestale osobe uglavnom su civili. Od 593 nestalih, koliko je FHP registrovao, 257 neAlbanaca su uhapsili pripadnici OVK ili pojedinci u njeno ime. Svima se gubi trag
posle zatvaranja. 336 ne-Albanaca nestalo je pod nerazjašnjenim okolnostima.
Najveći boj nestanaka dogodio se u gradovima u kojima nije bilo, u vreme NATO
bombardovanja, masovnijeg nasilja srpskih snaga prema albanskim civilima. U
vremenu od 12. juna do 1. septembra 1999. godine u Prizrenu nestao je 121 neAlbanac: 51 su uhapsili pripadnici OVK i od tada im se gubi trag, 42 osobe su nestale
pod nerazjašnjenim okolnostima, petoro je ubijeno posle zatvaranja i 23 osobe su
oslobođene, odlukom OVK-a ili posredstvom KFOR-a. U istom periodu u Prištini je
nestalo 142 ne-Albanaca. 27 uhapšenih OVK je posle nekoliko dana pustila na
slobodu. Do 1. septembra, rodbina ili pripadnici KFOR-a, pronašli su tela 7 nestalih u
Prištini. U Gnjilanu je 120 nestalo, njih 47 OVK je oslobodila nakon ispitivanja i 8
uhapšenih su stekli slobodu posredstvom KFOR-a. U Gnjilanu, 10 ne-Albanaca je
ubijeno posle zatvaranja i njihova tela su nađena. Prema podacima FHP-a u Đakovici
je za dva i po meseca nestalo 63 Srba i Roma3. Posle ispitivanja, od nekoliko sati do
nekoliko dana, OVK je oslobodila 14 zatvorenika, dvojica su uspeli da pobegnu, tela

1
Izraz nestala osoba označava lice kome se gubi trag pod nerazjašnjenim okolnostima. Nema svedoka
koji su videli šta se sa žrtvom dogodilo.
2
Izraz oteto lice označava osobu koja je protivpravno lišena slobode, bilo da su počinioci pripadnici
OVK ili privatna lica.
3
Ima indicija da je broj nestalih Roma značajno veći nego što pokazuju podaci FHP-a. Izbegli Romi sa
Kosova često menjaju mesto boravka u Srbiji i Crnoj Gori, zbog čega FHP nije uspeo da pronađe
svedoke otmica i proveri navode o preko 150 nestalih Roma u Đakovici posle dolaska KFOR-a.
2
šestorice odvedenih iz kuće su nađena, a sudbina 41 nestalog lica još uvek nije
razjašnjena.
Istraživanje FHP-a pokazuje da je tokom NATO bombardovanja, u toku sukoba
srpskih snaga i OVK, nestalo više desetina pripadnika Vojske Jugoslavije ili policije
čija sudbina još uvek nije razjašnjena. U istom periodu preko 1.500 Albanaca nestalo
je posle zatvaranja, najčešće posle odvajanja muškaraca iz kolona. Njihova sudbina
još uvek je nepoznata.
Posle 1. septembra 1999. godine otmice i nestanci ne-Albanaca događaju se
incidentno. To je pre svega posledica nastalog stanja na Kosovu: Srbi su ili izbegli sa
Kosova ili su se sklonili u enklave pod zaštitom KFOR-a. Prema podacima FHP-a od
1. septembra 1999. godine do kraja decembra 2000. godine nestalo je 97 neAlbanaca. Sudbina 72 nestale osobe još uvek nije razjašnjena. Međutim, praksa
nedobrovoljnog nestanka na Kosovu nije prestala. U drugoj polovini 1999. godine i
tokom 2000. godine nestalo je preko 300 Albanaca. Ima indicija da je reč o političkim
otmicama. Sudbina većine njih još uvek nije razjašnjena.