Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Опачић, Петар, 1927-2015 = Opačić, Petar, 1927-2015
Наслов Ослободилачки рат Србије против Турске 1876. године / Петар Опачић
Врста грађе књига
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 2006
Издавање и производња Неготин : Историјски архив, 2006 (Бор : Графомед траде)
Физички опис 200 стр. : илустр. ; 24 cm
ISBN (Брош.)
Напомене Слика аутора и белешка о њему
Тираж 500.
Предметне одреднице Српско-турски рат 1876-1877
Србија -- Војна историја -- 1876
Први српско-турски рат (1876—1877)
Главни чланци: Први српско-турски рат и Црногорско-турски рат 1876-1878

Војни логор Српске војске током рата 1876. године
Српска офанзива

Требовање за Другу тешку батерију, Логор код Јованчине чесме, 1876.

Требовање за војника Голуба Здравковића, документ из 16. септембра 1876.
Амбициозан српски план је предвиђао заузимање Ниша и напад на Софију (данас главни град Бугарске) са главном војском под командом Черњајева, а остале снаге би вршиле маневарска дејства. На западном фронту маневарски напади српске војске су одбијени а на северо-источном фронту Лешјанин је поражен код Великог Извора. Није успео да задржи османски контранапад на Тимоку након чега се повукао у утврђење код Зајечара који је заузет 7. августа. Главни напад на југу је започео релативно добро, форсирајући долину реке Нишаве заузета је стратешка кота, Бабина Глава, северно од Пирота. Међутим, турски одговор је убрзо уследио слањем две колоне под Сулејманом и Хафизом, нападајући Србе са бока натерали су их да се врате назад у долину. После низа жестоких борби Черњајев је био присиљен да се повуче на линије код Књажевца. Погрешено је веровао да ће главни турски напад бити изведен код Зајечара на северу, оставио је пуковника Хорватовића да брани положаје код Књажевца од надирућих удружених турских колона, а сам се повукао у планине западно од Тимока да брани и утврди положаје у долини Мораве.

Битке на Морави

Транспорт рањеника у зграду Начелства (Општине) која је током рата служила као болница, у Јагодини, 1876. Фотографију је начинио руски дописник И. В. Громан.
Турски командант Абдул Керим није желео да напад изврши између Тимока и Мораве због тешког планинског терена. Уместо тога концентрисао је главне снаге од 40.000 војника код Ниша и одлучио да се главни напад изврши по лакшем терену у долини Мораве према Алексинцу. Черњајев, у међувремену, концентрисао је снаге од око 30.000 војника на обе стране реке Мораве, укључујући и околне планине.

Турске главне снаге које су наступале од Ниша десном страном Јужне Мораве, после тешких борби 21. и 22. августа код села Житковац, избиле су на линији Станци – Крупац, где су заустављене ватром српских јединица. Наредног дана, 23. августа, развила се жестока борба на целом фронту, нарочито према Алексинцу. Најзначајнији и најбоље утврђен део се налазио у средишњем одсеку линијом Глоговачка коса – Шуматовац – Стрчки крак, где је изграђено 18 већих и мањих редута, који су били наоружани са 40 позицијских топова разног калибра. Положај се налазио на висини чиме је омогућавао добре услове за дејство топова као и вођење фронталне и унакрсне ватре на широку и откривену долину. Турци су задржали свој почетни распоред, Саибов корпус на левој обали, у центру корпус Ахмед Ејуб–паше и Саибејовом дивизијом на десном крилу, као и артиљеријском подршком у позадини. У рану зору, отпочео је турски напад, Саибов корпус кренуо је у напад на левом крилу, како би заузеле утврђење испред Житковца, обе стране су се до подне огорчено бориле око тог положаја. Међутим, српске трупе су успевале да задрже положаје и спрече турски продор на левој обали Мораве у позадину Алексинца. Командант Абдул Керим је издао наредбу Ејубовом корпусу да отпочне планирани главни напад на централни српски положај, Шуматовац, иако на левом крилу није постигнут успех продора у позадину Алексинца. После двочасовне артиљеријске канонаде турских батерија, од 8 до 10 часова пре подне, почео је фронтални ударни напад храбре и незадрживе турске пешадије. Редови турских војника су надирали према малој долини из које се пружао шуматовачки вис, са којих је истог часа почела да дејствује српска артиљерија, а потом фронтална у унакрсна ватра. Претрпевши велике губитке, турска пешадија је морала прекинути даље наступање. Браниоци, након више турских јуриша, су успешно одбранили положаје, а увече престала је борба на целом фронту.

Све су велике силе настојале да извуку неке користи из ове источне кризе иако су само Русија и Аустроугарска играле најактивнију улогу. Оне су формално настојале да постигну неки споразум са турском владом о промени администрације у Босни и Херцеговини и да се дају неки уступци другим народима и државама. На великој Цариградској конференцији од 11. децембра 1876. до 20. јануара 1877, није прихваћена молба српског кнеза да се на конференцији саслуша и српски представник. Како истиче Јован Вукић у мало познатој студији на француском језику „Српски народ у Великој источној кризи од 1875. до 1878. Студија из политичке историје“ (Женева 1919), Србија је на конференцији ућуткана решењем да ће се поштовати њене предратне границе. На леп начин јој је речено да мора бити срећна што ништа није изгубила. Црној Гори је обећано увећање у правцу Херцеговине и Албаније. Цариградска је конференција донела одлуке да Босна и Херцеговина постане аутономна и да се њена територија издели у неколико унутрашњих кантона. Султан би наименовао једног генералног гувернера, а велике силе би гарантовале овај поредак на рок од пет година. Руководиоци посебних кантона, који су на турском називани „нахије мудирлуци“, бирани су од стране кантоналних већа и од њихових чланова из оне вере која је сачињавала већину у дотичном кантону. Више кантона се уједињавало у округе (санџаке), а на њиховом челу би султан постављао начелнике из већинског становништва.

Референце
Никола Гажевић, Војна енциклопедија 9, Војноиздавачки завод, Београд (1975), стр. 116-122
Jovanović, Slobodan (1990). Sabrana dela Slobodana Jovanovića: Vlada Milana Obrenovića II. Radovan Samardžić, Živorad Stojković. Beograd: BIGZ. стр. 91. ISBN 86-13-00435-0. OCLC 22963111.
Jovanović, Slobodan (1990). Sabrana dela Slobodana Jovanovića: Vlada Milana Obrenovića II. Radovan Samardžić, Živorad Stojković. Beograd: BIGZ. стр. 186—187. ISBN 86-13-00435-0. OCLC 22963111.
Todorović, Pera (1988). Dnevnik jednoga dobrovoljca. Miodrag Racković. Beograd: Nolit. стр. 60—81, 113. ISBN 86-19-01613-X. OCLC 31085371.
Jovanović, Slobodan (1990). Sabrana dela Slobodana Jovanovića: Vlada Milana Obrenovića II. Radovan Samardžić, Živorad Stojković. Beograd: BIGZ. стр. 61. ISBN 86-13-00435-0. OCLC 22963111.
Попов 1981.
Јовановић 1981.
Екмечић 1981.
Никола Гажевић, Војна енциклопедија 4, Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр. 233
Никола Гажевић, Војна енциклопедија 8, Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 146-147
Литература
Екмечић, Милорад (2021). Устанак у Босни 1875 - 1878, Књ. 1 [Сабрана дела Милорада Екмечића]. Нови Сад: Православна реч и Архив Војводине. стр. 539. ISBN 978-86-81648-17-9.
Јагодић, Милош (2022). Историја српског народа у Црној Гори, Хабзбуршкој монархији и Османском царству у 19. и почетком 20. веку. Београд: Завод за уџбенике. стр. 533. ISBN 978-86-17-20805-7.
Стојанчевић, Владимир (1998). Српски народ у Старој Србији у Великој источној кризи 1876 - 1878. Београд: Службени лист СРЈ и Балканолошки институт САНУ. стр. 408. ISBN 86-355-0390-2.
Стојанчевић, Владимир (1996). Југоисточна Србија у XIX веку (1804 - 1878). Ниш: Просвета. стр. 592. ISBN 978-86-7455-273-5.
Опачић, Др Петар; Скоко, Др Саво (1981). Српско-турски ратови 1876 - 1878. Београд: Београдски издавачко-графички завод. стр. 339.
Опачић, Петар; Скоко, Саво; Вукчевић, Славко и Ратковић-Костић, Славица (1998). Битке и бојеви у Српско-турском и Црногорско-турском рату 1876 - 1878. и Српско-бугарском рату 1885. [Знамените битке и бојеви српске и црногорске војске: од Царева Лаза 1712. до Добропољске битке 1918.], Књ. 2. Нови Сад: Православна реч; Београд: Војноиздавачки завод. стр. 622. ISBN 86-335-0038-8.
Ђорђевић, Др Владан (2021). Српско-турски рат: успомене и белешке из 1876, 1877. и 1878. године - На граници, Књ. 1. Ниш: Талија издаваштво. стр. 599. ISBN 978-86-81800-95-9.
Ђорђевић, Др Владан (2021). Српско-турски рат: успомене и белешке из 1876, 1877. и 1878. године - Преко границе, Књ. 2. Ниш: Талија издаваштво. стр. 441. ISBN 978-86-81800-95-9.
Бабац, Душан М. (2011). Српска војска у ратовима за независност 1876 - 1878. Београд: Медија центар "Одбрана". стр. 247. ISBN 978-86-335-0325-9.
Уредници: Рудић, Срђан и Милошевић, Драгиша (2012). Креветска битка и српско-турски рат 1876 - 1878 [Зборник радова]. Београд: Историјски институт; Крушевац; Историјски архив. стр. 331. ISBN 978-86-8239-575-1.
Приредила: Вуксановић-Анић, Драга (1980). Са капетаном д'Ормесоном 1877.: 22 дана у двоколицама кроз Србију. Београд:Народна књига. стр. 252.
Приредила: Антанасијевић, Ирина; Лазаревић, Дајана (2022). Први рат модерне Србије (1876): Илустрована хроника. Београд: Руски дом и Руски научни институт; Београд - Москва: Информатика а. д. стр. 177. ISBN 978-86-8132-807-1.
Крестић, Петар В. (2010). Први српско-турски рат у дописима Шарла Бетана. Београд: Историјски институт. стр. 158. ISBN 978-86-7743-082-5.
Петровић, Димитрије-Мита (1979). Борбе у Топлици 1877-1878. Београд: Архив Србије. стр. 262.
Уредник: Стојанчевић, Владимир (2001). Други српско-турски рат 1876 - 1878. и ослобођење Југоисточне Србије: поводом 120. годишњице [Зборник радова]. Београд: САНУ. стр. 157. ISBN 978-86-7025-312-4.
Одговорни уредник: Милић, Даница; Редакциони одбор: Алексић, Љиљана; Милић, Даница и Стојанчевић, Владимир (1980). Србија у завршној фази велике источне кризе 1877 - 1878 [Зборник радова]. Београд: Историјски институт и Просвета. стр. 508.
Петровић, Илија (2010). Добровољци из Русије у српско-турском рату 1876. Нови Сад: И. Петровић и Пипери. стр. 137. ISBN 978-86-87845-05-3.
Тодоровић, Пера. (2022). Дневник једног добровољца. Ниш: Тал