Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Шевцова, Галина Игоревна, 1961- = Ševcova, Galina Igorevna, 1961-
Наслов Руска добротворна помоћ Србији у ратовима 1912-1917. / Галина Игоревна Шевцова ; превод са руског језика Јован Качаки
Јединствени наслов Росия и Сербия : из истории росийско-сербских отношений в годы Первой мировой войны (гуманитарный аспект). српски језик
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2010
Издавање и производња Београд : Инфинитас, 2010 (Београд : Књига комерц)
Физички опис 249 стр. : табеле ; 20 cm
Други аутори - особа Качаки, Јован, 1939- (преводилац)
Kačaki, Jovan, 1939- (преводилац)
Димитријевић, Бранислав (аутор додатног текста)
Збирка ǂБиблиотека ǂЗвоно / [Инфинитас] ; ǂкњ. ǂ3
ISBN 978-86-6045-011-3 (картон)
Напомене Превод дела: Росия и Сербия : из истории росийско-сербских отношений в годы Первой мировой войны (гуманитарный аспект) / Г. И. Шевцова
Тираж 300
Стр. 13-27: Кад мит изрони као стварност : предговор српском издању / Бранислав Димитријевић
Напомене и библиографске референце уз текст
Библиографија: стр. 205-208.
Предметне одреднице Хуманитарна помоћ -- 1912-1917
Русија -- Србија -- 1912-1917

U nauci su istraživanja završena jednom za svagda — retkost.
Otuda se i kod ovakvih, istorijskih, dela uvek postavlja pitanje njihove plodotvornosti. Pokreću li ona bilo koga na bilo šta? Za srpsku nauku i kulturu, srpsku pismenost, srpsku javnost ova knjiga dolazi u - minut posle dvanaest... Mnoge godine su protraćene.
Na domaku je 2012, stogodišnjica Prvog balkanskog rata; oslobodilačkog ili osvajačkog? Potom - završni udar: 2014!!! Stogodišnjica Velikog rata, moralnog sunovrata Evrope, klanice kakva se do data nije dala ni zamisliti. A Srbija već optužena kao podmukli izazivač svega toga. A posle toga, u istorijskoj nauci, Srbije više nema.
Ni bitke njene neće postojati, a ni pokolji njenog stanovništva, ni dobrotvornih stranih misija neće biti, ni preobilne ruske pomoći; a ni države u izgnanstvu, ni munjevitog proboja Solunskog fronta...
Smemo li, dakle, očekivati da će baš ova knjiga, preobraziti srpsku javnost, razbuditi zaspale njene institucije, prizvati pameti srpske medije? Kakogod bilo, treba se do zemlje pokloniti njenom piscu, Galini Ševcovoj, jer posle ove njene knjige znamo da priča o nesebičnoj ruskoj pomoći srpskom narodu u teškim godinama Prvog svetskog rata nije - mit. Naposletku, mitologija i nastaje kad istorijska nauka ima - preča posla.
(iz predgovora Branislava Dimitrijevića)

Ruske sanitetske ekipe u Nišu 1914/1915. bile su veće ili manje grupe lekara, medicinskog osoblja i drugih dobrovoljaca, dobro organizovane i opremljene, koje su na poziv srpske vlade boraveći u Nišu, od početka Velikog rata, do povlačenja srpske vojske iz Kraljevine Srbije, odigrali značajnu ulogu u zbrinjavanju „reke” ranjenika i bolesnika koja je svakodnevno pristizala u Niš, pretvarajući ga u najveću ratnu i zaraznu bolnicu u Srbiji.[1]

Prve tri međunarodne sanitetske misije, koje su u septembru 1914. godine stigle u Srbiju i Crnu Goru,[2] bile su primarno opremljene i osposobljene za hirurško zbrinjavanje ranjenika u ratnim uslovima, dok su ostale sanitetske ekipe, koje su u Kraljevinu Srbiju došle tokom 1915. godine, prvenstveno bile namenjene za protivepidemijski rad i suzbijanje epidemije tifusa i drugih zaraznih bolesti, koje su se kao pošast masovno širile Srbijom, ostavljajući za sobom brojčano desetkovanu vojsku, prepuna groblja i opustele domove.[3]

Odlukom vlade, Srbija, zemlja je bila podeljena na oblasti, u kojima su strane misije delovale. Ruskim misijama pripala je oblast istočne Srbije sa centrom u Nišu, koji je bio i ratna prestonica.[4]

Prema pisanju istoričara medicine, gospođa Ana Pavlovna Hartvig, knjeginja Marija Konstantinovna Trubecki i docent dr Sergej Kvintilijanovič Sofoterov, hirurg, bile su tri najvažnije i ključne ličnosti u organizovanju sanitetske pomoći.[5]

Ne iznenađuje i činjenica što se pomoć većine savezničkih medicinskih misija (ekipa) upućenih u Kraljevinu Srbiju, „slila” u Niš, grad na raskrsnici puteva koji spajaju Istok i Zapad, privremeno, usled ratnih operacija pretvoren u srpsku prestonicu, i centar važnih zbivanja. Misije su u ovu, još uvek orijentalnu varošicu, stigle mahom u isto vreme, početkom 1915. godine.

Na zahtev srpske vlade poslanik u Petrogradu, dr Miroslav Spalajković, organizuje nekoliko grupa ruskih lekara, medicinara i milosrdnih sestara koje šalje dunavskim putem preko Renija i Prahova u Niš. One su po dolasku i Niš raspoređivane po građanskim i vojnim bolnicama u Nišu. Redosled pristizanja ekipa bio je sledeći:

Prva ekipa
Dana 20. avgusta 1914. godine, upućena je prva grupa, koja je u Niš stigla početkom septembra. U njenom sastavu su bili dr Fini F. Ostrovskaja, dr Samuilo F. Kernes, Crnogorac dr Radul Backović, dr Sigfrid I. Taljnik i dr Vilijams.

Druga ekipa
U ovoj sanitetskoj ekipi koja je u Niš stigla 9. septembra 1914. godine bili su dr Poljakova i Srbi (verovatno Vuko, student medicine) Bošković 5 i dr Jovan Popović.

Treća ekipa
Ova ekipa poslata je u Niš 1. septembra 1914. Nju su sačinjavala tri lekara (dr Antonjina A. Maksimova, dr Marija Gračova i dr Aleksandar Tarutin), pet studenata medicine (Georgij Jarcev, Antonije Zorbijadis, Rutenberg, Ekaterina Kuevatova, Aleksandar Kuznjecov i buljubašu) i tri milosrdne sestre (Aleksandra Zuhova, Nadežda Lozinski i Margarita Orlova).

Četvrta ekipa
Dana 12. septembra 1914. godine, na put prema Nišu uputila se i četvrta grupa sa pet lekara (dr eljkom N. Liberman, dr Pasja P. Dajbes, dr Rublja Epštajn, dr Evgenija Karpova, dr Panajot i dr Evdokija Manes) i medicinarom Aleksandrom Bjelaševskim.

Peta ekipa
Sedam lekara (dr Josif Šteker, dr Liba Kozlov, zubarar dr Avram Pevzner, dr Ester Lj. Kališ, dr Sigismund Stankevič, dr Marija Miheljs i dr Ivan Šipov), činilo je petu grupu koja je iz Rusije otputovala 3. oktobra 1914.

Ruski lekari koji su samoinicijativno došli u Niš
Svojom voljom došli su u Srbiju i stavili se na raspolaganje srpskoj vojsci: zubar dr Malahov, dr Roman Ercenberg, dr Elena M. Subžinskaja, dr Boris V. Kac, dr Vitalija Olševska, dr Aron Zageljman i dr med. nauka Jevgenije Konstantinovski (koji je zadržan u sanitetskom odeljenju Vrhovne komande).

Individualno je iz Švajcarske, gde se nalazio u političkom izbeglištvu, došao dr Baraboškin, koga su srpski vlasti poslale u Aleksinac u bolnicu sa 600 ranjenika i tifusara. Premoren od napora, kada se razboleo nije mogao ozdraviti.

Ruske bolnice u Nišu
Prva sanitetska ekipa upućena iz Rusije i namenjena osnivanju bolnica stigla je u Niš u septembru 1914. godine, preko Soluna. Ovu medicinsku ekipu lično je opremila grofica Trubeckaja, a na njenom čelu se nalazio dr Arsenije Džuverović, Srbin koji je u Moskvi diplomirao na Medicinskom fakultetu i bio na praksi u Kalugi. U ekipi su bila dva lekara, dva sanitetska inspektora i pet medicinskih sestara. Taj broj se dolaskom novih kadrova ubrzo povećao na 10 lekara i 110 medicinskih sestara sa opremom vrednom preko 250.000 američkih dolara. Ova ekipa lekara i sestara iz Rusije u Nišu formirala su hiruršku sa 350 i epidemiološku bolnicu sa 120 kreveta.

Za materijalnu pomoć stanovništvu sredstva su pristizala iz Rusije sa svih strana, slali su bez izuzetka svi ko je šta mogao: odeća, rublje, čak i dečje igračke, knjige, medicinski instrumenti - stizali su u Komitet u ogromnim količinama. Bilo je otvoreno specijalno skladište u koje je smešteno na kraju godine više od 50 vagona raznih stvari. Posebno je bio bogato opremljen medicinsko-sanitetski deo i ruska centralna apoteka davala je stanovništvu sve lekove koje su lekari propisivali.[26]

Moskovska hirurška vojna bolnica

U, tada nedovršenoj zgradi Prve niške gimnazije radila je Moskovska hirurška vojna bolnica
U nedovršenu zgradu niške gimnazije kao ispomoć smeštena je Moskovska hirurška vojna bolnica. Njen upravnik je bio je poznati hirurg dr S. I. Sirotkin, a lekari dr V. V. Semjanikova, Srbin dr Arsenije Džuverović i dr N. V. Marčinkovičeva (koji će, kao epidemiolog, preuzeti nešto kasnije Zaraznu bolnicu koja je izdvojena i smeštena na kraju grada u barakama za koleričare iz prethodnog rata kod železničke stanice).[27]

Popović Filipović Slavica, Ruske medicinske misije u Srbiji i Nišu tokom Prvog svetskog rata, u: Književnost i istorija. 10, Srbija u književnosti o Prvom svetskom ratu / [zbornik uredio Miroljub Stojanović, Niš 2014, str. 215—248.
Deda Rus Aleksandar, Knjiga o bratstvu Srpskog, Ruskog i Crnogorskog naroda: u prošlosti: sa 120 slika / [B. m.] 1936
Stojančević Vladimir, Savezničke medicinske misije u Srbiji na početku Prvog svetskog rata, u: Glas SANU, odeljenje medicinskih nauka, knj. 46/2002, str. 53—62.
Aleksandar S. Nedok, (2009). „Ruska sanitetska pomoć Srbiji u njenim oslobodilačkim i odbrambenim ratovima XIX i ranog XX veka (1804—1917. godine),”. Vojnosanit Pregl. 66 (7): 587—596..
Najveći dobrotvori Srbije u ratu (Serbian Relief Fund), u: Nova Evropa, knj. 12, [uredili L. Popović, M. Kostrenčić, M. Ćurčin], Zagreb 1925, str. 492—495.
Trubetsky Prince GN. The war in Balkan 1914–17. and Russian diplomacy. Beograd: Prosveta; 1994. (Serbian)
Nešić Đ. Bolnica u Dragomancima i njene improvizacije. In: Stanojević V, editor. Istorija srpskog vojnog saniteta. Naše ratno sanitetsko iskustvo. Beograd: Zlatibor; 1925. pp. 814—8.
Srpsko Društvo Crvenog krsta, Izveštaj 1912—1920, Beograd , 1922, 617
OMilić R. Apotekarska i sanitetska sprema u našim ratovima. In: Stanojević V, editor. Istorija srpskog vojnog saniteta. Naše ratno sanitetsko iskustvo. Beograd: Zlatibor; 1925. pp. 808—13.
Milić Radm. V., Oprema i snabdevanje srpske vojske sanitetskom i apotekarskom spremom i materijalom u prošlim ratovima, u: V. Stanojević, Istorija srpskog vojnog saniteta = (L’histoire du service de santé de l’armée Serbe); Naše ratno sanitetsko iskustvo = (Notre expérience du service de santé pendant la guerre) / Beograd 1992, str.808—813.
Jovanović M. Pegavi tifus (pegavac), Srpska državna štamparija, Niš, 1915; pp. 19, 24, 29.