Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Dobro očuvano.

KAPITALNO delo Vladimira Dedijera.
Do sada neprevaziđena analiza organizacije i izvšenja atentata u Sarajevu, kao i posledice koje su proizašle iz ubistva Franca Ferdinanda.

Аутор - особа Dedijer, Vladimir, 1914-1990 = Дедијер, Владимир, 1914-1990
Наслов Sarajevo 1914 / Vladimir Dedijer ; [fotografije Vladimir Popović]
Врста грађе књига
Језик српски
Година 1966
Издавање и производња Beograd : Prosveta, 1966 (Beograd : Vojnoštamparsko preduzeće Beogradski grafički zavod)
Физички опис 1066 str. : ilustr. ; 21 cm
Други аутори - особа Popović, Vladimir = Поповић, Владимир
ISBN (Картон)
(Pl. sa omotom)
Напомене Napomene i bibliografske reference: str. 769-907
Bibliografija: str. 911-931
Registar.
Предметне одреднице Sarajevski atentat 1914
УДК 94(497.11 Сарајево)"1914/1918"
COBISS.SR-ID 98478599

storija Kraljevine Srbije je neraskidivo povezana sa počecima Prvog svetskog rata i ova činjenica naročito dolazi do izražaja prilikom jubilarnih godišnjica rata. Upravo zbog toga se čini pogrešnim pasivno posmatrati rasprave sa strane. Knjiga Vladimira Dedijera SARAJEVO 1914, predstavlja redak primer prodora domaće nauke u globalnu debatu o početku Prvog svetskog rata. Ova knjiga se već gotovo pola veka pominje i citira u svim redovima koji se bave 1914. godinom, a pojava reprinta, izdanja koje je pred čitaocima takođe je svojevrsno priznanje autoru. Knjiga je izdržala kritiku vremena i izborila mesto kao klasik u svetskim bibliotekama…

Knjigu SARAJEVO 1914 Dedijer je smatrao za svoje najuspelije delo. Naime, knjigu je napisao dobrim delom u izgnanstvu, lišen mnogih iluzija. U radu se oseća zrelost autora i njegov odgovoran odnos prema jednoj jako složenoj temi. SARAJEVO 1914 nije napisano da bi se Princip proglasio za preteču socijalizma niti da bi se započela nekakva svađa sa autorima koji su drugačije tumačili domete Sarajevskog atentata. Kako sam autor kaže, pitanje atentata ga je mučilo od najranije mladosti. Zaista, ova iskrena želja da se čin i pozadina atentata rasvetle dominira kao motiv kroz čitav rukopis. Širina kojom je Dedijer pristupio suštinskim problemima akcije mladobosanaca ne ogleda se samo u obimnoj literaturi i građi koja je konsultovana, već i u svesti o važnosti teorijskog promišljanja čina političkog ubistva. U tom smislu, Dedijerova knjiga seže čak do 1792. godine nastojeći da stvori svojevrsnu tipologiju političkih ubistva.

Poseban trud je uložen kako bi se približile ideje Mlade Bosne kao i biografije njenih pripadnika. Vidimo ljude koji se kolebaju, diskutuju, ali se konačno odlučuju za atentat verujući da nemaju izbora. Čitaocu se skreće pažnja na važnost agrarnog pitanja kao jednog od ključnih izvora nezadovoljstva lokalnog stanovništva. Ovako sveobuhvatna analiza ove neobične organizacije može se naći još jedino u radu Predraga Palavestre o književnosti Mlade Bosne (1965). S druge strane i Franc Ferdinand i Sofija Hotek su opisani sa podjednakom pažnjom, te to nisu prosti simboli okupacione vlasti, već živi ljudi čije nam ideje i sklonosti Dedijer veoma plastično dočarava.