Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Social-democrats - those who went and those who stayed, Ken Coates (Ken Kouts), socijaldemokrate

Садржај
Foreword
7
The Fall of the Callaghan Administration
9
Forward to Yesterday
17
Ауторска права

други делови (11) нису приказани
Чести термини и фразе
accept action active actually administration affiliated agreements already alternative argument balance become begin boards bodies Britain British cent central clear collective commitment Committee companies concerned Conference continued course crisis David decision delegation democracy determine direct discussion economic effective election enterprise establishment Europe European Executive experience fact followed full employment House important individual industrial democracy industry influence interests involved issue Labour Government Labour movement Labour Party leaders leave less levy Lords major March Marxism matter means meeting membership movement nationalisation objectives offered organization Owen participation planning political possible practical present problem programme proposals question reason reform relations remain Report representation representatives response result sector seek social democrats socialist structure taken things trade union vote workers

Социјалдемократија
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
imperijalizam, laburisti / laboristi, laboristička / laburistička partija, laburizam / laborizam

Црвена застава, симбол покрета социјалне правде и социјалдемократије

Црвена ружа, један од симбола покрета социјалне правде, који представља симбол демократије и антиауторитаризма у начину деловања против друштвених неправди[1][2][3]
Социјалдемократија је политичка филозофија која је настала у другој половини 19. века као једна од политичких теорија у покрету социјалне правде и левице.[4][5][6] Данас се социјалдемократија обично смешта на леви центар политичког спектра.[7][8][9][10]

Изворна социјалдемократија је развијала антикапиталистички програм.[11][12][13][14] Али, временом се окренула политичком прагматизму.[15][16] Прагматична социјалдемократија се фокусира само на минимални програм, којим у оквиру институција представничке, парламентарне демократије и тржишне капиталистичке економије настоји спровести делимичну промену утемељену на економској улози јавног сектора, јавним прописима, програмима, инвестицијама и сервисима који би требало да раде на ублажавању неправди које наноси нерегулисани, либерални модел тржишне капиталистичке економије.[17][18][19][20][21][22] Практична реализација такве делимичне промене у оквиру институција парламентарне демократије и тржишне капиталистичке економије обично се назива социјално одговорном државом или државом благостања.[23][24][25][19][26] Социјалдемократија се сматра умереном струјом у савременом левичарском покрету.[27][28][29][30]


Садржај
1 Карактеристике
2 Попис социјалдемократских странака
3 Попис социјалдемократа и социјалдемократкиња
4 Види још
5 Референце
6 Додатак
7 Спољашње везе
Карактеристике
Обележја социјалдемократије:[31][22][32]

остварење, поштовање, заштита и унапређење основних људских права и слобода, без дискриминације по било ком основу, као што су: раса, боја коже, друштвено порекло, национално порекло, етничка припадност, веза са мањинским народом или мањинском заједницом, језик, вероисповест или уверење, политичко или друго мишљење, чланство у политичкој, синдикалној или другој организацији, пол, родни идентитет, сексуална оријентација, полне карактеристике, брачни или породични статус, рођење, старосна доб, друштвени статус, имовно стање, генетичке карактеристике, здравствено стање, инвалидитет или друго лично својство;
остварење и развијање демократских институција, владавине права и социјалне одговорности;
развијање права и слобода запостављених и обесправљених појединаца, друштвених група и слојева;
развијање права људи на рад, синдикално организовање, здравствену заштиту, образовање и социјалну заштиту;
одрживи привредни развој, уз унапређење равномерног развоја урбаних и руралних подручја;
афирмација родне равноправности;
развијање плуралистичког и солидарног друштва које унапређује квалитет живота за раднице и раднике, угрожене слојеве и целокупно друштво;
убрзање друштвеног и научно-технолошког напретка;
афирмација начела световности;
унапређење уравнотежености локалног и регионалног развоја;
заштита културног и природног наслеђа, те животне средине и животиња;
промовисање мирног и дипломатског начина решавања спорова и сукоба;
коришћење демократских и ненасилних парламентарних и ванпарламентарних облика деловања и противљење свим недемократским, ауторитарним и тоталитарним облицима деловања.
Умерена прогресивна странка у матичном току земље која је заснована на парламентарној демократији и тржишној капиталистичкој економији, са гласачким телом како у нижој класи тако и у средњој класи, могла би бити описана као социјалдемократска политичка странка.[33][34] Док би странка са већим захтевима и циљевима, која има гласачко тело међу оним делом малобројније, али свесније средње и ниже класе, физичке и интелектуалне, те са историјом подршке и учешћа у еманципаторским и прогресивним покретима, могла бити описана као странка радикалније, нове левице.[35][36][37][38]

Социјалдемократске странке, као и друге савремене левичарске странке, обично истичу следеће вредности:[39]

слобода — не само људске слободе, него и слобода од дискриминације, слобода демократске партиципације и слобода од зависности, екстремног сиромаштва, страха и злоупотребе политичке, економске и друге моћи и положаја;
једнакост — не само пред законом, него и једнаке шансе и могућности за све људе у разним сферама живота, без обзира на идентитетске различитости, укључујући и оне особе са потешкоћама било које врсте;
солидарност — показивање разумевања и саосећања према особама које су жртве неког облика дискриминације, неправде, неравноправности или незгодног стицаја околности, те лична спремност заједничког деловања са другима на проналажењу начина за умањивање и спречавање таквих појава. Ово начело подразумева и развијање институционалних облика солидарности, те интернационалне солидарности.

Клемент Атли, социјалдемократа и премијер Велике Британије (1945—1951)

Вили Брант, социјалдемократа и канцелар Немачке (1969—1974)

Улоф Палме, социјалдемократа и премијер Шведске (1969—1976 и 1982—1986)

Хелен Кларк, социјалдемократкиња и премијерка Новог Зеланда (1999—2008)
Социјалдемократија се противи сваком облику ауторитаризма и једнопартизма.[40][41][42][43][44][45][46][47] Према томе, социјалдемократија се противи концептима једнопартијског модела власти које су заступале такозване бољшевичко-комунистичке партије 20. века.[48][49][50][51][52]

Попис социјалдемократских странака
Лабуристичка странка (Велика Британија)
Лабуристичка странка (Норвешка)
Лабуристичка странка (Ирска)
Аустралијска лабуристичка странка
Социјалдемократска странка Немачке
Социјалдемократска странка Аустрије
Социјалдемократска странка Швајцарске
Социјалдемократска странка Финске
Социјалдемократска странка Шведске
Социјалдемократе (Данска)
Смер — социјалдемократија (Словачка)
Чешка социјалдемократска странка
Социјалдемократски савез Македоније
Социјалдемократска партија Хрватске
Социјалдемократе (Словенија)
Социјалдемократска партија Црне Горе
Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине
Социјалистичка странка (Белгија)
Панхеленски социјалистички покрет (Грчка)
Шпанска социјалистичка радничка странка
Социјалистичка странка (Француска)
Демократска странка (Италија)
Социјалистичка странка (Португалија)
Странка европских социјалиста
Лабуристичка странка (Ирска)
Мађарска социјалистичка странка
Бугарска социјалистичка странка
Израелска лабуристичка странка
Мерец (Израел)
Социјалдемократска странка Литваније
Радничка странка (Бразил)
Лабуристичка странка Новог Зеланда
Нова демократска странка (Канада)
Социјалдемократска савез (Исланд)
Социјалдемократска странка (Естонија)
Социјалдемократска странка „Хармонија“ (Летонија)
Савез демократске левице (Пољска)
Републиканска народна странка (Турска)
Попис социјалдемократа и социјалдемократкиња
Вили Брант[53]
Улоф Палме[54]
Нелсон Мандела[55]
Џасинда Ардерн
Хелен Кларк
Клемент Атли
Франсоа Митеран
Лионел Жоспен
Франсоа Оланд
Харолд Вилсон
Ед Милибанд
Џереми Корбин
Рудолф Шарпинг
Франк-Валтер Штајнмајер
Мартин Шулц
Зигман Габријел
Андреа Налес
Елио ди Рупо
Стефан Левен
Горан Персон
Гро Харлем Брунтланд
Јута Урпилаинен
Анти Рине
Мете Фредериксен
Хеле Торнинг-Шмит
Фелипе Гонзалес
Хосе Луис Родригез Запатеро
Педро Санчез
Кристијан Керн
Памела Ренди-Вагнер
Вернер Фајман
Алфред Гузенбауер
Франц Враницки
Фред Синовац
Бруно Крајски
Бруно Питерман
Марио Суареш
Антонио Гутерес
Жозе Сократес
Антонио Кошта
Ивица Рачан
Иво Јосиповић
Сергеј Станишев
Индира Ганди
Федерика Могерини
Тарја Халонен
Гунар Мирдал
Алва Мирдал
Сандро Пертини
Сана Марин
Јоухана Сигурдардоутир
Хозе Мухика
Види још
Прогресивизам
Социјализам
Демократски социјализам
Прогресивна алијанса
Социјалистичка интернационала
Референце
"About Our Logo". Tamiment Library and Robert F. Wagner Archives. New York University. Archived from the original on 2017-07-02. Retrieved May 25, 2016.
"Metropolitan. v.38 1913". HathiTrust. pp. 63. Retrieved 2019-03-02.
"Most's Meeting". Indianapolis Indiana State Sentinel. September 21, 1887. pp. 1 Column 1.
Adams, Ian (1993). Political Ideology Today. Politics Today. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-3346-9.
Gombert, Tobias; Bläsius, Julia; Krell, Christian; Timpe, Martin, ур. (2009). Foundations of Social Democracy. Social Democratic Reader. Patterson, James. Berlin: Friedrich-Ebert-Stiftung. ISBN 978-3-86872-215-4.
Miller, David (1998). „Social Democracy” : Craig, Edward. Routledge Encyclopedia of Philosophy. 8. Routledge. ISBN 978-0-415-18713-8.
(2001). Political Ideology Today. Politics Today (2nd edition). Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-6019-9.
Agrawal, S. P.; Aggarwal, J. C., ур. (1989). Nehru on Social Issues. New Delhi: Concept Pub