Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Опачић, Петар, 1927-2015 = Opačić, Petar, 1927-2015
Наслов Солунски фронт : Зејтинлик / [Петар Опачић ; фотографије у боји Будим Будимовски, Миодраг Ђорђевић, Димитрије Манолев ; карте Витомир Петровић]
Врста грађе извешт.о истраж
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 1978
Издавање и производња Београд : Републички завод за заштиту споменика културе : Југословенска ревија, 1978 (Београд : Београдски графичко-издавачки завод)
Физички опис 171 стр. : илустр. ; 24 х 21 cm
Други аутори - особа Будимовски, Будим = Budimovski, Budim
Ђорђевић, Миодраг, 1919-1994 = Đorđević, Miodrag, 1919-1994
Manolev, Dimitrije
Петровић, Витомир = Vitomir, Petrović
ISBN (Картон с омотом)
Напомене Тираж 20.000
Предњи и задњи форзец илустр.
Аутор наведен на корицама
Посвета на насл. стр.: "Другу Драгану Мининчићу срдачно Петар Опачић, 19. IV 1984., Београд"
Библиографија: стр. 130-134
Регистар сахрањених на Гробљу
Регистар сахрањених у крипти.
Предметне одреднице Први светски рат 1914-1918 -- Солунски фронт
Солун -- Зејтинлик

Štampano na kunstdruku, ilustrovano!
SOLUNSKI FRONT ZEJTINLIK istorijska je studija i monografija o srpskom vojničkom groblju u Solunu sa spiskom sahranjenih.
Petar Opačić (Plavno, kod Knina, 20. april 1927 — Beograd, 25. novembar 2015) bio je srpski istoričar i pukovnik JNA.
Bio je učesnik NOB-a od 1941. godine. U Sarajevu je završio Pešadijsku oficirsku školu. Služio je kao aktivni oficir JA i JNA. U Beogradu je završio gimnaziju i Filozofski fakultet. Doktorirao je sa disertacijom Saveznička Solunska ofanziva. Radio je u naučno-istraživačkom odeljenju Vojnoistorijskog instituta. Proučavao je vojnu prošlost Srbije od 1804. do 1918. godine a posebno borbe srpske vojske protiv Centralnih sila u Prvom svetskom ratu. Takođe je razmatrao uticaj dejstava srpske vojske na opštu ratnu situaciju. Napisao je veliki broj radova, članaka, referata. Učestvovao je na brojnim domaćim i međunarodnim naučnim skupovima.
Solunski front u Prvom svetskom ratu je nastao kao pokušaj Saveznika da pomognu Kraljevini Srbiji u jesen 1915. protiv združenog napada Nemačkog carstva, Austrougarske i Kraljevine Bugarske. Ekspedicija je došla prekasno i u nedovoljnom broju da spreči pad Srbije, a ekspedicija je bila otežana unutrašnjom političkom krizom u Grčkoj (Nacionalna šizma).
Na kraju je stvoren stabilan front, koji se prostirao od albanske obale do reke Strume, u kom su se međunarodne savezničke snage borile sa Centralnim silama. Solunski front je ostao prilično stabilan, uprkos lokalnim akcijama, sve do velike savezničke ofanzive 15. septembra 1918, koja je rezultovala kapitulacijom Bugarske i oslobođenjem Srbije.
Poginuli vojnici na frontu su sahranjeni u sklopu srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu i ostalim srpskim vojnim grobljima u Makedoniji....