Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Ђурановић, Небојша, 1968- = Đuranović, Nebojša, 1968-
Наслов Средњовековна Србија / Небојша Ђурановић
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2006
Издавање и производња Нови Сад : Прометеј ; Београд : "Београд", 2006 (Борча : Портал)
Физички опис 183 стр. : илустр. у бојама ; 30 cm
Садржај С а д р ж а ј: Долазак Словена на Балкан (5-9). - Формирање српске државе (10-17): Властимир (10); Мутимир (10-11); Петар Гојниковић (11); Павле Брановић (11); Захарија Прибисављевић (11-12); Часлав Клонимировић (12-13); Стефан Војислав (14); Вукан (14-15); Урош I (15-16); Урош II (16-17); Деса (17). - Немањићи (18-110): Стефан Немања (18-23); Стефан Немањић Првовенчани (24-30); Стефан Радослав (31-34); Стефан Владислав (34-36); Стефан Урош I (37-41); Стефан Драгутин (41-45); Стефан Урош II Милутин (45-49); Стефан Урош III Дечански (50-55): Битка на Велбужду (28. јул 1330) (55-58); Стефан Урош IV Душан (59-68); Стефан Урош V (69-82): Битка на Марици (26. септембар 1371) (73-77); Турска војска (79-82); Лазар Хребељановић (83-97): Косовска битка (15. јун 1389) (92-97); Стефан Лазаревић (99-102); Ђурађ Бранковић (103-106); Лазар Бранковић (107); Стефан Бранковић и његови наследници (108-109). - Феудална Србија (111-180): Баштински и пронијарски одреди (115-123): Пронијари (117-119); Најамници (119-121); Наоружање (122-143): Оклопи и панцири (124-127); Мач (128-129); Шлем (130-132); Штит (132-135); Копље (136-137); Топуз (137-138); Лук и стрела (139-141); Самострел (142-143); Пешадија (145); Коњица (146-147); Борбе око градова (149-160); Дворови у Србији (161-166); Витештво (167-172); Турнири (173-175); Оружје из доба деспотовине (178-180); Литература (181).
ISBN 86-7519-097-2 ("Београд")
86-7639-883-6 (Прометеј; картон)
Напомене Текст штампан двостубачно
Тираж 2.000.
Библиографија: стр. 181.
Предметне одреднице Vlastimir, srpski knez, oko 835 / oko 850
Mutimir, srpski knez, pre 880 / oko 891
Gojniković, Petar, srpski knez, oko 892/917
Branović, Pavle, srpski knez, 917/920
Pribisavljević, Zaharija, srpski knez, 920/924
Klonimirović, Časlav, srpski knez, 924 / oko 950
Stefan Vojislav, srpski knez, oko 1030/oko 1050
Vukan, raški veliki župan, oko 1081/oko 1113
Uroš I, српски велики жупан, oko 1112/pre 1146
Uroš II, српски велики жупан, 1155/1162
Desa, srpski veliki župan, 1162/1163
Stefan Nemanja, raški veliki župan, 1114-1200
Stefan Nemanjić, srpski kralj, oko 1165-1227
Radoslav, srpski kralj, 1228/1233
Vladislav, srpski kralj, 1234/1243
Uroš I, српски краљ, 1243/1276
Dragutin, srpski kralj, 1276/1282
Milutin, srpski kralj, 1282/1321
Stefan Dečanski, srpski kralj, 1321/1331
Dušan, srpski car, 1331/1355
Uroš, srpski car, 1355/1371
Lazar Hrebeljanović, srpski knez, 1329-1389
Stefan Lazarević, srpski despot, 1377-1427
Branković, Đurađ, srpski despot, oko 1375-1456
Branković, Lazar, srpski despot, 1456/1458
Branković, Stefan, srpski despot, 1458/1459
Srbija -- Istorija -- 9v-15v
Balkanske države

Vitezovi u slici i reči
Srednjovekovna Srbija, Nebojša Đuranović
Ko su bili i kako su izgledali srpski vitezovi, kakve oklope i oružje su nosili, i zašto je kompletan oklop jednog srednjovekovnog ritera-konjanika vredeo 45 krava, kako su kovani srednjovekovni mačevi i kako je Stefan Dušan opsedao vizantijske utvrđene gradove u 14. veku, samo su neka od pitanja na koja zanimljive odgovore pruža knjiga slikara Nebojše Đuranovića „Srednjovekovna Srbija”, u izdanju „Prometeja” iz Novog Sada i izdavačkog preduzeća „Beograd”. Ovo kapitalno delo predstavljeno je u Biblioteci grada Beograda, članovi Svibora (Srpsko viteško borenje) nosili su viteške oklope, slične onima u knjizi, a bilo je izloženo i veliko Đuranovićevo platno, koje prikazuje kneza Lazara i srpsku vojsku pred Kosovski boj. Ovu sliku, kao i one druge u knjizi, Đuranović je radio godinama, isključivo za ovo izdanje.

Đuranovićev autorski projekat spojio je njegovu ljubav i izuzetno poznavanje istorije, sa potrebom da svojom slikarskom veštinom dočara likove prvih srpskih vladara, knezova, župana, kraljeva, careva i despota, ali i izgled viteških oklopa, mačeva i samostrela. Pred čitaocem vaskrsavaju važne bitke naše prošlosti, u slici i reči, ali, kako je naglasio autor, bez lažnog romantizma i uzvišenosti koja zamagljuje istinitost istorijskih činjenica.

– Za mene je srednji vek inspirativan period, to je vrsta afiniteta koji nosim u sebi, kao ljubav prema nečemu što je grandiozno. Srednjovekovni kodeks časti i način života, sve to predstavlja poseban odnos prema duhovnosti, kulturi, ali i prema protivniku u ratu. Iako je srednji vek, kao takav, vrlo prijemčiv za romantičarska tumačenja, trudio sam se da u tekstu i crtežu izbegnem svako ogrešenje o nepobitne istorijske činjenice. To se odnosi na izgled oružja, ali i na mape srednjovekovnih gradova Srbije, kao i na portrete srpskih vladara, rekao je Đuranović.

Autor je koristio opširnu građu, a među brojnim navedenim naslovima su „Istorija Vizantije” Ostrogorskog, zatim Jirečekova „Istorija Srba”, Vojna enciklopedija, Dušanov zakonik, Veselinovićeva „Država srpskih despota”, Blohovo „Feudalno društvo”, Popovićeva „Tvrđava Ras”.

– Knjigu sam radio postupno, i kao da sam je posvetio sopstvenoj naklonosti prema istoriji srednjeg veka. Želeo sam da stvorim delo koje bih voleo da posedujem i iznova iščitavam na jednostavan i pristupačan način, za razliku od suvoparnih istorijskih studija i udžbenika, koji svi liče jedni na druge. Nama nedostaju naučno-popularne istorijske knjige, a u knjižarama su njihova licencna strana izdanja, dodao je Đuranović.

Neki od popularnih mitova iz srpske istorije, kao što je onaj o izdajstvu Vuka Brankovića, začuđenost Fridriha Barbarose koji je na srpskom dvoru ugledao zlatan pribor za jelo, ili onaj koji opisuje kako su se zvona na crkvi Notr Dam oglasila kada je završen Boj na Kosovu, na prijemčiv način su objašnjeni u ovoj knjizi. Kako napominje naš sagovornik, među mnogim nagađanjima, ono što zasigurno znamo jeste da je knez Lazar poginuo u Kosovskoj bici, da je Vuk Branković zaštitio tela srpskih vitezova i da je balsamovao i sahranio kneževo telo.

Kuriozitet ovog izdanja su i informacije o izgledu i vrednosti našeg srednjovekovnog oružja i oklopa, koji nisu bili odlika samo zapadnog sveta, već i našeg srednjeg veka.

– Želeo sam da prikažem raznolikost i bogatstvo srpskog srednjeg veka. Između ostalih, knjiga „Srednjovekovna Srbija” sadrži podatak i o tome koliko bi danas vredeo jedan oklop srednjovekovnog viteza, a njegova ekvivalentna vrednost bila bi oko sto hiljada funti sterlinga, ili jedan novi ferari, rekao je naš sagovornik, koji je inače diplomirao primenjenu umetnost, izlagao u zemlji i inostranstvu, radio ilustracije između ostalih i za „Politikin Zabavnik”, a ovo je njegova prva autorska knjiga.

M. Vulićević