Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Ђоковић, Милорад, 1953-2021 = Đoković, Milorad, 1953-2021
Наслов Српска голгота : 1914-1916. / Милорад Ђоковић
Врста грађе документар.лит.
Језик српски
Година 2006
Издавање и производња Чачак : Легенда, 2006 (Чачак : АЂ комерц)
Физички опис 105 стр. : фотогр. ; 18 cm.
Збирка ǂБиблиотека ǂСветиње ; ǂкњ. ǂ10
ISBN 86-7784-068-0 (картон)
978-86-7784-068-6 (за издавачку целину)
Напомене Тираж 1.000
Белешка о аутору: стр. 103.
Предметне одреднице Поповић, Чедомир, 1896-1991 -- Дневници
Први светски рат 1914-1918 -- У успоменама
Србија -- Историја -- 1914-1916 -- У успоменама
УДК 94(497.11)"1914/1916"(093.3)
355:929 Поповић Ч.
’’Osnovna poruka ove filigranski pisane knjige, sa mnoštvom sitnih ali važnih detalja, je da je u XX veku srpski narod doživeo velike tragedije, koje su se okončale NATO zločinom nad devojčicom Milicom iz Batajnice, svetom mučenicom, čiji je lik oslikan u hramu Sv. Dimitrija u Lazarevcu. Posebnu vrednost nevelikog, ali sa ljubavlju urađenog štiva, predstavlja, poslednji deo, u kome su znalački odabrane misli, pesme i kazivanja pisaca i državnika o hrabrosti i tragici srpskog naroda.’’
Milorad Đoković (1953 - 2021) je srpski novinar, publicista i doktor političkih nauka. Tokom bogate novinarske karijere pisao je i sarađivao u više od 40 štampanih medija. Dobitnik je više prestižnih novinskih priznanja. Važi za jednog od najboljih poznavalaca političke teorije ruskog anarhizma na ovim prostorima.

Biografija
Rođen 1953. godine u Rogatici. Odrastao je u Višegradu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Fakultet političkih nauka - smer novinarstvo završio je na Beogradskom univerzitetu 1976. godine. Novinarstvom se počeo baviti od studentskih dana, sarađujući u „Politikologu“, „Studentu“, omladinskim novinama i Radio Indeksu 202.

Završio je postdiplomske studije na FPN-smer politička teorija i metodologija. Prema preporuci FPN boravio je na postdiplomskom usavršavanju u SSSR-u 1981. godine, Rusiji i Ukrajini 1991. godine, proučavajući fenomen političke teorije ruskog anarhizma. Magistrirao je na temi „Bakunjinov koncept države“. Doktorsku disertaciju „Ruska politička teorija anarhizma u 20. veku“ odbranio je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Zvanje docenta društveno-humanističkih nauka stekao je na Univerzitetu Singidunum 2009. godine, na kome je predavao sociologiju i metodologiju društvenih istraživanja do 2014. godine. Angažovan je na Institutu za strateške studije Fakulteta za diplomatiju i bezbednost. Autor je preko 50 naučnih radova i učesnik brojnih međunarodnih i domaćih savetovanja. Dobitnik je prestižnih novinarskih priznanja.

Karijera
Novinar, rukovodilac Odeljenja za informisanje i glavni i odgovorni urednik lista „Kolubara“ u RB „Kolubara“ postavljen u tri navrata od 1976. do 2014.
Nastavnik u Srednjoškolskom centru – Lazarevac, na smeru Kultura i informisanje na tri predmeta: Teorija i praksa novinarstva, Oblici novinarskog izražavanja i Sistem javnog informisanja SFRJ (1983 - 1984)
Za docenta društveno-humanističkih nauka izabran 2009. godine na Univerzitetu „Singidunum“
Nastavnik na osnovnim studijama Poslovnog fakulteta Univerziteta „Singidunum“ za predmete Sociologija i Metodologija društvenih nauka, mentor na master studijama (2010 – 2014)
Profesionalna karijera u novinarstvu i publicistici
Novinarstvom se počeo baviti od 1971. godine prolazeći sve faze profesije od dopisnika, novinara-reportera, kolumniste, do urednika, sarađujući u preko 40 glasila, gde je objavio oko 8000 tekstova („Politika“, „Politika-Ekspres“ (1979 - 1998), TANJUG (1981 – 2000), „Borba“ (1990 - 1994 – komentari, članci), „Dnevni telegraf“ (1996 - 1998), „Večernje novosti“; „Revija 92“, „Novosti 8“, „Svet“, „DEM“, „Blic“, „Svedok“, „Glas javnosti“, „Danas“, „Status“, „Nedeljnik“ i „Ekspres“ 2016-2017.
Stalne rubrike u novinama („Borba“ – kolumna, „Politika-Ekspres“ – „Priče sa periferije velegrada“, „Kolubara“ - „S druge strane života“,“Danas“ – eseji i članci i dr).
Autor je više feljtona u nedeljnim i dnevnim novinama („Borba“, „Politika“, „Politika-Ekspres“, „Kolubara“, „Svet“ i dr).
Dokumentarne drame na Radio Beogradu (II program): „Snovi i smrt na Ibarskoj magistrali“, „Tišina je ljudsko utočište“, „Kosovska gorka reka“, „Medoševac-selo koje nestaje“, „Ibeovac“ (1981 – 1986).
Autor scenarija za pozorišnu predstavu JDP „Kostur sa Vida – ostrva smrti“ (1994).
Autor i scenarista više dokumentarnih filmova za „Zastava“ i „Dunav - film“ („Ubijanje svetlosti“, „Otkrivena riznica“, „Njegovo veličanstvo Ugalj“ i dr).

Nagrada Udruženja novinara Srbije „Svetozar Marković" za pisanje u različitim medijima dodeljena Miloradu Đokoviću 1999. godine.
Nagrade
Nagrada i povelja „27. juni“ Veća saveza sindikata Srbije sa seriju reportaža u dnevnim listovima (1983)
Druga nagrada u SFRJ lista „Zaštita na radu“ za članak o zaštiti na radu, 1986.
Dobitnik „Borbine“ nagrade „August Cesares“ za novinsku reportažu „Sudbina referenta za šifre“ (1992)
Godišnja nagrada Tanjuga za najboljeg dopisnika u Srbiji (1998)
Nagrada Udruženja novinara Srbije „Svetozar Marković“[1] za pisanje u različitim medijima (1999)
Plaketa Odbora za istinu o Kosovu i Metohiji za medijski doprinos (2007)
Diploma „Zlatna Nika“ za novinsku reportažu na „Interferu“[2] (2013)
U reprezentativnoj monografiji „VREME BORBE 1922-2007“ (Biblioteka „Enciklopedija žurnalistika“) među tekstovima najpoznatijih novinara Jugoslavije svrstana su dva teksta M. Đokovića, komentar i reportaža.
Prva nagrada UNS-a „Pera Todorović“[3] za najbolji feljton objavljen u „Politici“ 2016. godine o Petru Kočiću
Spomen-plaketa Udruženja pilota i padobranaca Vojske Srbije za projekat „Smrt devet avijatičara“ realizovan 2018. godine

Nagrada Udruženja novinara Srbije Pera Todorović - Slobodan Reljić, Milorad Đoković i Nino Brajović
Izabrana dela
„Kosmetski dosije“[4], 1990.
„Srpski rulet – anatomija političkih obračuna u Srbiji“[5], 1993.
„Kostur sa Vida – ostrva smrti“[6], 1994.
„Novinske priče“[7], 1995.
„Srpska golgota 1914-1916“[8], 2006.
„Ruski anarhizam - ideal koji izmiče“[9], 2007.
„Anarhizam – od Bakunjinove ideje do pada sovjetske države“[10], 2007.
„Tragika Petra Kočića“[11], 2016.
„Smrt devet avijatičara“[12], 2017.
Monografija „REIK Kolubara“, 1983.
„Lazarevac: privredno turistički vodič“[13], 1989.
Publikacija „Kolubarska bitka“, 1994.
Monografija „Vek Kolubarskog basena 1896-1996“
Monografija „Vek lova u Kolubari“[14], 2000.
Publikacija „Korak ka Evropskoj uniji“, 2005.
Monografija „50 godina Kolubara - Prerade“[15], 2006.
Monografija „55 godina Kolubara - Metala“[16], 2008.
Monografija „Kolubara Projekt – ideja koja opstaje“, 2010.