Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Ћирковић, Сима M., 1929-2009 = Ćirković, Sima M., 1929-2009
Наслов Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба / Сима М. Ћирковић ; уредник Јорјо Тадић
Остали наслови Der Herzog Stefan Vukčić-Kosača und seine Zeit
Der Herzog Stefan Vukčić Kosača und seine Zeit
Посебна издања САНУ
Врста грађе књига
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 1964
Издавање и производња Београд : Научно дело, 1964 (Бечеј : Пролетер)

Stefan Vukčić Kosača (oko 1404 — 22. maj 1466) bio je srednjovjekovni vlastelin i osnivač Vojvodstva Svetog Save, kasnije nazvanog Hercegovina, po njegovoj tituli herceg od Svetog Save.

Naslednik je Sandalja Hranića Kosače od 1435. godine, bio je najistaknutiji među Kosačama. Od 1440. do 1443. proširio je vlast na Omiš, Poljicu, Trebinje, Klobuk, trg Podgoricu i utvrđenja Medun i Soko (štitarski) u Gornjoj Zeti i Bar (Donja Zeta). Ugrožen od Mlečana i zetskoga vojvode Stefana Crnojevića, koji su mu ubrzo zatim oteli Bar, Gornju Zetu i Omiš, pomirio se s bosanskim kraljem Stefanom Tomašem, s kojim je do tada ratovao. U znak pomirenja pristao je na udaju kćeri Katarine za bosanskog kralja (1446). Godine 1448. priklonio se Osmanlijama i srpskom despotu Đurđu Brankoviću u napadu na bosanskog kralja i u manastiru Mileševa proglasio se „Hercegom od Svetog Save". Teritorija pod njegovom vlašću, od tada poznata pod imenom Hercegovina, protezala se od Lima do Cetine i od Rame do Kotorskoga zaliva. Na tom je prostoru bio samostalan vladar. Težnje za privrednim osamostaljenjem Hercegovine došle su do izražaja i u njegovim naporima da Herceg Novi razvije u pomorsko i trgovačko središte (1449. osnovao je radionicu sukna). Pritom je izbio rat s Kotorom i Dubrovnikom, koji je trajao 1451—1454, a u njega su se upleli i hercegovi protivnici (kralj Stefan Tomaš, hercegov sin Vladislav Hercegović Kosača, vlastela Vlatkovići i pojedini hercegovi vazali). Osmanska vojna pomoć upućena hercegu pokolebala je njegove protivnike pa se 1453. pomirio sa sinom Vladislavom, a 1454. s Dubrovnikom. Pošto su Osmanlije počele upadati u njegovu zemlju, pomirio se i s novim bosanskim kraljem Stefanom Tomaševićem (1461)

Nakon pada Bosne 1463. njegove su zemlje postepeno, od 1465. godine, osvajale Osmanlije (Hum i Podrinje) i Mlečani (Neretvansku krajinu). Krajem života vlast mu je bila svedena na usko primorsko područje s Herceg Novim, koji su Osmanlije zauzeli 1483.
Физички опис X, 309 стр. ; 24 cm.
Други аутори - особа Тадић, Јорјо, 1899-1969 = Tadić, Jorjo, 1899-1969
Збирка Посебна издањаǂ Српска Академија наука и уметностиǂ ; ǂкњ. ǂ376
ISBN (Пласт.)
Напомене На насл. стр.: Примљено на VI скупу Одељења друштвених наука од 28. VI 1960. год. на основу реферата академика Михаила Динића и академика Васе Чубриловића
На спор. насл. стр.: Der Herzog Stefan Vukčić-Kosača und seine Zeit
Напомене и библиографске референце уз текст
Библиографија: стр. VII-X
Регистар
Zusammenfassung: Der Herzog Stefan Vukčić Kosača und seine Zeit.
Предметне одреднице Bosna i Hercegovina -- Istorija

Crkva Svetog Đorđa u Sopotnici kod Novog Goražda, zadužbina hercega Stefana Vukčić Kosače
Lični podaci
Puno ime Stefan Vukčić Kosača
Datum rođenja oko 1404.
Mesto rođenja okolina Novog Goražda, Zahumlje, Kraljevina Bosna
Datum smrti 1466.
Mesto smrti Herceg Novi, Vojvodstvo Svetog Save
Porodica
Supružnik Jelena Stratimirović Balšić
Varvara
vojvotkinja Sesilija
Potomstvo Vladislav Hercegović
Vlatko Hercegović
Katarina Hercegović Kosača
Stefan Hercegović Kosača (Ahmed-paša Hercegović)
Mara Hercegović
Roditelji Vukac Hranić Kosača
Katarina Kosača
Dinastija Kosače
Herceg od Svetog Save
Period 1435—1466.
Prethodnik Sandalj Hranić Kosača
Naslednik Vladislav Hercegović

Literatura
Anđelić, Pavao (1970). Srednjovjekovni pečati iz Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.
Ančić, Mladen (1987). „Prosopografske crtice o Hrvatinićima i Kosačama”. Istorijski časopis. 35 (1986): 37—56.
Atanasovski, Veljan (1979). Pad Hercegovine. Beograd: Istorijski institut.
Božić, Ivan (1979). Nemirno Pomorje XV veka. Beograd: Srpska književna zadruga.
Božić, Ivan (1982). „Raspad mletačkog sistema u Primorju”. Istorija srpskog naroda. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 403—413.
Veselinović, Andrija; Ljušić, Radoš (2002). Rodoslovi srpskih dinastija. Novi Sad: Platoneum.
Veselinović, Andrija; Ljušić, Radoš (2008). Srpske dinastije (2. izd.). Beograd: Službeni glasnik.
Vojvodić, Dragan (2010). „Ktitorska delatnost Stjepana Vukčića Kosače” (PDF). Šćepan Polje i njegove svetinje kroz vjekove. Berane: Sveviđe. str. 61—100.
Vrankić, Petar (2011). „Hercegova zemlja od propasti Bosne do definitivnog pada pod Turke u svjetlu suvremenih bizantskih i osmanskih izvora”. Hum i Hercegovina kroz povijest. 1. Zagreb: Hrvatski institut za povijest. str. 697—742.
Vrankić, Petar (2017). „Stjepan/Ahmed-paša Hercegović (1456.?-1517) u svjetlu dubrovačkih, talijanskih i osmanskih izvora”. Hercegovina: Časopis za kulturno i povijesno nasljeđe. 3: 9—67.
Grković, Milica (2002). „Imena u porodici Kosača”. Srpska proza danas: Kosače - osnivači Hercegovine. Bileća-Gacko: Prosvjeta. str. 550—557.
Dinić, Mihailo (1935). „Dubrovački tributi: Mogoriš, Svetodmitarski i Konavoski dohodak, Provižiun braće Vlatkovića”. Glas Srpske kraljevske akademije. 168: 203—257.
Dinić, Mihailo (1940). „Zemlje Hercega Svetoga Save”. Glas Srpske kraljevske akademije. 182: 151—257.
Du Fresne, Carolus (1680). Historia Byzantina duplici commentario illustrata. Lutetiae Parisiorum: Apud Ludovicum Billaine.
Du Fresne, Carolus (1746). Illyricum vetus & novum, siue, Historia regnorum Dalmatiae, Croatiae, Slavoniae, Bosniae, Serviae, atque Bulgariae. Posonii: Typis Hæredum Royerianorum.
Ivić, Aleksa (1905). „Kad je i od koga je Stjepan Vukčić dobio titulu „Herceg od sv. Save”?”. Letopis Matice srpske. 230 (2): 80—94.
Ivić, Aleksa (1925). „Jedno pitanje iz genealogije Hercegovića”. Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. 5: 146—150.
Ivić, Aleksa (1928) [1919]. Rodoslovne tablice srpskih dinastija i vlastele (3. dop. izd.). Novi Sad: Matica srpskay.
Ivić, Aleksa (1929). Istorija Srba u Vojvodini od najstarijih vremena do osnivanja potisko-pomoriške granice (1703). Novi Sad: Matica srpska.
Isailović, Neven (2015). „Diplomatičke osobenosti vladarskih i velikaških isprava uoči i nakon pada srednjovekovne bosanske države”. Pad Bosanskog kraljevstva 1463. godine. Beograd: Istorijski institut. str. 29—86.
Isailović, Neven; Fostikov, Aleksandra (2013). „Priznanica hercega Petra Balše Kosače i njegovih poslanika o prijemu Konavoskog dohotka od Dubrovčana: 1509, septembar 29, Dubrovnik”. Građa o prošlosti Bosne. 6: 131—147.
Jevtić, Atanasije (2010). „O hercegu Stefanu Kosači (1435-1466) i njegovom testamentu” (PDF). Šćepan Polje i njegove svetinje kroz vjekove. Berane: Sveviđe. str. 143—150.
Kalić, Jovanka (2001). Srbi u poznom srednjem veku (2. izd.). Beograd: Istorijski institut.
Kalić, Jovanka (2006). Evropa i Srbi: Srednji vek. Beograd: Službeni list SRJ.
Laszowski, Emilij (1898). „Prilog rodopisu hercega sv. Save”. Vjesnik Hrvatskoga arheološkoga društva. 3 (1): 25—29.
Miljković-Bojanić, Ema (2002). „Kraj vladavine Kosača i prve godine osmanske vlasti u Hercegovini”. Srpska proza danas: Kosače - osnivači Hercegovine. Bileća-Gacko: Prosvjeta. str. 291—307.
Mišić, Siniša (2002). „Kosače - gospoda humska”. Srpska proza danas: Kosače - osnivači Hercegovine. Bileća-Gacko: Prosvjeta. str. 342—350.
Orbini, Mauro (1601). Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni. Pesaro: Apresso Girolamo Concordia.
Orbin, Mavro (1968). Kraljevstvo Slovena. Beograd: Srpska književna zadruga.
Palatino, Giovanni Battista (1547). Libro di M. Giovanbattista Palatino cittadino romano, nel qual s'insegna a scrivere ogni sorte lettera, antica, et moderna, di qualunque natione, con le sue regole, et misure, et essempi. Roma: Antonio Blado Asolano.
Poparić, Bartul (1895). Hercezi svetoga Save (50 godina povjesti hercegovačke). Split: Zannoni.
Popović, Marko (2010). „Soko grad nad Šćepan Poljem - zamak sa zadužbinama Kosača” (PDF). Šćepan Polje i njegove svetinje kroz vjekove. Berane: Sveviđe. str. 17—60.
Radić, Radivoj (1997). „Ana Kantakuzina - vizantijska nevesta u kući Kosača”. Zbornik za istoriju Bosne i Hercegovine. 2: 119—137.
Radić, Radivoj (2002). „Od Evdokije Anđeo do Ane Kantakuzine: Vizantijske neveste u srednjovekovnim srpskim zemljama”. Srpska proza danas: Kosače - osnivači Hercegovine. Bileća-Gacko: Prosvjeta. str. 507—514.
Rudić, Srđan (2006). Vlastela Ilirskog grbovnika. Beograd: Istorijski institut SANU.
Stjepčević, Ivo; Kovijanić, Risto (1955). „Hranići–Kosače u kotorskim spomenicima”. Istoriski časopis. 5 (1954-1955): 311—321.
Thallóczy, Ludwig (1914). Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter. München-Leipzig: Duncker & Humblot. Arhivirano iz originala 14. 04. 2021. g. Pristupljeno 14. 04. 2021.
Tošić, Đuro (2002a). „Rodonačelnik plemena Kosača - vojvoda Vlatko Vuković”. Srpska proza danas: Kosače - osnivači Hercegovine. Bileća-Gacko: Prosvjeta. str. 243—260.
Tošić, Đuro (2002b). „Dio Sandaljevog depozita za pobočnu granu plemena Kosača”. Srpska proza danas: Kosače - osnivači Hercegovine. Bileća-Gacko: Prosvjeta. str. 261—268.
Tošić, Đuro (2002c). „Učešće Kosača u oslobađanju Jajca od Turaka 1463. godine”. Srpska proza danas: Kosače - osnivači Hercegovine. Bileća-Gacko: Prosvjeta. str. 464—475.
Tošić, Đuro (2008). „Fragmenti iz života Hercega Vlatka Kosače” (PDF). Istorijski časopis. 56: 153—172.
Ćirković, Sima (1964a). Istorija srednjovekovne bosanske države. Beograd: Srpska književna zadruga.
Ćirković, Sima (1964b). „Sugubi venac: Prilog istoriji kraljevstva u Bosni”. Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu. 8 (1): 343—370.
Ćirković, Sima (1964c). Herceg Stefan Vukčić-Kosača i njegovo doba. Beograd: Naučno delo.
Ćirković, Sima (1982). „Pad Bosne i pokušaji otpora turskom osvajanju”. Istorija srpskog naroda. 2. Beograd: Srpska književna zadruga