Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Тинховен, Аријус ван, 1886-1965 = Tienhoven, Arius van, 1886-1965
Наслов Страхоте рата у Србији : дневник ратног хирурга : 1915 / Аријус ван Тинховен ; [превод Јелица Новаковић-Лопушина]
Јединствени наслов ǂDe ǂgruwelen van den oorlog in Servië. srpski jezik
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2005
Издање 1. изд.
Издавање и производња Београд : Утопија, 2005 (Сопот : Слава)
Физички опис 102 стр. : илустр. ; 21 cm
Други аутори - особа Новаковић-Лопушина, Јелица, 1955- = Novaković-Lopušina, Jelica, 1955-
Ристић, Дејан, 1972- = Ristić, Dejan, 1972-
Збирка ǂБиблиотека ǂБаштина ратника ; ǂкњ. ǂ1
ISBN 86-85129-16-8 (брош.)
Напомене Превод дела: De gruwelen van den oorlog in Servië / Arius van Tienhoven
Тираж 1.000
Стр. 97-102: Србија и Холандија / Дејан Ристић
Напомене и библиографске референце уз текст.
Предметне одреднице Van Tinhoven, Arijus, 187?-? -- Dnevnici
Prvi svetski rat 1914-1918 -- U uspomenama
Prvi svetski rat 1914-1918 -- Srbija -- 1914-1915
УДК 94(497.11)"1914/1915"(093.3)
UBBG: IstGd6b3a

Dnevničke beleške Arijusa van Tinhovena, ratnog hirurga koji je tokom druge polovine 1914. i početkom 1915. godine boravio i radio u Valjevskoj bolnici, prvi put su objavljene 1915. godine. Ovaj ratni hirurg, rukovodilac odeljenja za hirurgiju u Valjevskoj bolnici prvi je javno govorio o stradanju civilnog stanovništva u Srbiji i okrutnom postupanju austrougarskih trupa. U Srbiji je boravio do februara 1915, kada se vraća u Holandiju zbog oporavka od pegavog tifusa.
Osim ratnih sećanja, izdanje sadrži i fotografije koje je doktor Tinhoven načinio, a koje svedoče o strahotama rata i uslovima u kojima se osoblje Valjevske bolnice brinulo o ranjenima i bolesnima.

Naslov originala:
Arius van Tienhoven
DE GRUWELEN VAN DEN OORLOG IN SERVIE
HET DAGBOEK VAN DEN OORLOGS-CHIRURG

Prevod:
Jelica Novaković-Lopušina

Razdoblje Prvog svetskog rata uvelo je Srbiju u sferu do tada najveceg interesovanja javnosti u Nizozemlju. Cinjenica da se jedna mala i zaostala balkanska kraljevina nasla u ratu sa mocnim Austrougarskim carstvom nanovo je probudila izraze solidarnosti i saosecanja sa njenim stanovnistvom. U velikom broju publikacija koji nastaju u tom periodu svojim znacajem i autenticnoscu izdvajaju se dnevnicke beleske Arijusa van Tinhovena objavljene 1915. godine pod naslovom Strahote rata u Srbiji - dnevnik ratnog hirurga. Ovaj ratni hirurg boravio je u Srbiji i tokom Balkanskih ratova, da bi se pocetkom leta 1914. godine ponovo nasao na ovim prostorima. Zajedno sa svojim kolegama lekarima on je ostao pri cuvenoj valjevskoj ratnoj bolnici u kojoj je radio kao rukovodilac Odeljenja za hirurgiju. Belezeci desavanja na Balkanskom frontu, ovaj neposredni svedok velikih borbi i pobeda u bitkama na Ceru i Kolubari, prvi je, znatno pre Arcibalda Rajsa, svetskoj javnosti ukazao na sve strahote rata u Srbiji, kao i na nehumano postupanje pripadnika austrougarskih trupa i okrutnosti koje su u tom razdoblju pocinjene u odnosu na civilno stanovnistvo. Delujuci u samom sredistu ratnih zbivanja i strahota, Van Tinhoven je uskoro postao i clan medunarodne komisije za istrazivanje ratnih zlocina koje su austrougarske trupe pocinile nad civilnim stanovnistvom, a koju je osnovao komandant Drinske divizije. Svoj boravak u Srbiji Van Tinhoven okoncao je u februaru 1915. godine kada se vratio u Holandiju. Tokom vise od pola godine bavljenja na Balkanskom frontu on je znacajno doprineo radu valjevske ratne bolnice, ali i prvi upoznao siru evropsku javnost sa desavanjima na ovim prostorima, kao i sa istinskim karakterom rata i strahotama koji je on sobom nosio. Lekar-humanista, Van Tinhoven predstavljao je jednog od najplemenitijih prijatelja Srba i istrajnog branitelja sve ispravnosti njihovog otpora i borbe za ocuvanje nezavisnosti svoje drzave. Boravak Arijusa van Tinhovena i grupe holandskih lekara koje je on doveo u humanu misiju u Srbiju tokom 1914. i 1915. godine jeste, mozda, i najupecatljiviji i najjasniji primer kako se dva geografski udaljena naroda mogu razumeti i kako kulturoloske, istorijske i religijske barijere mogu ustuknuti pred humanoscu i svescu o potrebi zajednicke borbe za mir.