Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Odlično očuvano

Трепча (рудник)
Рудник Трепча
Rudnik Trepča.png
Основано 1920.
Седиште Косовска Митровица
Производи олово, сребро, цинк, злато, руда
Веб-сајт
Трепча је велики индустријски комплекс у Србији, који се налази 9 km североисточно од Косовске Митровице. Рудник се налази на јужним падинама Копаоника, између врхова Црног врха (1.364 m) и Мајдана (1.268 m), док представља највећег рудника олова и цинка у Европи.

Са до 23.000 запослених, Трепча је некада била једна од највећих компанија у Југославији. Тридесетих година двадесетог века британска компанија је стекла право на експлоатацију рудника Стари Трг у близини Косовске Митровице. Након Другог светског рата, под социјалистичким управљањем, компанија се додатно проширила.

Преглед
Предузеће познато као Трепча било је конгломерат од 40 рудника и фабрика, углавном на Косову и Метохији, али и на локацијама у Црној Гори. Али срце његових операција и извор већине сировина, је огроман рударски комплекс источно од Косовске Митровице на северу Косова, познат још од римских времена.[1]

Међутим, затварањем неколико рудника и фабрика крајем 1980-их и 1990-их, рударски комплекс Трепча на Космету сада обухвата само седам рудника олова и цинка, три концентратора, једну топионицу и једну фабрику цинка. Мине су категоризиране према њиховој географској локацији:

Северни ланац: Бело Брдо, Црнац и Жута Прлина
Средњи ланац: Стари Трг
Јужни ланац: Хајвалија, Ново Брдо и Кишница

Унутрашњост рудника Трепча
То је све што је остало од огромног комплекса који је током 1980-их запослио 20.000 радника и чинио је 70% укупног југословенског богатства.[2]

Рудници и даље имају резерве од 60,5 милиона тона руде, 4,96% олова, 3,3% цинка и 74,4 gr/t сребра, што се преводи као три милиона тона олова, два милиона тона цинка и 4,500 тона сребра.[3]

Историјат
Средњи век
Детаљније: Трепча (средњовековни рудник)
Порекло
Стари Трг је један од ретких рудника који је био оперативан још из римског периода.[4] Након римских времена, регион је био колонизован, под утицајем, или је политички доминирало стално променљивом популацијом. Римљани су, након што су окупирали илиријске територије, били задивљени њиховим вештинама израде и вађења и прераде различитих минерала од злата, сребра, олова, жељеза и бакра. Размотривши ову експертизу која је у овом периоду била ретка, римски цар Трајан је одлучио да премести једно од илиријских племена у руднике Трансилваније како би Илири тамо радили и истовремено подучили друге раднике рударској уметности.[5] Изграђене су бројне грађевине из римског царства, укључујући тврђаве, бунаре, шпиље итд. Главна тврђава је изграђена за римски град Municipium DD који је био главни град римске провинције Дарданци. Распадом Римског царства и словенским миграцијама, рударска активност се смањила, што је довело до затварања до касне средњовековне ере (1000–1492). Дуга историја узастопних прилива византијског, бугарског, српског, албанског и турског народа помаже да се објасни културно мешање и наслеђе старих жалби које су у основи хаоса деведесетих година.

Геолошка истраживања сребрне планине
Завршетком Првог светског рата у краљевини Србији,Хрвата и Словенаца, после нешто више од 200 година прекида сваке рударске активности, настаје поновно интезивирање рударске делатности. Највећи део рудишта са подручја Старог Трга постаје предмет интересовања страног капитала,у првом реду енглеског.

Почетком 1919. године била је упућена једна енглеска мисија која је имала задатак да процени штете нанете привреди краљевине услед непријатељске окупације током Првог светског рата и да предложи неопходне мере за обнову опустошених крајева.

Члан ове Мисија Александар Бреј (енгл. Alexandar Wray) из одељења за научна и индустријска истраживања у току лета 1919. године, поднео је опширан извештај под насловом Геологија и минерална богатства државе Срба,Хрвата и Словенаца. У овом извештају он је дао оцену стања свих рудника који су били активни до избијања Првог светског рата, а делом експлоатисани од стране Аустоуграске монархије. Иако у региону Копаоника у то време није било активних рудника. Вреј је обишао и овај терен и у свом извештају је нагласио постојање сулфида олова и цинка, који су у прошлости експолоатисани на многим местима, о чему су сведочила многа рударска насеља и стара шљакишта. Он подвлачи, да су на овом подручју најважније руде олова, али и да има и руда цинка, гвожђа,бакра и сребра. Интересантно је да у набрајању локалитета он помиње између осталих. Бело Брдо, Војетин, а Стари Трг и Трепчу посебно напомиње. Као разлог што овај рударски регион до тада није валоризован, он наводи непостојање неопходних саобраћајних комуникација.


Представници компаније „Selection Trust LTD“ слева:Форман,Џејмс Џексон,Алфред Телер,Клемент Ричардсон,Алферд Честер Бити,Хектор Милдлентон,Ломир Џејмс и Харке Болсова.
Већ 1924. године по брдовитим и запуштеним крајевима у подгорју Копаоника и Косовско-моравске области, размилиле су се у групе енглеских истраживача-геолога,који су претражили стара рудишта. О интенизитету и обиму истрага које су предузтели може се судити и по једном извештају у коме стоји податак да су на овим теренима пронашли и обележили на мапама око 10,000 старих копова.

Обзиром да је читав овај регион као рударску концесију добио Никола Пашић непосредно након прикључења Србији после балканских ратова Selection Trust LTD је ступио у везу са њим и повео преговоре о куповини ове концесије али само на искључиво право истраживања

И за живота Николе Пашића у преговере са Енглезима био је укључен његов син Радомир-Раде Пашић. Ради добијања оцене праве вредности концесије млађи Пашић је ангажовао једну екипу стручњака на челу са загребачким професором Тућаном. Ова екипа је још 1925. године извршила истраживања на терену и закључила да је Трепча грандиозно налазиште среброносних и златоносних оловним цинковних и бакарних руда и да никаква сума која се уложи у њихову експолатацију није превелика.

Крајем 1925. године југословенски инжењер Драшкоци скренуо је пажњу енглеској компанији Selection Trust LTD на могућности које Трепча пружа. Компаније је већ почетком наредне године упутила екипу експерата да истражи подручје Старог Трга и околине.


Sir Alfred Chester Beatty (1875-1968) оснивач и власник предузеђа „Selection Trust LTD“
Дакле, од 1926. године рудне потенцијале Трепче испитивала је британска компанија Selection Trust LTD, на челу са Алфредом Честером (енгл. Alfred Chester Beatty), ирско-америчким инжињером рударства. Он је био познат по томе да је упошљавао добре стручњаке, који су проналазили профитабилне наслаге руде.

У случају Трепче, опсежна истраживања у раздобљу од 1925. до 1932. године извршио је енглески инжињер Харолд Аборт Титкомб (енгл. Harold Abbott Titcomb) и југословенски инжињер Зборил. Већ у јулу исте године утврђено је постојање богатог оловно-цинковног рудног тела на хоризонту 830м. Након тога „Selection Trust LTD“ откупља концесију „Трепча“ за експлоатацију руда од Радомира Пашића. Ова концесија простирала се на површини од 529.742.261м2 у Трепчи, Рогозни и Слатинској Соколици.

Након првих повољних резултата на хоризонту 830 метара извршена су геолошка истраживања и на коти 610 метара и коти 485 метара, као и на локалитетима у рејону села Мељенице, око 1,5 километара северно-источно од Старог Трга, затим на Трепчанском брду, око 2,5 километара источно од рудника.Истражним радовима утврђено је да се рудна маса састоји из сулфида олова, цинка и гвожђа, са малом количином сребра удруженог са оловом.

Оснивање предузеђа „Trepca Mines Limited“
Након првих резултата истраживања добијене су јасне индикације о огромним рудним потенцијалима лежишта у Старом Тргу. Због тога је 9. децембра 1927. године основана компанија Trepca Mines Limited, са седиштем у Лондону, генералном дирекцијом у Звечану и пословницом у Београду, са 2.400 радника, 60 инжињера и 50 чиновника као и почетним капиталом од скоро 300.000£. Компанија је регистрована 22. децембра исте године. На челу компаније налазио се Алфред Честер Бити са још 19 експерата из Велике Британије и Америке. Од 1928. године руковођење компанијом поверено је познатом енглеском рударском инжењеру Ховију.

Компанија је приступила системским истражним радовима и већ 1928. године биле су утврђење резерве руде од 500.000 тона. Ова количина је од 1930. године повећана на 1.750.000 тона. Истовремено је повећан и акцијски капитал, који је приликом оснивања компаније износио 107.500 фунти стерлинга. Због проширења истражних радова, ова сума је убрзо повећана на 200.000£. Кад су утврђене велике количине руде, Управни одбор компаније је 1929. године одлучио да се капитал повећа на 1.000.000£ ради изградње постројења за транспорт и флотирање руде, те изграње радничких насеља и стамбених објеката за службенике и инжењерски кадар у Старом Тргу, Првом Тунелу, Звечану. Гради се и пут од Косовске Митровице до Старог Трга дужине од око 9 km.

Утврђење резерве руде биле су велике не само по количини већ и богате по садржају олова, цинка и других метала, пре свега сребра. Такође биле су концентрисане на малом простору, што је њихову експлоатацију чинило веома рентабилном. Сем тога, овај рударски регион имао је и повољан географски положај с обзиром на потрошаче његових концентрата. Наиме, пошто је је краљевина Југославија била индустријски неразвијена земља, није имала потребу за оловом и цинком који су се производили у Трепчи, већ су они били намењени извозу. Потрошачких ових метала могле су бити само западно-европске и средње-европске индустријске земље. Пошто су се оне овим металима претежно снабдевале из прекоокеанских земаља, рудник Стари Трг, имао је обезбеђен пласман на тржишту Европе, с обзиром на далеко мање транспортне трошкове.

Долазак првих инжињера,службеника и рудара
Формирањем компаније већ крајем 1927. године су отпочеле ужурбане припреме и започели велики радови на отварању рудника у Старом Тргу. Долазе први инжињери из Енглеске, Ирске, Шкотске, групе стручњака емигранате из Совјетског Савеза и ср