Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Косић, Бранко
Наслов Записи из плаве свеске / Бранко Косић
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2008
Издавање и производња Београд : Б. Косић, 2008 (Београд : Баланс)
Физички опис [2], 143 стр. : илустр. ; 21 cm
Други аутори - особа Крецловић, Радослав В.
ISBN 978-86-911465-0-4
Напомене Тираж 500
Стр. [1-2]: Пролог / Радослав В. Крецловић.
Предметне одреднице Грађански рат -- Југославија -- 1991-1992 -- Дневници
УДК 355.426(497.1)"1991/1992"(093.3)
Zapisi iz plave sveske je dnevnik koji je autor Branko Kostić vodio od subote, 22. marta 1991. godine do subote, 27. juna 1992 godine iz pozicije oficira za moralnu političku obuku, i koji u godinama rata ima zaduženje da roditelje i bliske rođake poginulih vojnika JNA informiše o pogibiji najbližih.
Sam autor kaže da su datumi dnevničkih beleški najbolji naslovi njegovog
dnevnika, zapravo sami datumi svakom savremeniku događaja dovoljni su da i sami
prepoznaju da se oni razlikuju od svih drugih datima u njihovom životu i da
aktiviraju bateriju asocijacija, sećanja na lični život i život društva koji se
raspada pred njihovim očima. Drugim rečima, iza ovih datuma krije se drama
raspada SFRJ koju autor posmatra i doživljava iz pozicije nekog ko mora da
nepostojeću politiku države i vojske svaki dan saopšti licem u lice onima koji
su izgubili najbliže bez mogućnosti da im odgovori na pitanje – ne zašto, nego
za šta su poginuli njihovi najbliži. Štaviše i sam autor u svojoj intimnosti ne
može da shvati šta je politika države i vojske koju on predstavlja u njenom
najstrašnijem delu fronta dakle onom nevidljivom delu fronta, a to su porodice
onih koji su izgubili najbliže i gde pitanje smisla i razloga rata postaje
najzaoštrenije i najurgentnije. Autor, iz prve dnevničke beleške jasno se vidi,
kapitulira pri prvom susretu licem u lice sa najbližin srodnicima poginulog
tako što se ne usuđuje da im kaže da je vojnik poginuo, nego ih laže da je
smrtno ranjen opravdavajući sebe, u šta ni sam ne veruje, da im je dao nadu,
makar kratkotrajnu. Poslednja beleška je momenta kada mu komandant saopštava da
ga smenjuje sa dužnosti sa obrazloženjem da nije Srbin, odnosno da nije Srbin
Srbin nego komunista i Jugosloven, a da za takve nema mesta u novoj vojsci koja
se pojavljuje kroz mračni raspad vojske i države. Svaki datum u dnevniku je
precizan protokol razgovora na jutranjem brifingu oficira, odnosno njegovih
susreta ne samo sa porodicama poginulih vojnika nego i vojinika koji su odbili
poslušnust da idu u rat izvan teritorije Srbije, roditeljima vojnika koji dižu
spontane pobune po različitim mestima u Srbiji, odnosno kada svedoći o
participaciji svih političikih partija u Srbiji u ratna dešavanja i raspad
države. Nezahvalna pozicija moderatora između surove stvarnosti i zatvorenog
sveta vojnog vrha koji je izgubio državu postaje svakim danom sve manje moguća.
U jednom momentu na dramatičnom skupu pobunjenih roditelja kojima treba da se
obrati i objasni zašto njihovi sinovi nisu vraćeni u Srbiju, umesto govora
moralno političkog agitatora kakve je do tada još vatreno držao po opštinskim
salama, sada zamenjuje drugom strategijom, prestaje da govori i počinje da
sluša i otvara prostor ljudima da govore i da ih pažljivo sluša. To je i
momenat kada on prestaje da bude vojnik, kada shvata da nikad i nije bio vojnik
, odnosno da je bio partijski aktivista u vojsci i da je momenat kada nije
mogao više da govori iz pozicije komuniste i Jugoslovena, da je tada zaćutao i
prestao da govori.

Knjiga Zapisi iz plave sveske je možda jedna od najuzbudljivijih knjiga
koja svedoći o unutrašnjem ratu u društvu u Srbiji, ali istovremeno i precizan
protokol godine raspada Jugoslovaje iz perspektive nekog ko je do kraja i bez
ikakvog dvoumljema bio komunista i Jugosloven u JNA i ko u momentu kada ta
pozicija nije više bila održiva unutar novih političkih struktura prestaje da
bude vojnik, odnosno shvata da nikad i nije bio vojnik.