Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

Zvonko Štaubringer autor je više biografskih dela o Josipu Brozu Titu, a sarađivao je i sa popularnim časopisima i izdanjima za decu. Ostala dela (mnoga sa M. Popovićem): Tito, hronika jedne mladosti 1907-1925, Radnik čelne partije, Maršal mira, Titova rezidencija: fragmenti iz novinarske beležnice, Tito građanin sveta, SKJ između VII i VIII kongresa, Lepe ti je Zagorje zeleno, Partizanski komandant Rade Končar, Put oko sveta, Ne staljinizmu, Svi smo Jugoslove- ni, Kumrovečka baklja, Titovo istorijsko ne staljinizmu, Titovim putem 1945, Šapat breza, Tito u anegdotama.



Reč autora

Maja 1992. navršilo se 100 godina od rođenja Josipa Broza, legendarnog maršala Tita, istaknutog komandanta u antifašističkoj borbi jugoslovenskih naroda, dugogodišnjeg predsednika Saveza komunista i predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Bio je i utemeljivač – zajedno s Nehruom i Naserom – pokreta nesvrstanosti i veoma angažovani državnik u borbi za mir u svetu.

Tito je bio savremenik uzavrelog dvadesetog stoleća i još za života postao jedna od krupnih istorijskih ličnosti našeg doba. U njemu su kao svom vrhovnom komandantu jugoslovenski partizani našli izvanrednog vođu i hrabrog borca. Na toj svojoj dužnosti Tito se – i po oceni saveznika iz Drugog svetskog rata – pokazao kao sposoban vojskovođa hrabrih akcija narodnooslobodilačke vojske, koja je već od prvih dana ustanka zadavala snažne udarce Hitlerovoj i ostaloj fašističkoj okupatorskoj vojsci.

U posleratnom razvoju Jugoslavije, tokom tri i po decenije, Tito je ostavio snažan pečat. Nastajao je da nađe prave odgovore na dileme i zahteve koje je pred radnički pokret i jugoslovenske narode postavljalo dato vreme. Smatrao je da se ti odgovori uspešno mogu dati samo u socijalizmu i samoupravljanju i ostvarenjem vodeće uloge radničke klase i njene komunističke avangarde.

Duboko je bio zadojen idejom jugoslovenstva i za sve vreme, od stupanja u revolucionarni pokret, tokom prošlog rata i posle završetka, odlučno se borio za njeno oživotvorenje. Težio je da se ostvari puna ravnopravnost i emancipacija svih nacionalnosti. Tito se i kao ličnost takoreći identifikovao s parolom bratstva i jedinstva. U zastojima i kriznim situacijama, kao što su bile sedamdesete godine, Tito je bio pokretač odlučnih akcija u borbi protiv separatizma i nacionalizma, nastojeći da se uspostave čvršći odnosi između republika.

Jugoslavija je, s Titom na čelu, činila ogromne napore da se ostvari velika ideja svetskog mira, nesvrstavanja, prevazilaženja blokovske podele i izgrađivanja jednog pravednijeg međunarodnog poretka, u kome će velike i male, bogate i siromašne zemlje biti politički ravnopravne. Tito je, u tom cilju, posetio 69 zemalja, ostvarivši susrete sa preko 500 šefova država, suverena i premijera. Bio je veoma uvažavan i u Kremlju i u Beloj kući, kao i u mnogim drugim prestonicama. Gradeći mostove prijateljstva i saradnje, Jugoslavija je decenijama uživala veliki ugled u svetu.

To vreme je izgleda zauvek za nama. Ništa nije ostalo od velikih snova i ideja iz Titovog vremena. Raspala se i njegova partija, i armija i avnojska Jugoslavija. Društveni razvoj poslednjih godina posttitovskog perioda, zajedničku je istoriju jugoslovenskih naroda doveo do raskola i, na žalost, do tragičnog etničkog rata. Taj raspad i rat doneli su nesreću svim narodima.

Sva ta uzavrelost i tragičnosti uticali su i na promenu svesti ljudi, pa i na uspostavljanje drugačijeg senzibiliteta u odnosu na Tita, delo i vreme njegove generacije boraca. Niko se danas prema tome više ne odnosi nekritički i idolatrijski. Naprotiv, sve je pod oštrom kritikom, što je i normalno, jer i u tom delu i nasleđu sigurno da ima dosta od uzroka sadašnjih potresa u zemlji. Ništa ne nastaje prekonoć. Pa ni ova naša kriza. Vuče ona svoje korene i iz ranijeg sistema, ozbiljno pogoršana separatističkim tendencijama i lansiranjem još nedovoljno osmišljenih novih društvenih projekata ali i opasnih nacionalističkih platformi.

Istorija je nepodmitljiva i najčešće nemilosrdna, sve stavlja realno na svoje mesto i u tome nikome ne prašta zablude i promašaje. Pa to neće ni Titu. No, isto tako nije moguće izbrisati iz istorijskog pamćenja ni ono što je Tito značio za Jugoslaviju i svet i oduzeti mu ono što je pozitivno učinio. Na neku buduću, mirniju godišnjicu rođenja možda će novi procenjivači kritički utemeljenije govoriti i pisati o Titu.

U ovim zapisima o Titu uglavnom govore njegovi savremenici, iz sveta i zemlje. Najčešće su to njihova kazivanja kad je Tito umro i u godinama posle njegovog odlaska. To nije naučno-istorijsko štivo, već svedočanstvo, subjektivno viđenje ljudi iz jednog prohujalog vremena, koje je danas pod žestokim osporavanjem i kritikom. Ipak, i to su fragmenti koje budući istoričari i pisci neće moći zaobići kad se – čak i iz jednog drugog ugla – bude iznova vrednovala uloga Tita. Aktuelni izdavači nisu našli interes za štampanje ovog rukopisa. Stoga se on, uz pomoć članova Saveza komunista – Pokreta za Jugoslaviju iz Hrvatske, štampao u skromnom tiražu.

Sadržaj:

1. Čovek svoga vremena
2. Borba za jedinstvo Jugoslavije
3. Savremenik uzavrelog dvadesetog stoleća
4. Neizbrisiva staza mira i prijateljstva
5. Znao je da se prilagođava ritmu istorije
6. Naš čist obrazpred ljudskom istorijom
7. Molitve za ateistu
8. Emotivnost, ubeđenje i zakletva naslednika
9. Zahtevi za kritičko procenjivanje istorijske uloge
10. Nije moguće ni Tita izbrisati iz istorijskog pamćenja
11. Pijetet i zapisi u Kući Cveća
12. Biografski zapisi
Rođen 7. maja 1892.
Vojnik Habzburške monarhije
Ruski zarobljenik
Porodica
Dolazak na čelo KPJ
Pseudonim Tito
Vrhovni komandant
Maršal Jugoslavije
U slobodnom Beogradu
Narodni heroj
Ideja vodilja – Bratstvo i Jedinstvo
Fašistička aždaja je uništena
U rodnom Kumrovcu
Granice spajanja
Odgovor na Pastirsko pismo
Za Tita 90,48 odsto glasova
Najteža odluka
Ja sam Jugoslaven
Zbog čega ne spava
Samo je Zelengora tu gde je i bila
Pogovor