Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Вељановић, Зоран, 1959- = Veljanović, Zoran, 1959-
Наслов Др Јован Пачу - народни трибун / Зоран Вељановић ; [превод резимеа на мађарски и немачки Золна Матијевић]
Врста грађе каталог
Језик српски
Година 1996
Издавање и производња Суботица : Историјски архив, 1996 (Суботица : Глобус)
Физички опис 50 стр. : илустр. ; 24 cm
Други аутори - особа Матијевић, Золна, 1957- = Matijević, Zolna, 1957-
Збирка Едиција "На песку кругови" ; ǂбр. ǂ5
ISBN 86-901243-6-5
Напомене Тираж 500
Összefoglaló ; Zusammenfassung
Списак изложених докумената на изложби: стр. 37-46.
Предметне одреднице Пачу, Јован, 1847-1902 -- Каталог изложбе
Александрово -- Каталог изложбе
УДК 32(497.113):929 Пачу Ј. (064)(085)
949.711.3 Александрово (064)(085)
COBISS.SR-ID 111011591
Vrlo dobro očouvano, ima nekih podvučenih rečenica

Jovan Paču, (Aleksandrovo kraj Subotice, 17. III. 1847. - Zagreb, 30. X. 1902), kompozitor i pijanist.

Još za školovanja u Subotici istakao se kao nadareni pijanist, pa je već 1863. godine svirao na javnom koncertu. Paralelno sa studijem medicine u Pragu (koju je studirao i u Pešti) učio privatno kod Bedřicha Smetane.

Godine 1866. nastupio je na Omladinskoj skupštini u Novom Sadu i od tada, uz liječnički poziv, redovito koncentrirao. Svirao je u Beču, Budimpešti, Kijevu (prvi srpski pijanist u carskoj Rusiji), Beogradu, Osijeku, Kikindi, Pančevu, Vršcu i mnogim mjestima Srbije i Vojvodine. Uz neizbježan salonski virtuozitet isticao se briljantnom tehnikom, a na koncertima je često izvodio djela srpskih kompozitora, svojih savremenika, kao i vlastite kompozicije i aranžmane narodnih melodija. Premda se služio veoma jednostavnom kompozicijskom tehnikom, ta su djela - na narodne teme ili u narodnom duhu - bila toliko omiljena da ih je narod prihvatio kao svoja (npr. "Brankovo kolo", nastalo u povodu prenosa kostiju Branka Radičevića iz Beča na Stražilovo , 1883). Pačuovi koncerti imali su veliko patriotsko značenje, osobito u Ugarskoj, gdje su se Srbi borili za svoja nacionalna prava. U njegovim kompozicijama ogleda se, uz romantičarski patriotski izraz, i bidermajerski salonski stil briljantno virtuoznog karaktera. Mnoge narodne i gradske melodije harmonizirao je za hor i klavir, a napisima o muzici sarađivao je u više časopisa i dnevnih listova ("Danica", "Javor", "Matica").

Glavna djela
"Beseda za orkestar", 1875.
"Bez tebe, draga" (za klavir)
"Brankovo kolo"
"Chansonette serbe" (za klavir)
"Čuj, Dušane" (za klavir)
"Kolo" za 2 klavira 8-ručno
"Onamo, onamo" (za klavir)
"Prag je ovo milog Srpstva" (za klavir)
"Srpska molitva" za harmonij i 2 klavira
"Srpska rapsodija" za 2 klavira 6-ručno, 1885.
"Svetosavska pesma" (za klavir)
muzika na kazališnu igru "Naši seljani" (M. Popović)
Izvori
"Leksikon jugoslavenske muzike", Zagreb, 1984.
"Mala enciklopedija Prosveta" (2 K - P), Beograd, 1978.
"Muzička enciklopedija" (3 Or - Ž), Zagreb, 1977.