Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Штефан, Флорика, 1930-2016 = Štefan, Florika, 1930-2016
Наслов Благо у мојој души / Флорика Штефан
Врста грађе др.књиж.облици
Циљна група одрасли, опште (лепа књижевност)
Језик српски
Година 1997
Издавање и производња Нови Сад : Матица српска, 1997 (Бачки Петровац : Култура)
Физички опис 435 стр. ; 21 cm
Збирка Библиотека Документ
Садржај С а д р ж а ј: Хармонија Бошка Петровића (5-6); Свет по мери маште (6-8); Демонски смех Црњанског (8-10); Почаст Раду Флори (10-12); Јелисавета Моравек или врати ми моје крпице (12-14); Кажа о Матији (14-16); Гордана Тодоровић, рана смрт (16-18); Младен Марков и политократија (18-20); Мића Поповић у Кули на Сајмишту (20-22); Фехер или запис о тугама (22-24); Александар Тишма, највећа загонетка (24-26); Гојко Јањушевић (26-28); Љубомир Симовић, редак паганин (28-30); Миодраг Павловић или раскид са десетерцем (30-32); Последњи разговор са Миком Антићем (32-34); Даринка Јеврић или славјанска туга (34-35); Радмила Гикић или прича о талентима (36-37); Иван Ивановић великомученик српске литературе (37-39); Ново читање Васка Попе (40-41); Младен Лесковац, од сорте сам јогуница (42-43); Васко Попа или време "Коре" (43-46); Благо у мојој души (46-49); Брђани не знају шта је улица (49-52); Очеви савети (52-53); Текући дани, давни разговори (53-55); Покорна, а на језику није (56-57); Моје дивне и брижне сеоске старице (58-60); Смрт као део живота (60-63); Језици моје равнице (63-66); Поезија воћне и сочне Србије (66-68); Ненадић у првом лицу једнине (69-70); Против мрака и страха (70-73); Дедино безгранично поверење (73-75); Давне вршидбе незаборавне радости (75-77); Поетика глуме или Марија Црнобори (78-79); Иво Андрић из гимназијских дана и потоњих година (79-82); Јовица Аћин, заточеник литературе о логорима (82-84); Како очевици злочина могу да спавају? (84-85); Колективни интелектуалац (85-87); Јасеновац, никад више (88-90); Младина, мржња, меци (90-92); Муке по Матици српској (92-95); Владина комисија (95-96); Коленовићи (96-98); У Платоновој улици (98-102); Томислав Цветковић или песмопис (102-104); Телевизија и врући кромпири (104-105); Тражим бабе (105-107); Ступидариј (107-109); Пушка и брица (109-111); Атари (111-113); Три песника (113-115); Кравате Јована Путника (115-117); Милан Токин (117-119); Јожеф Ач (119-120); Весна Парун (121-122); Магда Симин (122-124); Домаћински менталитет (124-126); Матија као "језушчек" (126-128); Душко Радовић (128-130); Хлеб (130-131); О старењу (132-133); Стеван Раичковић (133-135); Граничари (135-137); Драган Колунџија, затвореник у ружи (137-139); Андрићева "Госпођица" (139-141); Васко Попа (142-143); Михаило Лалић (144-145); Душан Максимовић (146-147); Лепи инат (148-150); Владан Десница (150-152); Три превратничке књиге (152-154); Мира Бањац - прво лице множине (154-156); Чудо у Новом Саду (156-158); Заједнички рођендан (158-159); Сећање на Ћопића (160-161); Угађање земљи и плодовима (161-162); Пребројавање мушких глава (163-164); Коњ - самоубица (164-166); Поделе (166-168); Уметност казивања (168-170); Слово о Стојану Трећакову (170-171); О старости и о бојама (171-173); Тинова скривена банкнота (173-175); Непоновљива судбина (175-178); Слободан Марковић, са дечјим осмехом на лицу (178-179); Дамјанов зеленко Љубише Јоцића (180-181); Књижевна самосвест (182-183); Поезија је победила (184-186); Бранко В. Радичевић (186-188); Свет који штрчи (188-190); Светозар Бркић, заувек међу нама (190-192); Унцутарије Данице Вујков (192-194); Перфекционизам Петра Ћурчића (194-196); Стеријански дух у текстовима Ивана Клајна (196-198); Мала војска Милана Тркуље (198-200); Разуларена мода (200-202); Анкица и Милан (202-204); Мирјана Шипош (204-206); Мудраци и птице ругалице Илије Босиља (206-208); Радован Самарџић златоусти (208-210); Ироничан дух Милана Живановића (211-212); Вида Јоцић - мученица из Аушвица (213-214); Јован Бикицки или ведрина и доброта (215-216); Јован Солдатовић или стварање света (216-218); Бранко Миљковић, неукротивост блиставог ума (219-224); Радмила Поповић, једна предратна прича (224-225); Момир Војводић, симфонија кованица (226-227); Васко Попа, узроци и последице (227-230); Још један запис о Васку Попи (231-235); Ирена Грицкат, најумнија Београђанка (235-237); Мирјана Могин, или прикључење цртачкој елити (237-239); Миомира Благојевић, или строго контролисане емоције (239-241); Јоргован и дечак, из сна (242-243); Рани Булатовић, давне педесете (244-246); Глас Драге Јонаш, мелем за душу (247-248); Милић од Мачве, наш Салвадор Дали (249-250); Станко Кораћ истопио се у избеглиштву (251-253); Хусеину Тахмишчићу уместо писма (253-255); Деца, језички иноватори (255-257); Арсен Диклић - Дика (257-259); Милорад Грујић, писац и издавач (259-261); Гордана Ћирјанић и њена друга домовина, љубав (262-264); Гордан Михић, жива телевизијска класика (264-265); Живојин Павловић, двоструки стваралачки опус (266-267); Књижевна заморчад (268-269); Јасна Ч. Вуковић или нова осећајност (270-271); У потрази за књигом "Лети небом Стефан Црњанин" (272-274); Паљо Бохуш, лекар и песник (274-276); Речи и боје Невене Витошевић (276-278); Драгица Перваз, или пут од периферијске набојаре до универзитетске катедре (278-280); Трамвајски гроф Драгана Лукића (280-281); Од вредности нуде само новац и нацију, упозорава нас Весна Егерић (282-283); Вечити Жива Жежин Будимира Војиновића (283-285); Струшке вечери поезије 1963 (286-291); Ђакомо Скоти или опирање времену (291-292); Два новосадска писца, два успешна привредника (293-295); Српски Милетић, неуспела књижевна турнеја, вермут с лимуном (295-297); Владислава Гордић или стваралачка експанзија (297-299); Како сам и зашто написала песме: "Илија Босиљ говори пред историјом" и "Царство боја" (299-301); Једанаест књига Илије Марковића - милион и шесто хиљада примерака (301-303); Вјера Вукшич Витошевић и смисао за пожртвовање (303-305); Љиљана Дугалић између детињства и библијског света (305-307); Да је поживео Љубиша Илијћ-Сова био би најтраженији илустратор и карикатуриста (307-309); Илија Босиљ - колико читача, толико тумача (309-311); Аранка Мојак или похвала лепоти (312-314); "Виц о Лали" тајног дисидента (314-316); О чему будући биографи Желимира Жилника морају да воде рачуна (316-318); Зашто само Срби и Румуни једу и пију после смрти? (318-320); Били смо сустанари у заједничком стану (320-323); Владимир Стојшин из вршачке перспективе (323-325); Вујадин Бошков, заборављени путописац из ране младости (325-327); У атељеу Миће Михајловића на Тврђави (328-329); Никада није био вашарски песник (330-331); Портрети за своју душу (332-334); Ина Јун Брода (334-336); Вршачка кошава и сликарство Босиљке Шипке (336-338); Вера Замуровић, вечито дете, најзад сликар (338-340); Да ли је постојао бечејски договор? (340-342); Милован Данојлић се не стиди свог сељачког порекла (343-344); Душа Смиљане Хаџић (345-347); Једно писмо Гордане Тодоровић (347-348); Још један сликар - песник равнице: Золтан Мохачи (349-350); Мајстор Александар Секулић (351-352); Мајстор Александар Секулић (351-352); Добрица Ерић или свет у сунцокрету (353-354); Због песама о Титу била сам позвана на саслушање (355-358); Шта је за мене значила препорука Добрице Ћосића (358-360); Петар Мојак, ветрењача и плава боја (361-362); Једна турнеја по Словенији (363-366); Писмо Сањи Трифуновић или пут у нигдину (367-369); Десанкини картони (369-371); Иван В. Лалић из другог угла (371-373); Гордана Косановић у мојим успоменама (374-376); Слике Јана Хусарика у Новом Саду (376-378); Полувековна "Лумина" из мог угла гледања (378-381); Један други Стеван Шалајић (381-383); Драмски песник Звездана Шарић (383-385); Јован Христић или: озбиљност, мера, мудра узвишеност (385-387); Дара Секулић - јача и од поезије и од мржње (387-389); Оснивају се клубови пријатеља Вршца (390-391); Бранко Плеша иде пешке Булеваром ослобођења (392-393); Добре вибрације Олге Лучић Новковић (394-396); Светислав Рушкуц - најдоследнији радиодрамски стваралац (396-398); Мирјана Малуцков или учење толеранцији (398-400); Миливоје Марковић био је тих и скроман (400-402); Дору Босиок и Америка (402-404); Зоран Петровић је поклањао и шаком и капом (404-406); Староградске хронике Лазара Бојановића (407-408); Борис Ковач, инструменталиста и композитор (409-411); Богољуб Крајнов Браша - вечити позоришни занесењак (411-413); Двоструко радијско дете Јованка Степановић (413-415); Ђорђе Балашевић или ламент над Новим Садом (415-417); Адам Докљан и уздинска школа наивног сликарства (417-419); Раскошан таленат и доброта Милице Кљајић-Радаковић (419-421); Трезор за лечење носталгије или Саша Вегри (422-424); Господство Јелице Бјели (424-426); Уместо поговора (427-429).
ISBN 86-363-0543-8 (брош.)
Напомене Слика аутора и белешка о аутору на пресавитку корица.
Предметне одреднице Петровић, Бошко, 1915-2001
Црњански, Милош, 1893-1977
Флора, Раду, 1922-1989
Моравек, Јелисавета, -
Бећковић, Матија, 1939-
Тодоровић, Гордана, -
Марков, Младен, 1934-
Поповић, Мића, 1923-1996
Фехер, Ференц, 1928-1989
Тишма, Александар, 1924-2003
Јањушевић, Гојко, 1936-2000
Симовић, Љубомир, 1935-
Павловић, Миодраг, 1928-
Антић, Мирослав, 1932-1986
Јеврић, Даринка, 1947-2007
Гикић, Радмила, -
Ивановић, Иван, 1936-
Попа, Васко, 1922-1991
Лесковац, Младен, 1904-1990
Ач, Карољ, 1928-
Старовић, Врбислава, -
Ненадић, Милан, 1947-
Црнобори, Марија, 1918-
Андрић, Иво, 1892-1975
Аћин, Јовица, 1946-
Цветковић, Томислав, 1933-
Путник, Јован, 1914-1983
Токин, Милан, 1909-1962
Ач, Јожеф, 1914-1990
Парун, Весна, 1922-
Симин, Магда, 1922-2004
Вуковић, Матија, 1925-
Радовић, Душан, 1922-1984
Раичковић, Стеван, 1928-
Колунџија, Драган, 1938-
Лалић, Михаило, 1914-1992
Максимовић, Душан, -
Десница, Владан, 1905-1967
Бањац, Мира, 1929-
Петровић, Растко, 1899-1949
Ћопић, Бранко, 1915-1984
Трећаков, Стојан, 1932-2002
Ујевић, Тин, 1891-1955
Стојадиновић, Милица Српкиња, 1830-1878
Марковић, Слободан Ж., 1928-
Јоцић, Љубиша, 1910-1978
Радичевић, Бранко В., 1925-
Бркић, Светозар, 1916-1993
Вујков, Даница, 1948-
Ћурчић, Петар, 1938-
Клајн, Иван, 1937-
Тркуљ