Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Danilo Kiš, život, delo i brevijar
Viktorija Radič (autor)

Marko Čudić (prevod)

Izdavač: LIR BG:Forum pisaca

Svojim konceptom, otvorenošću, osnovnim stavovima, monografija Viktorije Radič se razlikuje od današnje biografske prakse. Ova obimna knjiga rezultat je temeljnih proučavanja djela Danila Kiša, dokumenata iz njegovog života, kulturnog i književnog konteksta u kojem je djelovao.

2005; Broširani povez; latinica; 24 cm; 453 str.; 86-83463-18-4

Pustoš
Danilo Kiš, život, delo i brevijar, Viktorija Radič
Sredinom prošlog leta objavljena je izvrsna, dobro dokumentovana monografija o životu i delu Danila Kiša. Izdavač mali (Forum pisaca), autor Viktorija Radič, mađarski teoretičar književnosti i esejista, ne živi ovde i ne sedi po književnim kafanama, knjiga nije imala ni deseti deo odjeka kao jedna druga o Kišu, objavljena nekako u isto vreme, ali mrzilačka, antisemitska, sa snažnom potporom kritičara-urednika okupljenih u izdavačkoj kući Narodna knjiga. Ovih dana, u jednom novinskom intervjuu Viktorija Radič je govorila o radu na ovoj knjizi i uzgred rekla kako bi njena knjiga bila bolja i sažetija da je imala dobroj urednika i redaktora.

U razvijenim kulturama urednici i lektori sa velikim ovlašćenjima i stvaralačkim doprinosom se podrazumevaju. Hemingvej, Fokner i Ficdžerald su imali ovu vrstu pomoći i podrške, a u jednoj nedavno objavljenoj biografiji Semjula Beketa otkriveno je da je ovaj nepristupačan i strog pisac imao svog dragocenog urednika, gospođu Babaru Brej sa Trećeg programa Bi-Bi-Sija. U onoj staroj Jugoslaviji i naša izdavačka delatnost imala je značajne urednike. Bilo pa se zaboravilo. Sada, u poslednjih dvadesetak godina, suštinska uloga urednika redaktora se izgubila. Mnoge domaće knjige izlaze bez ozbiljnije redakture, pa i korekture. Ako izdvojimo Klio, Paideju i Geopoetiku, uz neke manje izdavačke kuće van Beograda, gotovo da smo iscrpli pozitivne primere. Kao da se zaboravilo da je i Ivo Andrić imao svog pažljivog lektora, gospođu Veru Stojić.

Vesna Trijić
04.08.05
Danilo KIš
Danilo Kiš, život, delo i brevijar, Viktorija Radič
> > Metropolis

U godini kada se navršava 70 godina od rodjenja Danila Kiša, objavljeno je više knjiga i novinskih napisa koji se bave njegovim životom, delom i poetikom. Kako to kod nas već biva, malo je njih iza kojih se krije zaista temeljan istraživački rad i ozbiljan pristup piscu o kome nije lako, ali nije ni nemoguće, reći nešto novo ili pimeniti neki novi pristup i sagledati ga iz novog ugla. Knjiga Viktorije Radič, naslovljena jednostavno Danilo Kiš, život, delo i brevijar možda nema velike pretenzije da čitaocu otkrije nešto zaista novo, ali sasvim sigurno ispunjava onaj prvi preduslov profesije, a to je da temi pristupi ozbiljno, istraživački istrajno i teorijski potkovano.
Viktorija Radič, rodjena Somborka, studije je završila na Katedri za madjarski jezik u Novom Sadu, na Filološkom fakultetu u Beogradu je radila kao lektor gde je istrajno sakupljala gradju za svoju buduću knjigu o Kišu. Danas živi u Budimpešti, pasionirano prevodi srpske pisce istovremeno pišući eseje , oglede i studije o srpskoj književnosti.
Ova esejizirana monografija o Danilu Kišu, bogato dokumentovana i opremljena brojnim fotografijama i bibliografskim beleškama, koju je objavio Forum pisaca, jedna je od najkompletnijih knjiga o Kišu. Ona, kako i piše u podnaslovu, nema velike književno-teorijske pretenzije, već želi da iz svih uglova osvetili i nas na piščev život i delo. Podnaslov "brevijar", ovde više ima funkciju podsećanja na nemogućnost da se u jednoj knjizi, ma kako obimna ona bila, odista sabije sve ono što nečiji život i delo sadrže, nego što se nipodaštava impozantni obim ove monografije iz koje je malo toga zaista bitnog i izostalo. Možda bi ipak ova knjiga bila samo još jedna u nizu, da je ne karakteriše osobeni pristup tematici. Autorka u pokuŠaju da ne razdvaja sve ono što u celini čini jedan stvaralački život, odlučuje se za neobičnu kompoziciju knjige. U njoj organsku celinu čine leva i desna stranica gde su sa leve strane pod skupnim nazivom fragmenti, ispisivani citati preuzeti bilo iz Kišovog dela, iz njegovih intervjua, novinskih kolumni, bilo iz pisama, kritika i komentara piščevih prijatelja, savremenika, pisaca, kritičara i teoretičara. Sa desne strane, kao reka teče esejizirana biografija Kiša, koju autorka umešno i pažljivo provodi kroz sve mene Kišovog života i dela koji će se pred čitaocem odvijati ne nužno hronološki, ali zato izuzetno pregledno, pažljivo i odmereno u odabiru šta valja reći i ne propustiti, na koji način sažeti gradju, a gde dodati sopstveni stav i komentar.
I da ne bude zabune, ova knjiga je nesumnjivo afiramtivane provenijencije, nastala kao plod poštovanja i divljenja spram velikog pisca. Ali ona takodje imponuje i ravnotežom objektivnih činjenica i subjektivnosti, naučnog pristupa i zanimljivošću gotovo pripovednog štiva koje osvaja i poznavaoce i laike. A da li će naša kultura smognuti snage da u nekom budućem vremenu argumentovano i ozbiljno preispita delo Danila Kiša, kao i potonje uticaje i njegov status u domaćoj književnosti, o tome će verovatno odlučivati neke buduće generacije koje će biti u stanju da sa veće distance i sa manje emocija pristupe ovom problemu, ako on uopšte i postoji.

Jasmina Vrbavac

Pisac kao nadahnuće
Viktorija Radič
Kiša treba da čuvamo i kao čoveka, ne samo kao izvrsnog pisca. – Danas su za mene neke njegove savršene priče: on

Danilo Kiš je bio drugačiji, bez verske ili etničke ukorenjenosti, bez uže i šire familije, boem koji je pevao ciganske romanse, autonomni pisac-apatrid svestan svoje uznemirujuće različitosti. Ovo su samo neke ocene, ukradene iz konteksta, a nalaze se na stranicama obimne, nadahnuto i emotivno napisane monografije „Danilo Kiš” Viktorije Radič, u kojoj je dokumentovano oslikan životni i stvaralački put ovog pisca. Knjigu je objavila beogradska izdavačka kuća „Forum pisaca”, a sa mađarskog ju je preveo Marko Čudić.

Viktorija Radič je završila studije na Katedri za mađarski jezik i književnost u Novom Sadu. Četiri godine radila je kao lektor za mađarski jezik na Katedri za hungarologiju Filološkog fakulteta u Beogradu. Živi u Budimpešti i radi kao samostalni umetnik. U mađarskoj književnoj periodici objavljuje priče, eseje, prikaze i kritike. Prevodi savremenu srpsku prozu i piše eseje, oglede i studije o našoj književnosti.

Čime Vas je Kiš očarao? Delom ili ličnošću?

– Nažalost, lično ga nisam poznavala, ali prvi podsticaj je došao, ipak, od njegove ličnosti. Bolje rečeno njegov intelektualni karakter, koji sam upoznala iz njegovih pisanih reči, podstakao me je da se udubim u dela. Posle te faze „upoznavanja”, Kišovo stvaralaštvo, prvenstveno priče, dale su mi nadahnuće i polet za dalje istraživanje. A danas su za mene neke njegove savršene priče: on.

Knjiga je komponovana tako da brevijar, sačinjen od fotografija, odlomaka iz intervjua sa Kišom, iz književnih studija i kritika koje se bave njegovim delom, kao i iz dela samog pisca i sećanja njegovih prijatelja, u potpunosti uporedo prati Vaš tekst. Kako ova dva dela knjige korespondiraju i koja je funkcija tih fragmenata?

– Htela sam da napišem jednu „mobilnu” knjigu, koja se može listati napred-nazad, da se oko i pamet kreću tamo-amo. Funkcija te kompozicije jeste da se stvori interferencija, vibracija između mog teksta i ostalih fragmenata i slika. Pored toga htela sam da iz njegovih intervjua i raznih efemernih tekstova sakupim „zlatna zrna” koja se skrivaju u njima, i da to „prokrijumčarim”, „da iznesem van domašaja mraka i zaborava”, da napravim „materijalni herbarijum”.

Takođe, smatrala sam važnim da sakupim najvažnije detalje iz sećanja Kišovih prijatelja, jer je njegova ličnost i ljudskost nama skoro isto toliko važna, kao njegove pisane reči. Kiša treba da čuvamo i kao čoveka, ne samo kao izvrsnog pisca. A odlomci iz književnih studija su tamo da bi korigovali ili dopunili moje mišljenje, i ukazali na moguće drugačije prilaze.

Zašto ste izjavili da biste voleli da još jednom napišete ovu knjigu?

– Mađarski izdavač me je, iz čisto praktičnih razloga, požurivao da završim rukopis, pa sam morala ćutke da pređem preko važnih pitanja i detalja. Pored toga, zbog nedostatka para, nisam imala ni urednika, ni lektora, koji bi mi dali savete i upozorili na nužne korekcije. A tokom rada na knjizi upoznala sam se sa ljudima, čija sećanja bih volela da ugradim u jedno eventualno novo izdanje, i čije bih mišljenje, savete rado poslušala. Sad, kad dobro poznajem njegovo delo, sad bi trebalo ponovo početi! Imam osećaj da sam završila pripremu za jednu još ozbiljniju i opširniju, detaljniju monografiju koju, nažalost, nemam prilike da napišem, i izgleda da nikad neću moći da napišem.

Kakva je reakcija mađarskih čitalaca na ovu knjigu i koliko oni poznaju Kišovo stvaralaštvo?

– Mađarsko izdanje monografije dobilo je četiri, pet dobrih kritika, ali je knjiga izdata u malo primeraka, uopšte nije imala marketing, pa nije došla do publike. Nažalost, Kišova dela na mađarskom jeziku danas se uopšte ne mogu naći u knjižarama, ni u antikvarnicama, pa moram reći da ga ne poznaju u Mađarskoj. Neki prominentni intelektualci znaju njegovo ime, ali on se ne čita, a njegovo stvaralaštvo poznaju samo malobrojni stručnjaci.

Da li ste pratili vaskrslu polemiku o Kišu, pokrenutu knjigom Nebojše Vasovića „Lažni car Šćepan Kiš”, i kakav je Vaš stav o tome?

– Knjigu sam počela da čitam, a posle sam izostavljala stranice, jer je ta knjiga prljava i zla, i mene skoro telesno boli da dodirujem tu hartiju iz koje sija mržnja, oholost, ogromna uvređenost i paranoja autora. Nažalost nisam imala prilike da pratim celu polemiku, ali sam se radovala da je Teofil Pančić, kao i uvek vrlo pošteno i pametno, bez okolišanja, potvrdio ono što i ja mislim. Vasovićeva knjiga je lažan kritički osvrt. U stvari je denuncijacija i ogovaranje ne na kafanskom nivou, nego na nivou najmračnije provincijske krčme.

Koja će dela srpskih pisaca upoznati čital