Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор Стојадиновић, Драгољуб
Наслов Значења и тумачења : један поглед на дело Николе Милошевића
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2008
Издавање и производња Београд : Чигоја штампа, 2008 (Београд : Чигоја штампа)
Физички опис 207 стр. ; 21 cm
Остали аутори Милошевић, Никола
ISBN 978-86-7558-594-7 (брош.)
Напомене Тираж 300

Nikola Milošević (Sarajevo, 17. april 1929 — Beograd, 24. januar 2007) bio je srpski filozof, teoretičar književnosti, pisac i političar, akademik SANU, lider Srpske liberalne stranke.


Sadržaj
1 Život i delo
2 Teorijski doprinos
3 Nagrada „Nikola Milošević“
4 Reference
5 Literatura
6 Spoljašnje veze
Život i delo
Nikola Milošević je rođen u Sarajevu 1929. godine, gimnaziju je završio u Beogradu, gde je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu. Na istom fakultetu je magistrirao i doktorirao. Bio je redovni profesor Teorije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu od 1969. godine do penzionisanja. Za redovnog člana SANU izabran je 1994. godine.

Posebno se angažovao 1968. na studentskim demonstracijama. Zapamćen je po svojim svakodnevnim, ironičnim i duhovitim komentarima uvodnih članaka lista „Politika“.

Bio je jedan od intelektualaca koji su obnovili rad Demokratske stranke, lider Srpske liberalne stranke, oštri kritičar režima Slobodana Miloševića, a od 2003. godine bio je narodni poslanik u Skupštini Srbije. Preminuo je u Beogradu 24. januara 2007. godine posle duge i teške bolesti u 78. godini života.

U svom plodnom radu bavio se filozofijom, književnim radom, publicistikom i književnom kritikom. Bio je predsednik Zadužbine „Miloš Crnjanski“. Autor je više knjiga, književno istorijskih i književno teorijskih studija, kao i velikog broja eseja, predgovora, recenzija i književnih kritika. Učestvovao je u mnogim književnim i političkim javnim tribinama. Napisao je preko dvadeset knjiga filozofske i književno-teorijske tematike, nekoliko knjiga političke tematike i tri romana. U svom književno-teorijskom radu pretežno se bavio hermeneutičkom analizom dela koja se široko smatraju vrhuncem zapadne književnosti (Alber Kami, Migel de Servantes, Dostojevski itd). Bio je jedan od prvih mislilaca koji je u srpskoj sredini analizirao dela ruske religiozne filozofije (posebno Berđajeva). Takođe se bavio problemima filozofske antropologije, filozofije religije, odnosa između književnosti i filozofije kao i odnosa između ideologije i filozofije (posebno je razmatrao različita pitanja marksističkih ideologija i filozofije). Svoj osobeni pristup književnim delima i filozofskim problemima razvio je još u svojoj prvoj objavljenoj knjizi, Antropološki eseji iz 1964. godine. Od studentskih dana Milošević se bavio filozofskim problemima u književnim delima. Nakon završenih studija predavao je na Odseku za književnost Filozofskog fakulteta (docnijem Filološkom fakultetu). Tu je predavao kurseve iz oblasti teorije književnosti, specijalističke kurseve o Dostojevskom i antičkoj poetici. Važio je za dobrog predavača cenjenog među svojim studentima. O njemu kao predavaču posebno je povoljno pisao njegov student Milo Lompar. Milošević je rado držao i javna predavanja o različitim filozofskim temama. Tokom 80-ih godina 20. veka bio je jedan od najaktivnijih predavača na javnim predanjima (po broju predavanja ispred njega su bili Branko Pavlović i Vladeta Jerotić).

Tumačeći različita književna dela razvio je specifični metod književne hermeneutike gde je nastojao, pronalazeći nedoslednosti u filozofskim i književnim delima (u filozofskim delima te protivurečnosti se, po Miloševićevoj mišljenju, sastoje u logičkoj nedoslednosti dok se u književnim delima sastoje u neubedljivoj psihološkoj motivaciji likova), da otkrije i protumači psihološku ili ideološku motivisanost tvorca određenog dela.[1][2]

Teorijski doprinos
Psihologija znanja i filozofska antropologija bile su predmet naučno-filozofskog rada Nikole Miloševića, pretočenog u dvadesetak knjiga, počev od dela "Ogledi iz antropologije" ("Antropološki eseji") za koje je dobio NOLIT-ovu nagradu 1964. godine, pa do knjige "Istina i iluzija" (2001). Ostajući dosledan svom putu istine i poštenja, odbio je svojevremeno da primi Nagradu "Isidora Sekulić" i Oktobarsku nagradu grada Beograda. Rodonačelnik je filozofije diferencije, odnosno učenja koje se može sažeti na sledeći način: Sve ono što spoznajemo uvek je diferencirano, ali nikada na isti način i u istoj meri. Kroz ovakvu diferenciranu optiku valja sagledavati i odnos psiholoških i socijalnih činilaca, problem slobode volje i slobode izbora. Ukazao je i u svojim delima dokazao da uvek bira neka određena ličnost, sa određenim duševnim sklopom, te da tu ličnost opredeljuje psihološki činilac koji (unapred) određuje za koju će se mogućnost ličnost opredeliti ("Ideja slobodnog izbora podrazumeva da je podjednako moguće i ono što se dogodilo i ono što se nije dogodilo, a tako ne može biti" - Istina i iluzija; Skica za moj pogled na svet). Psihološka struktura jedne ličnosti je određena, determinisana, za razliku od "ljudske prirode", neodređenog termina dobijenog neosnovanom hipergeneralizacijom.

Pokušao je Nikola Milošević da zasnuje i jednu novu disciplinu - psihologiju znanja, koja bi se bavila odnosima između duhovnih tvorevina i psihičkih činilaca, kroz sagledavanje čitave lepeze "različitih odnosa zavisnosti između teorijske i i umetničke stvarnosti s jedne strane, i psihološke ravni s druge strane". Zaključio je da svaka usmerenost pretpostavlja neki ugao gledanja, a samim tim i neki ugao deformacije, tako da se nužno javlja jednostranost, na koju opet deluju različiti psihološki činioci koji obitavaju u duševnom sklopu svih stvaralaca. Psihologija znanja pretpostavlja imanentnu analizu, koja podrazumeva traganje za protivrečnostima u sklopu neke teorijske tvorevine, ali ne ostaje zarobljena u njenim okvirima.

Najpoznatije su mu knjige:

Antropološki eseji,
Roman Miloša Crnjanskog,
Negativan junak,
Ideologija, psihologija i stvaralaštvo,
Andrić i Krleža kao antipodi,
Zidanica na pesku,
Šta Lukač duguje Ničeu,
Filozofija strukturalizma,
Dostojevski kao mislilac,
Marksizam i jezuitizam,
Psihologija znanja,
Antinomija marksističkih ideologija,
Pravoslavlje i demokratija
Carstvo Božije na zemlji. Filozofija diferencije
Ima li istorija smisla
Filozofija i psihologija
Nit Miholjskog leta
Kutija od orahovog drveta
Senke minulih ljubavi
Profesor Milošević je svoju ličnu biblioteku sa više hiljada knjiga zaveštao Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njegova supruga i sin predali su knjige, prepisku, beleške i ostalu Nikolinu zaostavštinu ovom fakultetu, na kojem je tako formiran Legat profesora Miloševića.

Nagrada „Nikola Milošević“
Dodeljuje se za dostignuća u oblasti teorije književnosti i umetnosti. Nagrada postoji od 2002. godine a 2007. je dobila ime po Nikoli Miloševiću. Dobitnica nagrade za 2014. istovremena i prva žena je Jasmina Ahmetagić,[3] a za 2016. dobitnica je Jelena Pilipović.[4] Dobitnik za 2018. godinu je Jovan Babić za delo „Ogledi o odbrani”,[5] a za 2019. godinu Nenad Nikolić za delo „Identitet srpske književnosti Priča o književnoistorijskoj ideji”.[6] Dobitnik za 2020. godinu je Novica Milić za knjigu „Politička naratologija - ogled o demokratiji” u izdanju „Akademske knjige” iz Novog Sada.[7][8]

Reference
Radenović, Dragan. „Disident neodustajni”. galaksijanova.rs. Pristupljeno 24. 1. 2020.
Milošević, Nikola. „Ptice Nikole Miloševića”. riznicasrpska.net. Pristupljeno 24. 1. 2020.
Istine i laži u pripovedanju („Večernje novosti“, 15. februar 2015)
Jeleni Pilipović uručena nagrada „Nikola Milošević” („Politika”, 9. februar 2017)
Jovanu Babiću nagrada „Nikola Milošević" („Politika”, 29. januar 2019)
Nenadu Nikoliću uručena nagrada „Nikola Milošević” („Politika”, 12. februar 2020)
„MILIĆU "NIKOLA MILOŠEVIĆ": Nagrada za najbolju teorijsku knjigu”. Večernje novosti. 29. 1. 2021. Pristupljeno 29. 1. 2021.
„Novici Miliću nagrada „Nikola Milošević"”. Politka. 28. 1. 2021. Pristupljeno 2. 2. 2021.
Literatura
I. Marić, Filozofska delta, Beograd 2009.
M. Lompar, Negde na granici filozofije i literature, Beograd 2008.
Реч о аутору: стр. 205-206.
Предметне одреднице Милошевић, Никола, 1929-2007
УДК 821.163.41.09 Милошевић Н.
COBISS.SR-ID 149897740