Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Вулф, Вирџинија, 1882-1941 = Woolf, Virginia, 1882-1941
Наслов Есеји : избор / Вирџинија Вулф ; [превела са енглеског Милица Михајловић]
Јединствени наслов ǂThe ǂcommon reader. српски језик
Врста грађе есеј ; одрасли, опште (лепа књижевност)
Језик српски
Година 1956
Издавање и производња Београд : Нолит, 1956 (Београд : Београдски графички завод)
Физички опис 309 стр. ; 17 cm
Други аутори - особа Mihajlović, Milica
Збирка Мала књига ; 36
ISBN (Брош.)
Напомене Превод дела: The common reader / Virginia Woolf
Стр. 295-[307]: О Вирџинији Вулф и њеним есејима / Милица Б. Михајловић.
Предметне одреднице Woolf, Virginia, 1882-1941

Rođena u privilegovanoj porodici 25. januara 1882. godine, Virdžinija Vulf (1882 – 1941) odrasla je u privilegovanoj porodici uticajnih intelektualaca. Tokom studija na Ženskom odeljenju Kraljevskog koledža u Londonu zbližila se sa članovima Blumsberi grupe intelektualaca i umetnika, i među njima je upoznala svog supruga Leonarda Vulfa. Par je osnovao 1917. godine izdavačku kuću Hogart pres u okviru koje su objavljivaloi dela Sigmunda Frojda, Ketrin Mensfild i T. S. Eliota, kao i svoja.

Prvi roman Izlet na pučinu objavila je 1915. godine, potom roman Noć i dan (1919), i zbirku pripovedaka Ponedeljak i utorak (1921). Tek romanom Jakobova soba (1922) njen književni izraz nagoveštava udaljavanje od tradicionalne romaneskne forme. Njen četvrti roman, Gospođa Dalovej (1925) kritika je dočekala sa oduševljenjem; hipnotička priča u kojoj se prepliću unutrašnji monolozi otvorila je pitanja feminizma, mentalne bolesti i homoseksualnosti. Roman Ka svetioniku (1928) doživeo je novi uspeh kod kritike zbog tehnike toka svesti. Iste godine pojavljuje se i roman Orlando, koji joj je doneo novi talas popularnosti. Romanom Talasi (1931), koji bi se pre mogao nazvati poemom u prozi, Vulf je na izvanredan način pomerila granice narativa. Do kraja života je objavila još dva romana Godine (1937) i Između činova (1941), a zapaženi su bili i njeni eseji sabrani u zbirci Obični čitalac.

Izrazito osetljiva, sklona depresiji i nervnom rastrojstvu, Virdžinija Vulf je celog života patila od nervnih kriza. Bila je svesna svoje bolesti, koja je kulminirala samoubistvom 1941. godine kada se utopila u reci.