Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Поповић Радовић, Мирјана, 1939-2021 = Popović Radović, Mirjana, 1939-2021
Наслов Књижевна радионица изгнанства Милоша Црњанског : 1940-1965. / Мирјана Поповић-Радовић
Врста грађе књига
URL медијског објекта одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 2003
Издање Ново изд.
Издавање и производња Нови Сад : Прометеј, 2003 (Нови Сад : Прометеј)
Физички опис 225 стр. : илустр. ; 22 x 22 cm
ISBN 86-7639-747-3 (брош.)
Напомене Слике М. Црњанског
Тираж 500
Хронологија: стр. 223-225
Напомене и објашњења у белешкама уз текст
Библиографија првих издања дела Милоша Црњанског - књиге: стр. [226-227].
Предметне одреднице Crnjanski, Miloš, 1893-1977 -- Izgnanstvo -- 1940-1965
Crnjanski, Miloš, 1893-1977 -- Tehnika književnog rada
Crnjanski, Miloš, 1893-1977 -- "Roman o Londonu"
УДК 821.163.41.09 Crnjanski M.
82.08
Na neuobičajen, nežan i novi način, Mirjana Popović Radović otvara tajne sveske godina koje je Crnjanski proveo u Londonu. Autorka rekonstruiše fotografije, vivisecira snove, proučava beline između redova i u objavljenim delima jednog od naših najvećih pisaca, ali i na neobjavljenim stranicama ili na ceduljama koje su sačuvali sudbina, slučaj komedijant ili sam Crnjanski. Obimna i inspirativna građa kojom se autorka bavi, strukturisana je u pet odeljaka, u kojima rekonstruše prostore i mesta književne radionice Crnjanskog u Londonu, vreme njegovih spisateljskih i suštinskih metamorfoza, kao i njegove epistole iz inostranstva, fotografije kao ključeve sećanja, započete i nedovršene rukopise, govor autentičnosti samog Crnjanskog i njegove sudbine.

Tokom 25 godina dugog izgnanstva u Londonu, Crnjanskom se njegov maternji jezik preobratio u unutarnji zvuk sopstvenog zavičaja. To je bio razlog da je njegova književna radionica u izgnanstvu postajala i svedočanstvo o egzistenciji samog stvaraoca, ali i o mogućnostima prerušavanja autentičnih izraza u jeziku i pismu...

Život i priča
Mirjana Popović Radović: "Književna radionica izgnanstva Miloša Crnjanskog"
Ponovljeno izdanje jedne knjige u kratkom roku svakako svedoči o zanimanju koje je knjiga pobudila. To je nesumnjivo slučaj sa knjigom Mirjane Popović-Radović o Milošu Crnjanskom. Crnjanski je jedan od naših najvećih romansijera, čije delo već decenijama zaokuplja pažnju i čitalaca i književne kritike, a knjiga kao što je ova omogućuje nam da steknemo sveobuhvatan uvid u sam stvaralački proces, u rad na književnom delu.
Autorka se bavi, kao što naslov najavljuje, godinama izgnanstva Miloša Crnjanskog, koje je trajalo četvrt veka, od 1940. do 1965, kada se Odisej konačno vratio u svoju Itaku. Ovaj, najteži period u njegovom životu, osvetljen je minuciozno, uz korišćenje najraznovrsnijih materijala: odlomaka tekstova, novinskih isečaka, fotografija, pisama, zabeležaka, cedulja i dokumenata, rukopisnih dela... Koristeći ovako raznovrsne materijale autorka rekonstruiše život Crnjanskog u egzilu, ali samo da bi na osnovu toga protumačila pre svega njegov Roman o Londonu, koji je, kao što se iz brojnih podataka u ovoj knjizi vidi, u velikoj meri autobiografski. On je, kako autorka u predgovoru kaže, „prvi pravi roman o gradu u našoj književnosti. Grad nije panorama drugih zbivanja, već glavni akter svih događaja i doživljaja stvarnosti, u isti mah...”
Literatura pisana u ezgilu je veoma specifična i isto tako veoma složena. Mnogi pisci su, poput Crnjanskog, krenuli neizvesnim putevima izgnanstva posle velikih lomova u svojim zemljama, posebno posle Drugog svetskog rata, kada je zapadna Evropa bila preplavljena takozvanim raseljenim licima, izgnanicima koji su napustili svoju zemlju, svoje korene, i pokušali da negde drugde pronađu svoje „srećne prostore”, svoj plavi krug sa zvezdom. Kada je 1929. objavio prvu knjigu Seoba, Crnjanski nije mogao ni da pomisli da će i njegova sudbina biti kao sudbina njegovih Isakoviča, koji su napustili svoju zemlju nadajući se brzom povratku, da bi postepeno ta nada sve više slabila i konačno se ugasila.
Kako pokazuje ova knjiga, život Crnjanskog u Londonu bio je sličan mnogim izgnaničkim sudbinama. Trpeo je nemaštinu, poniženja, otuđio se i od svih, živeći sa ženom samotnim životom, radeći degradirajuće poslove, što je, kako autorka pokazuje, sve našlo svoje mesto u Romanu o Londonu. Pisanje je za pisca postalo pisanje o sebi, svojoj sudbini, gorčini izgnaničkog života. Svoje izgnanstvo je pripisao svom fiktivnom junaku, ruskom knezu Rjepninu, beguncu pred naletom revolucije u svojoj zemlji, koji se oseća kao čovek bez korena i bez budućnosti. Transformišući sopstvenu sudbinu u sudbinu fiktivnog junaka, Crnjanski je univerzalizuje, sopstvenu sudbinu pretvara u takozvanu „internacionalnu temu”.
Zasluga je autorke što je pronašla sve koordinate piščevog izgnanstva, lokacije, ličnosti, okolnosti, situacije vezane za njegov dugogodišnji boravak u Londonu, a još je veća njena zasluga što je otkrila tajne njegove književne radionice, odnosno, pokazala kako je sirov životni materijal pretočen u vrhunsko umetničko delo, istovremeno duboko autobiografsku ali i univerzalnu prozu, u seobe Crnjanskog ali i mnogih izgnanika u svim vremenima. Romansijerova patnja i gorčina pretvorene su u Romanu u Londonu u umetnički trijumf, u možda najevropskiji roman sprske književnosti.

LJubica Popović – Bjelica

27.12.03 Politika
Japanski vrt ledi Pedžet
Mirjana Popović Radović: "Književna radionica izgnanstva Miloša Crnjanskog"
U nedavno završenoj anketi časopisa "Književni magazin" istaknuti književni kritičari i pisci za "našu knjigu veka" izabrali su roman "Seobe" Miloša Crnjanskog. Započeto u izgnanstvu, ovo delo sažima u sebi vrhunce piščevog talenta, ali i svu tugu stvarnog života koji je živeo. U izdanju "Prometeja" iz Novog Sada, takođe nedavno, objavljena je knjiga Mirjane Popović-Radović "Književna radionica izgnanstva Miloša Crnjanskog" u kojoj autorka rekonstruiše literarno delo velikog pisca na osnovu životnih artefakata. Iz ove izuzetno zanimljive knjige donosimo nekoliko odlomaka, vezanih uglavnom za naš roman veka – "Seobe" Miloša Crnjanskog.

... Svi smo mi vremenom naučili da pišemo,
samo je Crnjanski pisac po rođenju.
Ivo Andrić

U stanu kočijaša – po rečima Crnjanskog, u japanskom vrtu Lili Pedžet, znamenite engleske Ledi, koja je bila bolničarka u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata (i po njoj jedna ulica u Beogradu nosi ime), slučaj je hteo da je Crnjanski pisao svoju drugu knjigu "Seoba". Naime, na početku njihovog izgnanstva u Londonu, kada su se Vida i Miloš Crnjanski našli bez krova nad glavom i bez prihoda, ledi Pedžet, tada predsednik Dobrotvornog društva za jugoslovenske iseljenike, pomogla im je ustupivši im sobu u kući za kočijaša u svom raskošno uređenom vrtu, u japanskom stilu. Nemajući da joj plate, dok se na drugi način ne snađu, oduživali su joj se tako što je Vida Crnjanski mesila kolače za zvanice na prijemu ledi Pedžet, a Miloš Crnjanski svojim lepim rukopisom adresirao koverte za pozivnice. O tom vremenu svedoče dva pisma u Zaostavštini i Legatu pisca, u kojima se ledi Atol i ledi Pedžet zahvaljuju za adresiranje koverata Crnjanskom i nude mu isti posao za nedeljnu zaradu.

Zajedno sa ovim dokumentima u Legatu pisca, citat u "Romanu o Londonu" iz slične sudbine kneza Rjepina u društvu engleskih plemićkinja, obrazovao je novo narativno jezgro "književne radionice" izgnanstva preko kojeg je mogla da se saopšti druga povest o načinu na koji je Miloš Crnjanski pisao svoja dela u Londonu. Mala koverta na kojoj je uz nepravilnu adresu, na japanski vrt ledi Pedžet, stiglo neko pismo tada dok su boravili u "kući za kočijaša", što je Crnjanski naknadno kao komentar dopisao svojim rukopisom, ostavljajući sve to kao trag u sopstvenoj zaostavštini, bila je pravi dokument "književne radionice" izgnanstva. Naime, na adresu ledi Pedžet Njarren House na Kingston Hill, gde se nalazio veliki japanski vrt, stiglo je pisamce za Miloša Crnjanskog na kojem je pisalo "The Palais", što je govorilo o korespondentu–emigrantu koji je mešao francusko i englesko pisanje ove reči. Strahopoštovanje koje se očitovalo u označavanju kuće ledi Pedžet, sa tim izrazom "The Palais", navelo je Crnjanskog da ga ironizira, kao i sebe samog i okolnosti u kojima je bio, naknadnim komentarom koji je crvenom korektorskom olovkom dopisao pored ove reči "u stanu kočijaša". Taj dopisani komentar, kao i znaci pitanja uz adresu, pripadali su kao fragmentarni tekst "književnoj radionici" izgnanstva. U relaciji sa srodnim tekstom u "Romanu o Londonu", gde Crnjanski objašnjava šta u hijerarhiji društvenog statusa može da znači jedna reč kao što je "The Palais", postoji i reč "House", pojavljivao se poetički sloj "književne radionice" o kojem je već bilo pomena.

Razgovor glavnih junaka u "Romanu o Londonu" odvijao se ovako: "Ona se onda seća nekih srna, na izlasku iz šume, tamo u parku i lepih vidika sa terase. Crveni kada joj muž kaže da to "House" ne znači običnu kuću, jer ta reč ima, sama po sebi, kod Engleza, 11 značenja, a u širem smislu 30. Sa tom rečju, u uskoj vezi, ima 376 podrazumevanja. (Muž joj se podrugljivo smeje)... Videće ona šta znači Stenjart House (II 96).

Kuća za kočijaša

Relacija ovih "kuća", "palata", "The Palais" ili "House", u jednoj adresi samo, poprimala je svojstva otkrića onog dela sudbine pisca koji je pratio njegovo st. Okolnosti u kojima je skoro ironijski druga knjiga "Seoba" , nastajala u "kući za kočijaša!, u doslovnom izgnanstvu i pravom seljenju prostorom, istorijom, slojevima društvene i istorijske hijerarhije naroda i pojedinaca, "raseljenih lica", emigranata i engleskih plemića, u "književnoj radionici" izgnanstva poprimile su oblik denarativnog toka. Pisma ledi Atol i Lili Pedžet (koja se čuvaju u njegovoj Zaostavštini i Legatu), po svom stilu i tonu, pošto su i jedna i druga znale da je Miloš Crnjanski srpski pisac koji je za svoje "Seobe" dobio nagradu Srpske kraljevske akademije, da je znalac brojnih stranih jezika i da je završio nekoliko fakulteta, čak i u Londonu – oličavala su jednu vrstu ironijske na