Detalji predmeta

• Stanje Polovno

SAVREMENA SRPSKA PROZA,ZBORNIK br.25 Svetislav Basara

1

2

3 САВРЕМЕНА СРПСКА ПРОЗА ЗБОРНИК 25

4

5

6

7 ЗБОРНИК 29. КЊИЖЕВНИХ СУСРЕТА САВРЕМЕНА СРПСКА ПРОЗА НОВЕМБАР ТРСТЕНИК

8

9 САДРЖАЈ КЊИЖЕВНИ ПОРТРЕТ СВЕТИСЛАВА БАСАРЕ Маја Рогач ПОРТРЕТ ЈЕДНЕ ПАРОДИЈЕ 11 Михајло Пантић О НЕКОЛИКИМ СВОЈСТВИМА РОМАНА УСПОН И ПАД ПАРКИНСОНОВЕ БОЛЕСТИ СВЕТИСЛАВА БАСАРЕ 21 Петар Арбутина МИТ О ВЕЧНОСТИ 29 Светислав Басара УМЕСТО БЕСЕДЕ 35 Дејан Вукићевић СЕЛЕКТИВНА БИБЛИОГРАФИЈА СВЕТИСЛАВА БАСАРЕ 37 О КРИТИЦИ ДАНАС Поводом књиге Скерлићев критички дух Мирослава Егерића Мирослав Егерић СКЕРЛИЋЕВ КРИТИЧКИ ДУХ 83 Милош Петровић МИРОСЛАВ ЕГЕРИЋ: СКЕРЛИЋЕВ КРИТИЧКИ ДУХ 89

10 Јован Пејчић МИРОСЛАВ ЕГЕРИЋ КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАР ОД СТАВА И ГЛАСА 93 Мићо Цвијетић СКЕРЛИЋЕВ КЊИЖЕВНОКРИТИЧКИ ОБРАЗАЦ 101 Гојко Божовић СТАТУС КЊИЖЕВНЕ КРИТИКЕ 111 Милета Аћимовић Ивков КРИТИКА И КРИЗА КРИТИКЕ 117 Весна Тријић ЧЕМУ КЊИЖЕВНА КРИТИКА У МЕДИЈИМА? 127 Александар Лаковић О УТИЦАЈУ КЊИЖЕВНЕ КРИТИКЕ НА СРПСКУ ПРОЗУ ДАНАС: ОД НЕОПХОДНЕ ДО СУВИШНЕ ИЛИ САМА ПРОТИВ СЕБЕ 133 ФОТОГРАФИЈЕ 29. КЊИЖЕВНИХ СУСРЕТА САВРЕМЕНА СРПСКА ПРОЗА 147 САВРЕМЕНА СРПСКА ПРОЗА ТРСТЕНИК

Светислав Басара
Светислав Басара
Svetislav Basara.jpg
Светислав Басара 2014. године
Пуно име Светислав Басара
Датум рођења 21. децембар 1953. (67 год.)
Место рођења Бајина Башта, НР Србија, ФНР Југославија
Држављанство Србија
Најважнија дела
Фама о бициклистима, Успон и пад Паркинсонове болести
Награде НИН-ова награда (2006, 2021.) Награда Станислав Сташа Маринковић
Светислав Басара (Бајина Башта, 21. децембар 1953) је српски прозни писац и колумниста.[1] Аутор је више од четрдесет књижевних дела: романа, збирки приповетки, драма и есеја.


Садржај
1 Биографија
2 Награде и признања
3 Библиографија
4 Види још
5 Референце
6 Спољашње везе
Биографија
Светислав Басара је рођен 21. децембра 1953. у Бајиној Башти. Његову мајку Добрилу као девојчицу су усвојили Светислав и Зорка Веизовић, па је по деди добио име.[2]

Добитник је више српских награда за књижевност, а његов роман „Фама о бициклистима“ (издавач Дерета. Београд: ISBN 978-86-7346-585-2. ) многи сматрају једним најбољих романа девете деценије[3] 20. века.

Пре двадесет година, помислио сам, ништа ме није припремило за појаву Фаме о бициклистима. Басара је до тада објавио своје прве приче и романе, а ја сам у мојој збирци Фрас у шупи објавио причу „Светислав Басара интервјуише Самјуела Бекета за Трећи програм радио Београда“. Басарини рани романи указивали су на списатељску разиграност, на постмодернистичко поигравање садржајем и формом, на препуштање апсурду, што су све одлике типичне за Басарин прозни поступак, али ништа није наговештавало велики скок, велики прелет, који ће се одиграти објављивањем романа који ће постати још типичнији пример његове прозе. После појаве Фаме о бициклистима, слободно се тако може рећи, српска проза више није била иста, као што ни Басара више није био исти писац, као што ни ја нисам био исти читалац.

— Давид Албахари
Драме су му извођене на многим сценама а књиге превођене на енглески, француски, немачки, мађарски, бугарски, италијански и македонски језик[3].

Басара је био амбасадор СР Југославије од 2001. до 2005. године на Кипру.[4]

Био је колумниста дневних новина Данас, а од 2021. године пише колумне за Курир. Колумна му носи назив Фамозно.[5]

Из брака са Видом Црнчевић-Басара, кћерком покојног Бране Црнчевића[6][7], има двоје деце Тару и Рељу.[8]

Награде и признања
За роман Фама о бициклистима добио је Награду „Жељезаре Сисак“.

Добитник је „Нолитове награде“ за књигу Монголски бедекер.[3]

Роман Успон и пад Паркинсонове болести, у издању београдске издавачке куће „Дерета“, донео му је 2006. године Нинову награду за роман године, награду Народне библиотеке Србије за најбољу књигу од 25 најчитанијих у мрежи народних библиотека Србије у 2008. години[9] и награду „Лаза Костић“ 2007. године.

За роман Анђео атентата, који је објавила издавачка кућа „Лагуна“, добио је 2015. године награду Српског књижевног друштва „Биљана Јовановић“ и награду „Исидора Секулић“.

Први је добитник награде Фонда „Борислав Пекић“.[10]

Као колумниста „Данаса“, добио је 2010. године награду „Станислав Сташа Маринковић“.[11]

Његов роман Мајн кампф ушао је у најужи избор за Нинову награду 2012. године, а 2021. године, за роман Контраендорфин, добија Нинову награду, по други пут, чиме постаје један од само пет писаца у историји награде који су је добили више пута.

Библиографија
Приче у нестајању (1982)
Peking by Night (1985)
Кинеско писмо (1985)
Напукло огледало (1986)
На ивици (1987)
Фама о бициклистима (1987)
Феномени (1989)
На Граловом трагу (1990) - наставак чувене Фаме о бициклистима
Монголски бедекер (1992)
Тамна страна месеца (1992)
De bello civili (1993)
Дрво историје (1995)
Уклета земља (1995)
Виртуална кабала (1996)
Looney Tunes (1997) - Манично-параноична историја српске књижевности у периоду 1979–1990. године
Света маст (1998) - Наставак манично-параноичне историје српске књижевности у периоду 1979–1990. године
Вучји брлог (1998)
Идеологија хелиоцентризма (1999)
Машине илузија (2000)
Краткодневица (2000)
Џон Б. Малкович (2001)
Бумеранг (2001)
Оксиморон (2001)
Срце Земље (2004)
Фантомски бол (2005)
Успон и пад Паркинсонове болести, Београд: Дерета (2006) ISBN 978-86-7346-554-8
Изгубљен у самопослузи (2008)
Мајмуноописаније (2008) - књига прича
Дневник Марте Коен (2008)
Дрво историје (2008) - књига у издању "Службеног гласника", која садржи есеје раније објављене у књигама „На ивици“ (1987), „Дрво историје“ (1995), „Виртуална кабала“ (1996) и „Идеологија хелиоцентризма“ (1999)
Нова Страдија (2009)
Фундаментализам дебилитета (2009)
Ерос, гирос и Танатос (2010)
Почетак буне против дахија (2010)
Тајна историја Бајине Баште (2010)
Mein Kampf, Лагуна, Београд (2011)
Дуговечност, Лагуна, Београд (2012)
Гнусоба, Лагуна, Београд (2013)
Тушта и тма, Лагуна, Београд (2014) - књига писама са Миљенком Јерговићем
Анђео атентата, Лагуна, Београд (2015)
Други круг, Лагуна, Београд (2015) - друга књига писама са Миљенком Јерговићем
Очај од нане, Лагуна, Београд (2016) - књига прича
Андрићева лествица ужаса, Лагуна, Београд (2016)
Нова српска трилогија, Службени гласник, Београд (2017) - три раније објављена романа, „Успон и пад Паркинсонове болести“, „Дневник Марте Коен“ и „Почетак буне на дахије“, обједињена заједничком историјском судбином
Пушачи црвеног бана (2017) - избор колумни
Атлас псеудомитологије, Службени гласник и Институт за јавну политику, Београд (2018)
Контраендорфин, Лагуна, Београд (2020)
Види још
НИН-ова награда
Списак српских књижевника
Референце
Радисављевић, Зоран (16. 6. 2007). „Време у негативу”. Политика. Приступљено 25. 5. 2011.
Отац Светислава Басаре је непознат.Рехабилитовани Басарини преци („Блиц“, 12. јун 2013)
„Светислав Басара”. Лагуна. Приступљено 25. 5. 2011.
„Светислав Басара”. Геопоетика. Приступљено 25. 5. 2011. (језик: енглески)
Басара, Светислав. „Фамозно”. Данас. Архивирано из оригинала на датум 22. 6. 2011. Приступљено 25. 5. 2011.
Даниловић, Д. (14. 4. 2011). „Преминуо Брана Црнчевић”. Блиц. Приступљено 25. 5. 2011.
Време бр. 522, 4. јануара 2001. године.
Ко је ко у Србији ’96: Лексикон, Библиофон, Београд 1996.
„Басара добио награду Народне библиотеке”. РТВ. 28. 2. 2009. Приступљено 25. 5. 2011.
„Басара добио награду Народне библиотеке”. Радио-телевизија Војводине. 28. 2. 2009. Приступљено 25. 5. 2011.
„„Сташа“ Светиславу Басари, „Бурзан“ Николи Томићу, Данас, 8.6.2010.”.
Спољашње везе
P vip.svg Портал Биографија
P literature.svg Портал Књижевност
Светислав Басара на Викимедијиној остави.
Разговор о роману „Кинеско писмо“
Србија је увек без нечега - интервју („Политика“, 23. октобар 2011)
Басара: Против Ћосића нема борбе (Б92, 8. октобар 2012)
пру
НИН-ова награда
пру
Српска књижевност