Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Тропин, Тијана
Наслов Мотив Аркадије у дечјој књижевности / Тијана Тропин
Врста грађе научна монографија
Језик српски
Година 2006
Издавање и производња Београд : Институт за књижевност и уметност, 2006 (Београд : Чигоја штампа)
Физички опис 184 стр. ; 19 cm
Збирка Наука о књижевности / [Институт за књижевност и уметност, Београд]. Упоредна истраживања
ISBN 86-7095-106-1 (брош.)
Напомене "... текст представља нешто измењену и дорађену верзију магистарског рада ... одбрањеног 2005. године" --> Уводна напомена
Тираж 300
Напомене и библиографске референце уз текст
Библиографија: стр. 165-172
Регистри.
Предметне одреднице Књижевност за децу -- Мотиви -- Аркадија
Uobičajene teme dečje književnosti su dečji razvoj, sazrevanje, sukob dece sa odraslima, prilagođavanje dece njihovoj okolini i osamostaljivanje, istraživanje novog, obazrivo posredovanje znanja o smrti i seksualnosti. Pada u oči da mnogi pisci pri tome upotrebljavaju motiv Arkadije. Od početaka dečje književnosti se činilo logičnim da se obrađivanje izabrane problematike prebaci u neki idilični, celovit svet, kako bi se lakše pronašlo srećno rešenje primereno deci.
Arkadijski motiv je prelaman na razne načine, zavisno od piščevog talenta, njegovog cilja i pogleda na svet. Često je bio izrazito hrišćanski obojen i onda bez izuzetka povezan sa predstavom o raju, najčešće uz upotrebu pojma hortusconclusus, zatvorenog, zabranjenog vrta. U isto vreme sa začecima književnosti za decu pada i širenje rusoovske predstave o “rajskoj prirodi”, sa kojom deca još uvek čine jedinstvo u koje odrasli nemaju pristupa. Ovim dvema predstavama u najnovije doba se pridružuje i ekološka vizija prirode koju ugrožavaju ljudi i čija je suprotnost moderni velegrad. Osnovna teza ovog rada je da arkadijski motiv u prozi za decu ne može opstati u svom klasičnom obliku, jer se sukobljava sa narativnim zahtevima tekstova namenjenih deci.

Razvoj ovog motiva analiziran je u sledećim delima: Alisa u zemlji čuda i Alisa sa one strane ogledala Čarlsa Dodžsona (Luisa Kerola), Za leđima severnog vetra Džordža Mekdonalda, Hajdi Johane Špiri, Tajni vrt Frensis Hodžson Bernet, Vetar u vrbaku Keneta Grejema, Petar Pan Džemsa Metjua Barija, Začarani zamak Edit Nezbit, Vini Pu i Kuća na Puovom uglu A. A. Milna, Lav, veštica i orman, prva knjiga Hronika Narnije K. S. Luisa, Tomov ponoćni vrt Filipe Pirs, Deca iz Bulerbija i Braća Lavlje srce Astrid Lindgren, Beskrajna priča Mihaela Endea i Ćilibarski durbin, treća knjiga trilogije Filipa Pulmana Njegovi tamni materijali.