Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Visarion Grigorijevič Bjelinski

Vissarion Belinsky by K Gorbunov 1843.jpg
Visarion Grigorijevič Bjelinski(Vissarion Grigor’evič Belinskij)[1] (Sumelina, 1811 — Sankt Peterburg 1848) bio je ruski književni kritičar, jedan je od ruskih naprednih demokrata, koji se usprotivio carskoj strahovladi i njenim progonima.

Biografija
Visarion Bjelinski se rodio u porodici vojno-pomorskog lekara i svešteničkog unuka Grigorija Nikiforoviča Bjelinskog u Sveaborgu (Danas deo Helsinkija,Finska) 1811. godine. Rano detinjstvo je proveo u Finskoj, a zatim je njegov otac dobio službu u rodnom kraju u selu Čembar kod Penze.Gimnaziju je upisao 1825, ali je nezadovoljan znanjem koje mu nudi, napustio kako bi stupio na Moskovski univerzitet[2]

Nakon bolovanja 1831. g koje se razvilo na tuberkuloznoj osnovi, ostao je bez materijalnih sredstava za život, ali je sa svojim profesorom Ivanom Nadeždinim pokrenuo časopis Teleskop i odmah počeo da se bavi književnom kritikom.[1] Nadeždin je uređivanje Teleskopa 1935. g. sasvim prepustio Bjelinskom. Te godine se upoznao sa Marijom Vasiljevom Orlovom (venčali su se 1843). Ćerku Olgu su dobili 1845. godine, a sina Vladimira 1847. i Veru 1849. Vladimir i Vera su umrli u ranom detinjstvu. Svoj težak, zatvoreni i svojeglavi karakter ispoljavao je i prema porodici. Vlast je 1836. g. zabranila časopis i ostavila Bjelinskog bez sredstava za život. Snalazio se kako je znao i umeo, borio se protiv bolesti, pomagali su mu i drugovi. Godine 1937. je izdao „Rusku gramatiku“, anonimno uređivao Moskovski posmatrač (Moskovskiй nablюdatelь), objavljivao drame i članke.[3]

Pedagoška misao
Veoma rano je ovladao Hegelovom dijalektikom, ali je odbacio Hegelov sistem koji je opravdavao rusku monarhiju, kao i misticizam nemačke dijalektičke filozofije.Tako se Bjelinski svojim filozofskim i socijalnim stavovima uzdigao iznad Hegela.[4]Pošto se posvetio književnom radu kao veliki kritičar, Bjelinski je mnogo pažnje poklonio pitanjima vaspitanja, prosvećivanja i kulturnog napretka naroda.On se oduševljavao domaćom, narodnom kulturom i bio protivnik ropske pokornosti stranoj kulturi.Bjelinski nije samo kritikovao strane uticaje, već je i sam radio na unapređivanju sopstvene kulture i književnosti. Dakle, ljubav prema svom narodu prožima se s ljubavlju prema celom čovečanstvu. Na jednom mestu kaže: „Ko ne pripada svojoj domovini, taj ne pripada ni čovečanstvu." Ideja čovečnosti, jedna je od najvažnijih osnova moralnog vaspitanja, prema Bjelinskom, sadržana u sledećoj misli: „Sredstvo i postupak vaspitanja treba da bude ljubav, a cilj-čovečnost."[4]

U vezi sa razvojem deteta, Bjelinski se nije slagao sa mišljenjem Loka da je duša deteta ,,tabula rasa", već da je dete „čovek sa sposobnostima". Za razvoj deteta važna je njegova unutrašnja organizacija od koje zavise mnoge intelektulane osobine, kao što je temperament, karakter, pamćenje, pažnja, itd. Prema tome vaspitanje nije svemoćno, ali od njega ipak zavisi da li će čovek postati dobar ili loš.[3]

U pogledu sadržaja obrazovanja Bjelinski je smatrao da su potrebna znanja o čoveku i ljudskom društvu (najvažnija su: maternji jezik, književnost i istorija), kao i znanja o prirodi (matematika, biologija, fizika). On priznaje veliki obrazovni značaj latinskog i grčkog jezika, napominjući da je izučavanje ovih jezika u epohi renesanse imalo veliki kulturni uticaj na Evropu.

Bjelinski je veliki značaj pridavao principu očiglednosti, ističući da je očiglednost „najpotrebniji i najmoćniji pomoćnik pri učenju", isticao princip aktivnosti učenika, s obzirom na osobenosti dečjeg uzrasta i princip postupnosti, kojim je u nastavi ide od lakšeg ka težem, od od posebnog ka opštem, od primera ka zaključcima. Naročitu pažnju, Bjelinski je poklanjao principu vaspitnosti nastave, što je logički proisticalo iz njegovog zahteva da se u procesu vaspitanja na prvo mesto stavlja moralno vaspitanje,

Kada je reč o školskoj obavezi, njegov zahtev u pogledu pristupačnosti nastave bio je:opšta, obavezna i besplatna nastava i jednakost u obrazovanju za oba pola.[4]

Njegove rečenice su često bile snažne i dubokog smisla, sažete u aforizam. Presudno su učestvovale u formiranju moderne ruske misli.[2]

„Bez cilja nema delatnosti, bez interesa nema cilja, a bez delatnosti nema života.“[3]

Reference
„Bjelinski, Visarion Grigorijevič”.
„Visarion Bjelinski”.
„Visarion Bjelinski, poklič delatne slobode”. DUŠAN KOVAČEV (na jeziku: srpski). 28. 9. 2015. Pristupljeno 1. 8. 2018.
Jelena Petrović, Stojan Cenić (2005). Baspitanje kroz istorijske epohe. Vranje: Univerzitet u Nišu Učiteljski fakultet u Vranju. str. .199,200.
Literatura
Jelena Petrović, Stojan Cenić (2005) Vaspitanje kroz istorijske epohe. Vranje: Univerzitet u Nišu Učiteljski fakultet u Vranju, pp. 199—200.