Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Poetika Milana Dedinca, BIljana Mančić poezija i poetika Milana Dedinca

Knjiga Pesnik okovanih vizija, izdavačke kuće Altera buks, autorke Biljane Mičić, predstavlja prvu monografiju i ozbiljnu naučnu studiju koja se sveobuhvatno bavi životom i stvaralaštvom Milana Dedinca, apstraktnog, intelektualnog i kosmičkog liričara, jednog od najznačajnijih predstavnika srpske avangardne književnosti.

Milan Dedinac – pesnik, esejista i pozorišni kritičar, bio je kulturni poslenik, ne samo u periodu srpske međuratne književnosti – njegova avangardnost obeležila je i posleratni period srpskog / jugoslovenskog duhovnog prostora. Logoraš u Zaganu i Gerlicu (od 1941. do 1943) nakon Drugog svetskog rata uzima aktivno učešće u javnom i kulturnom životu tadašnje Jugoslavije. Učestvuje u obnavljanju Politike i pokretanju Književnih novina, postaje, prvo, umetnički, a potom (1959) i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Zahvaljujući svojim francuskim vezama, Dedinac uspeva da dovede Sartra u Beograd (1960) na premijeru „Zatočenika iz Altone“, o čemu svedoči i Jovan Ćirilov – ističući Sartrovu posetu kao parexcellence kulturni događaj na jugoslovenskim prostorima. Tragajući za „sopstvenom alhemijom reči“, Milan Dedinac i u posleratnom periodu, sve do smrti (1966) nastavlja da piše. A samo pesništvo Milana Dedinca, ističe Biljana Mičić – poziv je na putovanje, kao što su i njena razmišljanja o Dedinčevom stvaralaštvu – poziv na dijalog.

Autorka, nesumnjivo dragocene knjige za srpsku književnost i kulturu, Biljana Mičić, umešno i sistematično pristupa Dedinčevom pesničkom korpusu – odredivši mu precizno mesto u srpskom pesništvu 20. veka: „On nije najveći pesnik svoje epohe, ali je dovoljno značajan da je marginalizovanje njegovog stvaralaštva nepravedno“. Knjiga otkriva Dedinčevu bliskost sa avangardnim strujanjima u srpskoj i evropskoj književnosti, Dedinčev zavodljiv flert sa nadrealizmom, kao i piščev poetički zaokret ka realizmu. Mičić progovara o Dedinčevim uzorima, njegovoj inspiraciji, o pesnikovom odnosu prema tradiciji – o Dedinčevim uzletima i sunovratima. Autorka je na krajnje zanimljiv, biću slobodan da kažem – i zavodljiv način, predstavila stvaralaštvo Milana Dedinca, uspevši da pokaže da i naučna studija može bitištivo primamljivo za čitanje. Posvećenički rad Biljane Mičić, u vremenu kada egzistencija proždire esenciju, vredan je hvale, jer pred buduće književne kritičare postavlja visoke estetske zahteve. Knjiga Pesnik okovanih vizija, od strane književnih kritičara, bila je ove godine predložena za Nagradu Meša Selimović što nesumnjivo svedoči o vrednosti studije i intelektualnom potencijalu i hrabrosti autorke – jednostavne u svojoj mudrosti.
Milan Dedinac (Kragujevac, 27. septembar 1902 — Opatija, 26. septembar 1966) bio je srpski i jugoslovenski pesnik,[1] najizrazitiji lirik među nadrealistima.[2]

Slično Crnjanskom, iako na drugi način, on je bio sledbenik tvorca srpske lirske pesme Branka Radičevića. Nije pisao mnogo. Skoro čitav njegov pesnički rad sabran je u knjizi Od nemila do nedraga (1957). Bavio se i pozorišnom kritikom.

Biografija
Školovao se u Beogradu i Bitolju. Za vreme Prvog svetskog rata školuje se u francuskim koledžima u Vilfranšu i Kanu, a od 1921. godine studirao je na filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za francuski jezik i komparativnu književnost. Diplomirao je 1927. godine.[1]

Već posle prvih pesama koje je Dedinac objavio kritika je istakla lirizam, neposrednost i muzikalnost kao njegova osnovna obeležja. U svom pesničkom razvoju išao je obrnutim putem od onog koji su prošli Crnjanski i drugi ekspresionisti. Pesnik Stražilova, pošavši od sasvim konkretnih istorijskih i erotskih tema, teži lirskoj imaterijalizaciji predmeta. Dedinac, naprotiv, polazi od fluidnih emocionalnih stanja da bi kasnije izrazio sasvim određene egzistencijalne i istorijske situacije. Njegove rane pesme (ciklus „Zorilo i noćilo“, 1922. i dr.) liče na nefiguralno slikarstvo, u kojem nema predmeta nego samo crta i boja, ili, još više, na muziku, koja je samom svojom prirodom lišena svake predmetne konkretnosti. Krajnja tačka tog načina pevanja dostignuta je u antipoemi Javna ptica (1926), jednom od najznačajnijih nadrealističkih tekstova. Spontani lirizam prvih pesama u njoj je potisnut svesnim traženjima i eksperimentisanjem s izrazom i oblikom.

Zaokret od apstraktnog lirizma ranih pesama ka poeziji stvarnosti počinje s poemom Jedan čovek na prozoru (1937). Osnovna je situacija simbolična: pesnik je na prozoru, tačnije iza zatvorenog prozora, i posmatra oluju što besni po gradu. On kao da se s mukom odvaja od zatvorenog i bezbednog sveta u kojem je do tada živeo, okreće se svetu izvan sebe, uranja u spoljna zbivanja, žudi za susretima i davanjem. Dok je u ovoj poemi data situacija čoveka koji posmatra nepogodu, u narodnoj zbirci, Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211 (1947), imamo situaciju čoveka u nevremenu, dramu čovekova pada u stvarnost. Zbirka je mešavina poetske proze i stihova, dnevničkih zapisa i pesama. To je poezija o ropstvu i stradanju, o čežnji za slobodom, poezija ljubavi prema zavičaju, svojim najbližim i otadžbini, nastala u najboljim tradicijama srpske slobodarske poezije. Dedinac je u nju uneo svoju profinjenu lirsku osećajnost; lirsko je u njoj na izvanredan način povezano s materijalnim podatkom, s istorijskim okolnostima. U njegovim pesmama nema ničeg deklarativnog, parolaškog, programskog; iako prožete sumornom stvarnošću epohe, one su ostale najčistija lirika.

Sasvim drukčiju orijentaciju otkrivaju pesme koje su u zbirci Od nemila do nedraga (1957) nazvane „Pesnički ogledi sa putovanja po Crnoj Gori“. Neke od tih pesama nastale su pre rata, ali kao celina ciklus je uobličen u posleratnom razdoblju, tako da se mogu uzeti kao treća, završna etapa u Dedinčevom pesničkom razvitku. Na pesničkim putovanjima po Crnoj Gori pesnika ne privlače sudbine ljudi niti istorija zemlje, nego priroda, kamen, ptice, sunce, masline, nebo. Ta poezija ispunjena je nebeskim vidicima, suncem i svetlošću. Crnu Goru pesnik vidi kao zemlju otvorenu nebesima. Penjanje uz planinske vrleti završava se uranjanjem u nebeska prostranstva. Sve pesme prožima čežnja za stapanjem s prirodom, nestajanjem u kosmosu. Čovek je u njoj sudeonik velike panteističke drame sveta i kosmosa. Crnogorski ciklus tako zaokružuje Dedinčevo pesničko delo. Stvarano u tišini i osamljenosti, to delo je ipak, oslonjeno na najbolje tradicije srpske poezije, lirsku, slobodarsku i kosmičku, i prožeto uznemirenim ritmom epohe.

Jedan je od ljudi kojima je Dobrica Ćosić posvetio poglavlje u svom romanu Prijatelji.

Sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju

Reference
Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. 1984. str. 140.
Dedinac, Milan. Sabrane pesme [Brajevo pismo] : u tri sveske. Sv. 3. Beograd : "Filip Višnjić", 1983. str. 145—149.
Spoljašnje veze
Nadrealistički pokret u Srbiji
„Kratka biografija Milana Dedinca.” (na jeziku: (jezik: srpski)). Nadrealistički pokret u Srbiji ( Pristupljeno 27. 7. 2010.
Jovan Deretić. „Kratka istorija srpske književnosti (Nadrealizam)” (na jeziku: (jezik: srpski)). Projekat Rastko. Pristupljeno 27. 7. 2010.
„Kratka biografija Milana Dedinca.” (na jeziku: (jezik: srpski)). Srpski muzički forum. 10. 10. 2008. Pristupljeno 27. 7. 2010.[mrtva veza]
Jelena Milinković, priređivač (maj—jun 2009). „Temat posvećen Milanu Dedincu: Jedan čovek na prozoru osluškuje javnu pticu” (na jeziku: (jezik: srpski)). Agon, časopis za savremenu poeziju, br. 3, maj-jun 2009. Arhivirano iz originala 2. 8. 2011. g. Pristupljeno 18. 8. 2010.
Dubravka Bouša (30. 3. 2010). „Pjesnik razgranat u noć” (na jeziku: (jezik: srpski)). Jurodivi: blog posvećen savremenoj poeziji. Pristupljeno 27. 7. 2010.
Nebojša Đorđević. „Kratka biografija Milana Dedinca (Izbor iz poezije).” (na jeziku: (jezik: srpski)). Književni klub „Branko Miljković“ iz Knjaževca. Pristupljeno 27. 7. 2010.