Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Rod i predki puškina, Aleksandar Puškin

Aleksandar Sergejevič Puškin (rus. Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин; Moskva, 6. jun 1799 — Sankt Peterburg, 10. februar 1837) bio je ruski književnik. Mnogi ga smatraju za najboljeg ruskog pesnika i oca moderne ruske književnosti.[1] Puškin je među prvima u Rusiji počeo da piše narodnim jezikom i distancirao se od romantičarske književnosti, popularne u zapadnoj Evropi.[2] Napravio je stil koji je mešao satiru, romantiku i dramu.
Priznanja i nasleđe
Godine 1929, sovjetski pisac Leonid Grosman objavio je roman D'Arkijakovi spisi, u kome opisuje Puškinovu smrt iz perspektive francuskog diplomate, kao učesnik i svedok fatalnog duela. Roman opisuje Puškina kao liberala i žrtvu carskog režima. U Poljskoj je knjiga objavljena pod nazivom Smrt pesnika.
Godine 1937, grad Carsko Selo preimenovano je u Puškin, u čast pesnika.
Postoji nekoliko muzeja u Rusiji posvećenih Puškinu, uključujući dva u Moskvi, jedan u Sankt Peterburgu, kao i veliki kompleks Mihajlovsko.
Puškinova smrt predstavljena je na malim ekranima filmom Puškin: Poslednji duel. Film je režirala Natalija Bondarčuk, a lik Puškina tumačio je Sergej Bezrukov.
Puškinov fond osnovan je 1987. godine od strane Vojvotkinje od Aberkorna u znak obeležavanja kreativnog nasleđa i duha svog pretka i oslobađanja kreativnosti i mašte dece u Irskoj, pružajući im priliku da prenesu svoje misli, osećanja i iskustva.
Asteriod 2208 Puškin, otkriven 1977. godine od strane sovjetskog astronoma Nikolaja Černiha, dobio je naziv po njemu.[46] Jedan krater na Merkuru takođe nosi Puškinovo ime.
MS Aleksandar Puškin, drugi brod ruske klase Ivan Franko, nosi njegovo ime (takođe se naziva i pesnik ili pisac.
Stanica metroa u Taškentu nosi njegovo ime.
Puškinova brda[47] i Puškinovo jezero[48] u Ben Nevisu, Kanada, dobila su ime po njemu.
Dan ruskog jezika, uspostavljen od strane Ujedinjenih nacija 2010. godine, obeležava se 6. juna, na Puškinov rođendan.[49]
Puškinova statua u Mehan parku u Manili otkrivena je 2010. godine u znak obeležavanja odnosa između Filipina i Rusije.[50]
Dijamant Aleksandar Puškin, drugi najveći pronađen u Rusiji i celom bivšem Sovjetskom Savezu, nazvan je po njemu.
Dana 28. novembra 2009. godine, postavljen je spomenik Puškinu u Asmari, prestonici Eritreje.[51]
Izabrana dela

Puškinova kuća u Moskvi.
Puškin je objavio prvu pesmu sa 14 godina, kao učenik u carskoj gimnaziji, u časopisu Evropski glasnik. Tokom školovanja je počeo da piše i svoje prvo veliko delo, Ruslan i Ljudmila, izdato 1820. Delo je bazirano na bajkama koje je čuo od svoje babe.

Od 1817. do 1820. njegova politička aktivnost je uticala na njegova dela. Između ostalog, napisao je delo Oda slobodi. Zbog ovih dela je prognan. Tokom prvog izganstva (1820—1823) napisao je dela Kavkaski zatvorenik, Braća razbojnici i započeo je Česmu Bahčisaraja. Takođe je započeo rad na jednom od svojih najpoznatihijih dela: Evgenije Onjegin.

Tokom kratkog perioda slobode, završio je rad na Česmi Bahčisaraja, i napisao je Cigane. Tokom drugog perioda u egzilu (1824—1826), započeo je rad na Borisu Godunovu. To delo je izdao tek 1831. i pravo na to je dobio kao poklon za venčanje. Evgenija Onjegina je izdao 1833. godine.

Belkinove priče (puno ime: Priče pokojnog Ivana Petroviča Belkina), izdate 1831, nisu postale posebno popularne za vreme Puškinovog života, ali su danas veoma cenjene. Smatra se da je ovim pričama Puškin pokazao šta misli o dotadašnjoj ruskoj prozi i da namerava da napravi novu rusku književnu tradiciju.

Galerija

Portret Puškina iz perioda 1800–1802, autora Ksavijera de Mestra



Portret Aleksandra Puškina, autora Pjotra Sokolova (1836)



Portret Aleksandra Puškina, autora Karla Mazera (1839)



Duel Aleksandra Puškina i Žorža d'Antea



Odelo koje je Puškin nosio tokom svog poslednjeg dvoboja 1837. godine



Spomenik Aleksandru Puškinu u Bahčisaraju, Krim



Statua Puškinu, Sankt Peterburg, Rusija.



Spomenik Aleksandru Puškinu u Parku Ćirila i Metodija u Beogradu.



Natalija Gončarova, Puškinova žena. Portret autora Ivana Makarova (1849).

Puškin na grafitu
Puškinskaя 69 Puškin graffiti.jpg

Puškinskaя 67 PuškinNatalья2008.jpg

PuškinRulit Graffiti VizuIMG 3690.JPG

Puškinskaя 74 Puškin Dama graffiti.JPG
Vidi još
Puškinov muzej
Mihajlovski muzej Aleksandra Sergejeviča Puškina
Ruska akademija
Reference
Enciklopedija Krugosvet, Puškin, Aleksandr Sergejevič, preuzeto 29. 11. 2012.
Vinogradov, V.V., Tomaševskij, B., Voprosy jazyka v tvorčestve Puškina, u: Puškin: Issledovanija i materialy, AN SSSR. 1956. str. 126-184.
Lukomskij, V.K., Arhivnyje materialy o rodonačaljnike Puškinyh - Radše // Puškin: Vremennik Puškinskoj komissii / AN SSSR, 1941, br. 6. pp. 398–408, 398
Stark, V.P., Puškiny v "Istorii Petra" i "Istorii Pugačova" // Puškin: Issledovanija i materialy, RAN, Nauka, 2004, tom XVI/XVII. pp. 188–197
„Aleksander Sergeevich Pushkin's descendants at”. Genealogics.org. Pristupljeno 2. 3. 2010.
N. K. Teletova [N. K. Teletova] (2007).
Lihaug [Lihaug], Э. G. [E. G.] (novembar 2006). „Predki A. S. Puškina v Germanii i Skandinavii: proishoždenie Hristinы Reginы Šёberg (Gannibal) ot Klausa fon Grabo iz Grabo [Ancestors of A. S. Pushkin in Germany and Scandinavia: Descent of Christina Regina Siöberg (Hannibal) from Claus von Grabow zu Grabow]”. Genealogičeskiй vestnik [Genealogical Herald].–Sankt-Peterburg [Saint Petersburg]. 27: 31—38.
Lihaug, Elin Galtung (2007). „Aus Brandenburg nach Skandinavien, dem Baltikum und Rußland. Eine Abstammungslinie von Claus von Grabow bis Alexander Sergejewitsch Puschkin 1581–1837”. Archiv für Familiengeschichtsforschung. 11: 32—46.
Lotman, J., Aleksandr Sergejevič Puškin: Biografija pisatelja, u: Puškin: Biografija pisatelja; Statji i zametki, 1960-1990: "Jegenij Onegin", Iskusstvo-SPB, 1995.
Ašukin, N.S., Puškinskaja Moskva, Akademičeskij projekt. 1998. ISBN 978-5-7331-0123-1.
Russia Today, Prošlost Rusije: Rodoslovno stablo A. Puškina (do 5. generacije)
Blagoj, D., Stihotvorenija Puškina, u: Sobranije sočinenij A.S. Puškina v 10 tomah, Goslitizdat, 1959.
Vinogradov, V., Stilj Puškina, OGIZ, 1941.
Vjazemskij, P.P., Aleksandr Sergejevič Puškin po dokumentam Ostafjevskogo arhiva i ličnym vospominanijam, 1826-1837, Akademičeskij projekt, 1880.
Zykov, D.S., Pis'mo k sočinitelju kritiki na poemu "Ruslan i Ljudmila", Syn otečestva, 1820, tom 64, br. 38
, Puškin, A.S., Pis'mo Puškinu L.S., 24 sentjabrja 1820 g. Iz Kišineva v Peterburg, Puškin A.S., Polnoje sobranije sočinenij: V 10 t. Nauka, Leningrad, 1979, tom 10. pp. 18.
Puškin A.S., Bahčisarajskij fontan, 1821-1823 // Puškin, A.S., Polnoje sobranije sočinenij: V 10 t. - Nauka, Leningrad, 1977—1979, tom 4, Poemy. Skazki. 1977. стр. 131-150., u pril.: Vypiska iz "Putešestvija po Tavride" I.M. Muravjeva-Apostoa; Otryvok iz pis'ma. pp. 150.
Krimologija, Puškin, Aleksandr Sergejevič, preuzeto 9. prosinca 2012.
Serkov, A., Russkoje masonstvo. 1731-2000, u: Enciklopedičeskij slovar', ROSSPEN, Moskva. 2001. ISBN 978-5-8243-0240-0.
Pushkin.niv.ru, Zapis': 4 maja byl ja prinjat v masony, Dnevnici Puškina, preuzeto 10. prosinca 2012.
Ruski biografski rječnik (Rječnik Polovcova), tom 15. pp. 281.
Novosti literatury, 1824.
Bondi, S., Roždenije relizma v tvorčestve Puškina, u: O Puškine: Statji i issledovanija, Hudožestvennaja literatura, Moskva, 1978
Vacuro, V.E., Gilleljson, M.I., Iezuitova, R.V., Lekvocič, J.L., Kommentarii // Puškin v vospominanijah sovremennikov, Akademičeskij projekt, Sankt Peterburg, 1998, tom 1. pp. 439–524
Lib.ru, Vuljf Aleksej Nikolajevič, Dnevniki 1827-1842 gg.
Avdejenko, S., Ot borta!, Novoje vremja, 19. listopada 2009
Blagoj, D., Tvorčeskij put' Puškina (1826—1830), Sovetskij pisatelj, Moskva. 1978. стр. 13-14.
A.S. Puškin. Sobranije sočinenij v desjati tomah, Goslitizdat, 1959.
Ruski biografski rječnik, ur. A.A. Polovcov, tom 15. pp. 282–283.
Obodovskaja, I., Dementjev, M., Natalja Nikolajevna Puškina. — 2., Sovetskaja Rossija, Moskva, 1987.
Blagoj, D., Dramaturgija. Proza // A.S. Puškin. Dramaturgija. Proza, Pravda, Moskva, (1981). pp. 10.
Šilova, N.L., Književne novine Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2012), Petrozavodski univerzitet, preuzeto 24. prosinca 2012.
Penjkovskij, A., Nina: kuljturnyj mif zolotogo veka ruskoj literatury v lingvističeskom osveščenii, Indrik. 2003. ISBN 978-5-85759-206-9. стр. 491.
Državni muzej A.S. Puškina: Stan-muzej A.S. Puškina na Arbatu, preuzeto 27. svibnja 2013.
Rajevski, N.A., Portrety zagovorili, u: Izbranoje, Hudožestvenaja literatura, Moskva, 1978
Vjazemskij, P.A., Zapisnyje knižki 1813-1848, 1963.
Citati prema knjizi Poslednij god žizni Puškina, Pravda, 1988.
Последниј год жизни Пушкина, составленије, вступитељњје очерки и примечанија В. В. Кунина, Правда, 1988.
Fomičev, S., Poslednij liričeskij cikl Puškina, Vestnik Puškinskoj komissii, Nauka, Leningrad, 1985.
Щеголев П. (1999). Вступ. ст. и примеч. Я. Л. Левкович, ур. Дуэль и смерть Пушкина: с приложением новых материалов из нидерландских архивов. Академический проект. стр. 526.
Gdalin, A.D., Ivanova, M.R., Novyje fakty k istorii sooruženija nadgrobnogo pamjatnika A.S. Puškinu, Vremennik Puškinskoj komissii, Nauka, Sankt Peterburg, 2004, br. 29. pp. 350–358.
Pushkin Genealogy. PBS.
Borisova, P., Itak, ona zvalas' Tatjana[мртва веза], Permskije novosti, 29. veljače 2008, preuzeto 2. 2. 2012.
Joseph S. O'Leary, Pushkin in 'The Aspern Papers', the Henry James E-Journal Number 2, March 2000 Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2018), retrieved on 24 November 2006.
Basker, Michael. Pushkin and Romanticism. In Ferber, Michael, ed., A Companion to European Romanticism. Oxford: Blackwell, 2005.
Schmadel 2003, стр. 179.
"Pushkin Hills". Geographical Names Data Base. Natural Resources Canada.
"Pushkin Lake". Geographical Names Data Base. Natural Resources Canada.
Wagner, Ashley (6. 6. 2013). „Celebrating Russian Language Day”. Oxford Dictionaries. Приступљено 30. 12. 2013.
Alexander Pushkin (